Битка код Менфеа

Из Википедије, слободне енциклопедије
Битка код Менфеа
Део
Битка код Менфеа
Битка код Менфеа
Време: 5. јул 1044.
Локација:
Резултат:
Узрок битке:
Промене у територији:
Цивилне жртве: {{{цивилне жртве}}}
Сукобљене стране
Свето римско царство Угарска
Заповедници
Хајнрих III Шамуел Аба
Ангажоване јединице
{{{јединице1}}} {{{јединице2}}}
Јачина
Губици

Битка код Менфеа (мађ. Ménfői csata) одиграла се 5. јула 1044. године између Немаца и Мађара са циљем освајања превласти у мађарској краљевини. Тадашњи мађарски краљ Шамуел Аба предводио је мађарску војску, а немачка војска под заповедништвом немачкога цара Хајнриха III подржавала је као претендента за престо бившега мађарскога краља Петра I Орсеола.


Битка[уреди]

Битка се одиграла код места Менфе, данас предграђем града Ђера.

Снаге Хајнриха III, потпомогнуте мађарским присталицама хришћанства и поновног враћања на престо Петра I Орсеола[1] кренуле су у поход против мађарских снага који су подржавали Шамуел Абу и идеологију старих обичаја и богова.

Малобројна Шамуелова војска је била релативно лако поражена. Поред бројчане надмоћности немачка армија је имала и увежбану коњицу и боље организовану и дисциплинованију армију[2]. По Шимону из Кезе, мађарском хроничару из 13. века, Шамуел Аба је своје снаге и власт у Мађарској ослабио захваљујући неспретној политици и када је погубио 50 глава водећих племићких породица до тада његових присталица.

Сама битка је трајала веома кратко, здружене немачке и мађарске снаге су разбиле малобројну војску Шамуела Абе. Шамуел је побегао са бојног поља али је убрзо га је заробио и погубио Петар Орсеоло[3]. Петар I Орсеоло је поново устоличен у Секешфехервару за краља мађарске а сви водећи мађарски племићи су морали да се закуну Хајнриху III на верност[4].

Победа снага и присталица Петра Орсеола довела је до већега западнога утицаја у Мађарској, која је привремено постала вазал Светог римског царства.

Референце[уреди]

  1. ^ „A magyarok tehát kik a császárral és Péter királylyal valának, a császár seregét fölvezeték a Répcze folyó mellett, s egész éjjel lovagolva nap keltekor mind a két folyón könnyű gázlón átkelének.” - Шимон из Кезе, Мађарска Хроника #9
  2. ^ „Aba király pedig Ménfőnél szálla vele szembe roppant sok fegyveressel, igen bizakodva győzedelmébe, mivel némely bajorok jelentették volt neki, hogy a császár kevesed magával jött.” - Шимон из Кезе, Мађарска Хроника #9
  3. ^ „Aba király pedig a Tisza felé futa s a magyarok, kiknek uralkodtában vétett vala, egy faluban, egy ó veremben megölik s egy egyház mellé eltemetik.” - Шимон из Кезе, Мађарска Хроника #9
  4. ^ „A császár, miután diadalt nyert, Székes-Fejérvárba szálla, hol Péternek az országot visszaadá…” - Шимон из Кезе, Мађарска Хроника #10

Извори[уреди]

  • H. M. Gwatkin M., J. P. Whitney (ed) et al. The Cambridge Medieval History: Volume III. Cambridge University Press, 1926.
  • Magyarország története Előzmények és magyar történet 1242-ig, Akadémiai Kiadó, Budapest, 1987, ISBN 963-05-1518-0