Битка код Солуна (380)
 | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
| Битка код Солуна | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део [[]] | |||||||
 Солун у старом веку | |||||||
| |||||||
| Сукобљене стране | |||||||
| Римско царство | Готи | ||||||
| Команданти и вође | |||||||
| Теодосије I | Фритигерн | ||||||
| Јачина | |||||||
| непознато | непознато | ||||||
| Жртве и губици | |||||||
| непознато | непознато | ||||||
Битка код Солуна вођена је 380. године између војске Римског царства под Теодосијем I са једне и готске војске Фритигерна са друге стране. Део је Готског рата (377—382), а завршена је победом Гота.
Увод[уреди | уреди извор]
Готски рат 377—382. изазван је хунским проласком кроз Врата народа 375. године. Хуни ће изазвати Велику сеобу народа. Готи на лето и у јесен следеће године стижу на дунавску границу Римског царства где од цара Валенса I траже дозволу да се населе на римској територији. Валенс им је дозволио да се населе у Мезији обећавајући им земљу, храну и заштиту у замену за њихову борбу против Хуна и обезбеђивање римских граница. Међутим, Валенс своја обећања није одржао. Готски рат започео је 377. године када Римљани нису дозволили Готима да уђу у Маркијанопољ где им је Валенс обећао да ће наћи храну.
Битка[уреди | уреди извор]
Битка код Солуна вођена је две године након великог римског пораза у бици код Хадријанопоља у којој је погинуо и сам Валенс. Римска војска под командом Теодосија I доживела је још један велики пораз. Теодосије је приморан да се повуче у Солун и препусти даље ратовање своме савладару, западноримском цару Грацијану. Тиме је завршен Готски рат.
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- Историја старог Рима - Н. А. Машкин, Научна књига, 2002. година