Солун

Из Википедије, слободне енциклопедије
Солун (Тесалоники)
Θεσσαλονίκη

Thessaloniki-landmarks.png
Бела кула је симбол града

Грб

Застава
Основни подаци
Држава Застава Грчке Грчка
Становништво
Становништво 363.987
Агломерација 1.104.766
Густина становништва 20.412 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 40°37′00″N 22°57′00″E / 40.633333, 22.95
Временска зона UTC+2, лети +3
Површина 17,8 км²
Солун (Тесалоники) на мапи Грчке
{{{alt}}}
Солун (Тесалоники)
Солун (Тесалоники) на мапи Грчке
Остали подаци
Градоначелник Јанис Бутарис
Веб-страна thessalonikicity.gr

Солун (грч. Θεσσαλονίκη [θesaloˈniki]) или Тесалоники, други је по величини и значају град у Грчкој, после Атине. То је и главни град истоименог округа Солун и периферије Средишња Македонија. Солун је једна од најзначајнијих лука Балкана.

У управним границама града Солуна живи око 370 хиљада становника, али „Великом Солуну“ (шире градско подручје), који се састоји од 16 градских и приградских општина, живи 1.104.766 житеља или сваки други становник Периферије Средишња Македонија.

Гравитационо подручје града обухвата око 3-4 милиона становника северне Грчке. Град је познат као велика лука и сајамски центар. У граду се одржава и највеће бијенале грчке дијаспоре.

Назив града[уреди]

Оснивач Солуна је краљ Касандар 316. године п. н. е.[1]. Верује се да је град добио име по Тесалоники, супрузи Касандра и полусестри Александра Великог.

Име града на свим значајним језицима изведено је од грчког назива за град „Тесалоники“ (Thessaloniki). У језицима западне Европе град се најчешће назива „Салоника“, као варијанта скраћенице „Салоники“, коју употребљава месно становништво у свакодневном говору. У јужнословенским језицима преовлађује назив „Солун“, који је близак турској верзији „Селаник“.

Положај[уреди]

Град се налази на врху Солунског залива, дуж којег се пружа дужином од 20ак км. Западно од града пружа се тзв. Солунско поље, приморска равница близу ушћа Вардара у залив (17 km западно од града). Са других страна град је окружен брдима планине Хортиатис.

Клима[уреди]

Солун се налази у подручју измењене средоземне климе, захваљујћи отворености града и околине утицајима из унутрашњости Балкана. Због тога су зиме са негативним температурам и омањим количинама снега нормална појава, што је битно другачије од јужне Грчке и Атине. Мраз је такође честа појава зими. Лета су топла, али не жарка са ретким падавинама у виду јаких пљускова. Годишња количина падавина је 451 mm.

Месец Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец
Макс. [°C] 9 10 13 18 23 28 31 30 26 21 14 10
Мин. [°C] 1 2 5 7 12 16 18 18 15 11 6 2
Падавине (mm) 40 38 43 35 43 30 22 20 27 45 58 50
Највише темп. [°C] 20 22 25 31 36 39 42 39 36 32 27 26

Историја[уреди]

Оснивач Солуна је краљ Касандар 315. године п. н. е.. Вјерује се да је град добио име по Тесалоники, супрузи Касандара и полусестри Александра Великог. Њен отац Филип II Македонски ју је тако назвао у част побједе над Тесалијцима, а њено име и име града се могу превести као побједа над Тесалијцима (Θεσσαλοί + Νίκη).

По освајању града од стране Римљана 168. п. н. е., Солун је постао главни град једне римске провинције на веома важном државном путу Via Egnatia. За вријеме другог пута у Македонију Свети Апостол Павле проповједао је у мјесној синагоги, која је била главна за Јевреје тог рејона, и поставио је темеље хришћанском братству и цркви. Мјесни јеврејски рабини били незадовољни њиме, због чега су га протјерали из Солуна у град Бер. 379. године деобом цартсва на источни и западни део, град постаје главно седиште новообразоване провинције Илирикум у оквиру источног дела, касније Византије. Солун је био једно од најважнијих трговачких средишта у Византији, нарочито током владавине Комнина, а у њему су рођени Ћирило и Методије, а тешко страдао у развобљу окупације под Крсташима (1204-46. г.).

Млечани су 1432. године купили град од Византинаца, али су га већ 1430. године када су га освојиле Османлије. Велики број сефарадских Јевреја се уселило у Солун, након што су протјерани из Шпаније 1492. године. Они су у раном 16. веку, били највећа религијска група у Солуну, а у 18, 19. и почетком 20. века су и даље били велики дио становништва Солуна. Солун је остао у Османском царству до 1912. године и Балканских ратова, након чега је додијељен Грчкој. За вријеме Првог свјетског рата Солун су окупирале енглеске и француске трупе, претворивши га у њихову најважнију војну базу у југоисточној Европи и недалеко од њега је успостављен Солунски фронт. 1917. године десио се велики пожар у граду, који је стари град од дрвених зграда потпуно уништио. После рата започела је обнова града по савременим начелима (ортогонална матрица, праве улице примерене ширине, паркови) ипоштовање важних споменика града. Град је брзо растао 20их година услед досељавања много Грка, као избегилца из Мале Азије.

На почетку новог светског рата у Грчкој 22. априла 1941. године. Солун су окупирале немачке трупе и он ће бити у њиховим рукама до 30. октобра 1944. године. Током овог раздобља јеврејско становништво је уништено. После рата приступило се даљем осавремењавању града, које трајало неколико деценија. Међутим, 1978. године град је погодио тежак земљотрес, који направио највише штете на старим заштићеним зградама. Ти споменици су следећих година обнављани, а 1988. стављени су на листу Светске баштите УНЕСКОа. Све ово је крунисано 1997. године, када је град био Европски град културе.

Становништво[уреди]

Становнитво града Солуна је паду током последњих пописа, али се оно премешта у предграђа, тако да градско подручје и даље расте. Данас 1.104.766 становника живи у тзв. Великом Солуну и то је друго по величини градско подручје Грчке, после Велике Атине. У последња три пописа кретање становништва било је следеће:

Година Становништво града Промена Становништво градског подручја
1981. г. 406.413 - -
1991. г. 383.967[2] -22.446/-5,52% -
2001. г. 363.987[2] -19.980/-5,20% 1.057.825[2]

Историјски гледано, етничка структура становништва Солуна се веома променила у последњих стотинак година. Најуочљивије је присуство великог броја јевреја Сефарда, који су још у 19. веку чинили половину становништва у граду. И после припајања града савремној Грчкој Јевреји су задржали сва права као и Грци, који је у граду било све више услед досељавања из мањих места, као и пребезима са турских подручја у Малој Азији и на Понту. 1944. године у току немачке окупације Грчке у Другом светском рату Јевреји су отерани у концентрационе логоре, где је већина (96% ) погубљена. Преживели су делом прешли у Израел.

Година Становништво града Број Јевреја Удео Јевреја
1842. г. 70.000 36.000 51%
1870. г. 90.000 50.000 56%
1902. г. 126.000 62.000 49%
1913. г. 157.889 61.439 39%
1943. г. - 50.000 -

Градске знаменитости[уреди]

Авионски снимак града
Галеријева Капија - остатак староримске владавине
Аристотелов трг је „срце“ Солуна

Иако је Солун савремени град великих булевара, правилних блокова и великих тгрова и паркова, град је сачувао многе грађевине из слове прошлости, посебно оне везане за староримско и византијско наслеђе. Град је такође богат музејима, галеријама и другим установама културе, од којих су неке наддржавног значаја.

Најважније градске знаменитости су:

  • Градски Археолошки музеј се сматра за један од најбољих у Европи. Налази се у близини познатог Белог Торња и на супротној страни од градског ватрогасног дома. Музеј поседује велику колекцију укључујући и невероватне драгоцености у виду гробнице оца Александра Велоког, Филипа Македонског, која је откривена у Вергини 1977. године. Друга драгоценост је из 3. века п. н. е. папирус Дервеније, једини нетакнути древни папирус нађен у Грчкој, који је откривен у гробници Дервеније. Друге просторије музеја садрже експонате који осликавају историју града још из праисторијских дана све до Римског периода, укључјући спектакуларне мозаике као и чаше из Хеленистичког доба.
  • Археолошко налазиште античке грчке тржнице у близини једног од градских аутобуских терминала, на Дикастерион тргу. Ова тржница је касније преуређена у римски форум на два нивоа. Форум је био срце античког града а открили су га радници шездесетих година. Најочуванији део форума је велико позориште, које се још увек користи за летње концерте.
  • Галеријева Капија.
  • Бела кула (грч.: Λευκός Πύργος Lefkos Pyrgos), најпознатији симбол града, је оригинално изграђена као део градских зидина. Она се налази на шеталишту поред мора, јужно од археолошког музеја.
  • Горњи град (грч.: Ano Poli) са сачуваним дрвеним кућама из Отоманског раздобља и остацима градских зидина из византијског раздобља.
  • Аристотелов трг је најважнији градски трг.
  • Црква Св. Димитрија је најпознатија црква у граду, а овај светац је заштитник града.
  • ОТЕ торањ је у средишту градског ЕКСПО центра.
  • Црква Св. Ђорђа је једна од најважнијих црква у граду, а црква је била намењена као Галеријев маузолеј, међутим цар на крају није тамо сахрањен већ у Феликс Ромулијани у Гамзиграду. староримског цара Галерија.
  • Црква Св. Софије је једна од најважнијих црква у граду, а изграђена у време ране Византије.
  • Црква Панагија је једна од најважнијих црква у граду, а изграђена у време Византије.
  • Градско морско шеталиште дуж Никис авеније.

Извори[уреди]

  1. ^ Мала школска енциклопедија, стр. 258. ISBN 86-331-2950-7
  2. ^ а б в „Population of Greece“. General Secretariat Of National Statistical Service Of Greece. www.statistics.gr. 2001 Приступљено 02. 08. 2007.. 

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :