Ђер

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ђер
мађ. Győr

Tanácsház (4402. számú műemlék).jpg
Колаж фотографија Ђера

Грб
Основни подаци
Држава Застава Мађарске Мађарска
Регион Западна прекодунавска регија
Жупанија Ђер-Мошон-Шопрон
Срез Ђер
Становништво
Становништво 127.594
Густина становништва 730.71 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 47°41′03″N 17°38′06″E / 47.68403, 17.63507
Временска зона UTC+1, лети UTC+2
Површина 174,61 км²
Ђер на мапи Мађарска
{{{alt}}}
Ђер
Ђер на мапи Мађарска
Остали подаци
Поштански код 9000—9030
Позивни број 96
Веб-страна www.gyor.hu

Ђер, раније Ђур (мађ. Győr, нем. Raab, свк. Ráb) је шести по величини град у Мађарској. Ђер је средиште Западне прекодунавске регије и главни град жупаније Ђер-Мошон-Шопрон.

Град има 128.808 становника према подацима из 2008. године.

Положај града[уреди]

Град Ђер се налази у северозападном делу Мађарске, на свега 20 км од словачке границе. Од престонице Будимпеште град је удаљен 125 километара северозападно. Са Будимпештом је повезан добрим саобраћајним везама (магистрална пруга Будимпешта - Беч са краком за Братиславу, савремени ауто-пут М1, најпрометнији у држави).

Ђер се налази у северозападном делу Панонске низије, у равничарском крају. Клима у граду је умерено континентална. Град излази на Мосон, велики рукавац Дунава, који је истовремено граница ка Словачкој (20 км северно).

Историја[уреди]

Историја Ђера почиње у праисторији, када се ово подручје први пут насељава келтским племенима. Касније насеље потпада под власт Старог Рима, утврђује се као погранично и добија име Arrabona, из чега су изведени немачки и словачки називи за град (Raab, односно Ráb).

По доласку Мађара у Панонију на месту данашњег града образовало се насеље око напуштене староримске тврђаве. У 13. веку развој насеља је прекинут најездом Монгола, а потом нападима чешких краљева.

У другој половини 16. века град је под ударом Османлија, који га држе неколико година. Током 17. века Ђер постаје погранично утврђење хабзбуршке монархије на стално немирној граници ка Отоманском царству. Овакав положај условио је честа разарања, што се неповољно одразило на живот у насељу и околини.

1683. године град се заувек ослобађа турске опасности и почиње се поново развијати. 1743. године. Ђер добија градска права. Град у 18. веку се брзо развија и постаје важно културно, привредно и управно средиште. У ово време значајан чинилац у граду били су малобројни Срби, из којих је данас сачувана српска православна црква.

Током Револуције 1848-49. Ђер, увек у сенци Беча, није имао значајну улогу, па није значајније страдао. После Револуције град се брзо подигао и ускоро добио железничку везу са Будимпештом и Бечом. Такође, у ово време подигнуте су многе нове грађевине, а град се и бројчано повећавао.

После Првог светског рата Ђер је ушао у оквир новоосноване мађарске републике, где град постаје погранични што успорава развој града. Нови прекид десио се крајем Другог светског рата када је Ђер страдао при уласку совјетске војске у град крајем 1944. године. Град је поново обновљен. Током друге половине века град је доживео поново развој и раст становништва (са 70 хиљада после рата на 120 хиљада почетком 90их година). Међутим, почео је заостајати за другим великим градовима у држави, што била последица близине „гвоздене завесе“ (граница са Аустријом). Током протеклих година транзиције, после отварања Мађарске ка Западу, Ђер се нашао на веома повољном положају на главној вези са најразвијеним суседом Мађарске, па је град доживео развој и раст (за разлику од већине других градова у држави).

Становништво[уреди]

Ђер данас има око 130 хиљада становника и шести је град по величини у држави (али и најбрже растући у току протекле 2 деценије). Град последњих година брзо расте захваљујући подстицању економије на веома важној прометној вези Будимпешта - Братислава - Беч.

Становништво Ђера махом чине Мађари - 95%. По вероисповести већина у граду су католици. Некадашње бројно јеврејско и немачко становништво данас не постоји.

Галерија[уреди]

Градови побратими[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :

title=Википутовања

Википутовања имају више информација на вези: