5. јул
Из Википедије, слободне енциклопедије
5. јул (5.7.) је 186. дан године по грегоријанском календару (187. у преступној години). До краја године има још 179 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| јул | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | 31 | ||||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 5. јул
- 1413. — Битка код села Чаморлу: Мехмед I, уз помоћ помоћних одреда из Србије, Босне и Угарске, потукао свог брата Мусу и наметнуо се за јединог владара читавог Османског царства чиме је завршен рат око престола међу синовима Бајазита I.
- 1596. — Енглески поморци опустошили су шпанску обалу и опљачкали Кадис, поморску луку која је открићем Америке добила прворазредан значај.
- 1811. — Венецуела је постала прва јужноамеричка држава која је прогласила независност од Шпаније.
- 1830. — У походу на Алжир Французи су заузели град Алжир. Алжир је остао под француском управом до 1962, када је та северноафричка земља стекла независност.
- 1865. — Вилијам Бут основао је у Лондону „Хришћанску мисију“ која је касније добила назив „Војска спаса“ и бавила се углавном хуманитарним радом. Била је врло активна у периоду после Другог светског рата.
- 1865. — У Великој Британији је донет први у свету закон о ограничењу брзине - две миље на сат.
- 1932. — У Португалу је премијер постао Антонио де Оливеира Салазар, који је 1933. завео профашистичку диктатуру, окончану тек 1974, четири године после његове смрти.
- 1943. — Немачком офанзивом из правца Орела и Харкова на совјетске положаје почела је Курско-орелска битка, једна од највећих битака у Другом светском рату.
- 1951. — Основан Веслачки клуб Партизан
- 1959. — Председник Индонезије Сукарно распустио је парламент, суспендовао Устав из 1950. и завео диктаторски режим.
- 1975. —
- Амерички тенисер Артур Еш постао је први црнац победник турнира у Вимблдону.
- Зеленортска острва су добила независност након 500 година португалске власти.
- 1977. — У Пакистану је извршен војни удар којим је генерал Мохамад Зија ул Хак збацио с власти премијера Зулфикара Али Бута.
- 1980. — Шведски тенисер Бјерн Борг победио је пети пут узастопно на турниру у Вимблдону.
- 1994. — Палестински вођа Јасер Арафат, који је допутовао на Западну обалу након 27 година избеглиштва, најавио је стварање државе Палестине на територији под палестинском самоуправом, са главним градом у источном Јерусалиму.
- 2001. -
- Македонске власти и албански побуњеници постигли су договор о примирју. Мировни споразум којим су окончани вишемесечни сукоби у Македонији, потисан је 13. августа у Охриду.
- Хенелоре Кол, супруга бившег немачког канцелара Хелмута Кола извршила је самоубиство. Она је дуго година боловала од ретке болести која је изазвала алергију на светло.
Рођења [уреди]
- 1857. — Клара Цеткин, девојачко презиме Ајзнер била је утицајни немачки социјалистички политичар и борац за женска права.
- 1879. — Двајт Дејвис, основао је 1900 „Дејвис куп“.
- 1880. — Јан Кубелик, чешки виолиниста и композитор.
- 1889. — Жан Кокто, француски писац, сликар и режисер
- 1891. — Августин Тин Ујевић, хрватски песник.
- 1901. — Сергеј Владимировић Образцов, руски позоришни редитељ и глумац.
- 1911. — Жорж Помпиду, председник Француске (1969-74).
- 1928. — Стеван Раичковић је био српски песник и академик.
- 1929. — академик Јован Рашковић, политичар, оснивач СДС-а у Хрватској.
- 1948. — Алојз Петерле, словеначки политичар.
- 1964. — Миодраг Стојковић, генетичар.
- 1968. — Кен Акаматсу, Мангака
- 1979. — Амели Моресмо, француска тенисерка.
- 1996. — Овца Доли, први клонирани сисар
Смрти [уреди]
- 1793. — Александер Рослин, шведски сликар. (*1718).
- 1833. — Жозеф Ниепс, француски хемичар (*1765.)
- 1889. — Јаков Игњатовић, зачетник реализма у српској књижевности.
- 1958. — српски патријарх Викентије Проданов.
Празници и дани сећања [уреди]
- Српска православна црква слави:
- Свештеномученика Јевсевија - епископа самосатског
- Свете мученике Зинона и Зину
- Преподобну Анастасију - жену светог Симеона мироточивог и мајку Светог Саве