Бил Вуковић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Бил Вуковић

Bill Vukovich.jpg

Датум рођења: 13. децембар 1918.
Место рођења: Фрезно (САД)
Датум смрти: 30. мај 1955.
Место смрти: Индијанаполис (САД)

Бил Вуковић (енгл. Bill Vukovich) (рођен 13. децембра 1918. у Фрезну, Калифорнија, умро 30. маја 1955. године) је био амерички аутомобилиста српског порекла. Био је познат као Вучко, Луди Рус (због жестоког стила вожње) или Мирни Србин (због смирености).[1] Неколико возача његове генерације оценили су да је био најбољи возач који је икада ушао у амерички моторспорт.[2]

Такмичење[уреди]

Миџет кар трке[уреди]

Пре него је почео Инди, Вуковић је возио Миџет кар (midget car) трке за тим Еделброк. Возио је на Западној америчкој обали у тиму УРА и освојио наслове 1945. и 1946. године. Вуковић је 1948. победио на Турској ноћној великој награди на Џилмор стадиону у Лос Анђелесу и 6 од задњих 8 трка на стази на стадиону прије него што је стаза затворена. Победио је 1950. године Национални миџет шампионат у организацији Америчке аутомобилске организације.

Индијанаполис 500[уреди]

Током другог пута на трци Инди 500 1952. године, брзо се попео са стартне позиције на средини трећег реда на прво место и доминантно водио 150 кругова пре него му је отказало скретање у 192. кругу од 200 колико се вози. Победио је застопно 1953. и 1954. године. Водио је на 71,7 % трка на такмичењу и остао једини возач који има највише кругова водства три године заредом.

Смрт на Индију[уреди]

Вуковић је погинуо 1955. године у ланчаном судару у 57. кругу док је водио трку са 17 секунди предности испред другопласираног на трци Индијанаполис 500.

Вуковић је излазио из друге кривине, возећи се иза три спорија возача (Роџер Вард, Ал Келер и Џони Бојд), када је Вардов болид скренуо због налета густог дима. Келер је, избегавајући Варда по трави, изгубио контролу и отклизао се назад на стазу. Ударио је у Бојдов болид и поставио га на на Вуковићеву путању. Вуковићев болид је ударио у Бојдов, полетио, а онда слетио наглавачке иза заштитне ограде преврћући се неколико пута. То је било смртоносно за њега.

Вуковић је био један од два не само бивша победника, него и браниоца наслова који су погинули на такмичењу (други је био Флојд Робертс 1939.) и једини бивши победник који је погинуо док је био у водству. Случајно или не, Робертсов болид је такође прелетио заштитну ограду приликом изласка из друге кривине током његове незгоде.

Постхумне награде[уреди]

Породица[уреди]

Његов син Бил Вуковић, други и унук Бил Вуковић, трећи су се такође такмичили на Индију. Вуковић други је завршио на другом месту 1973, а Вуковић трећи је проглашен дебитантом године за 1988. годину.

Резултати на Инди 500[уреди]

Година[3] Болид Пол Квал. Старт Финиш Кругова Водство Одустао?
1951. 81 20 133.725 16 29 29 0 Не
1952. 26 8 138.212 2 17 191 150 Управљање
1953. 14 1 138.392 1 1 200 195 Не
1954. 14 19 138.478 15 1 200 90 Не
1955. 4 5 141.071 3 25 56 50 Удес
Укупно 676 485
Старт 5
Пол позиције 1
Први ред 1
Победе 2
Топ 5 2
Топ 10 2
Одустајања 3

Преглед каријере у светском шампионату Формуле 1[уреди]

Индијанаполис 500 је био део ФИА светског шампионата од 19501960. године. Возачи који су учествовали на Индију током тих година имали су учешће (у поенима, статистици итд.) у светском шампионату Формуле 1. Бил Вуковић је учествовао у 5 трка шампионата. Кренуо је са пол позиције једном, победио на две трке, поставио три најбржа времена и завршио на подијуму два пута. Укупно је скупио 19 поена.

Референце[уреди]