Бобан Петровић (музичар)

С Википедије, слободне енциклопедије
Петровић Бобан
Лични подаци
Датум рођења1951.
Место рођењаБеоград, ФНРЈ Југославија,
Музички рад
Активни период1976—1984
Жанровифанк, диско, рок
Инструментклавир
Издавачке кућеРТБ

Бобан Петровић (1951. Београд[1]) је српски и југословенски музичар, диск џокеј и бизнисмен. Био је један од најзначајнијих личности београдске рокенрол сцене, поп херој и икона стила седамедесетих и осамдесетих година 20. века[1]

Младост[уреди | уреди извор]

Бобан Петровић рођен је у Београду 1951. године. Током школовања тренирао је фудбал у јуниорским тимовима Радничког и Црвене звезде, док је паралелно са тим учио да свира клавир и гитару[1]. Каријеру диск џокеја започео је пре него што је постао пунолетан. [2]

Музичка каријера[уреди | уреди извор]

1976. Бобан Петровић оснива групу Здраво, карактеристична по комуникативном фанки диско звуку. 1977. бенд наступа као предгрупа Бијелом дугмету на концерту код Хајдучке чесме, а са групом је поверемено наступала и Слађана Милошевић, која је тада била Бобанова девојка. Први и једини хит била је песма Викенд фобија, [3] која је тада била прва на скоро свим топ листама тадашње Југославије. Песму је написао Петровић, и по његовим речима, настала је зато што су га нервирали политичари који су стално погрешно предвиђали ствари [2] Оригинална постава групе престала је са радом 1978,[3] а након тога, Петровић 1979. започиње соло каријеру. У тандему са Гоцом Ивандић снима баладу Морам, са којом се поново пење на врх југословенских топ листа. [1]

1981. излази његов први соло албум Жур, који је током две године сниман у Лондону, Њујорку и Берну i доживљава велики успех. На албуму су свирали музичари попут Стјепка Гута и Слобе Марковића.[2] РТБ 1982. у режији Милана Вукобратовића снима истоимени ТВ шоу, и шаље га на МИДЕМ у Кану, након чега Жур постиже велики успех и бива приказиван у преко 20 европских земаља. [1] Албум је реиздат 2008. године у продукцији Mascom Records-a.[4] Песма са овог албума под називом Препад, налази се на 82. месту листе 100 најбољих југословенских песама, коју је 2006. сачинио радио Б92, по избору слушалаца.[5]1984. године снима свој последњи албум под називом Зора, назван по Петровићевој жени Зорици, који је такође реиздат 2014. [4] [1] Његова два албума дали су велики допринос у успостављњу аутентичног диско фанки звука у Југославији. [6]

1998. оснива свој музички студио за снимање, у ком се наредних десетак година бавио продукцијом и аранжирањем, највише за своју ћерку Ану Ен. Од 2010. сарађује са виолончелисткињом Јеленом Михаиловић (Jela Cello) у реализацији три студијска албума, анимираног тв серијала "Музички Карусел Јеле чело", као и на реализацији њених концерата, како у иностранству тако и на домаћој сцени. [1]

Петровић је био један од феномена београдског ноћног живота седамдесетих и осамдесетих година двадесетог века, те је након што је изградио каријеру диск џокеја, био власник београдских дискотека ноћних клубова: Сафари клуба (налазио се у хотелу Шумадија), Клуба М (Мажестик) и чувене дискотеке Звезде, а имао је и дискотеку у Марбељи, под називом Long legs. [1][7]

Списатељска каријера[уреди | уреди извор]

На наговор Драгоша Калајића и уредника књижевних новина, Граде Вељковића,[2] Петровић 1986. пише свој први роман Рокање, уз поднаслов Први ЈУ рок роман,[1][3] у ком описује како 1974. организује турнеју енглеске рок групе по јадранском приморју и по Петровићевим речима, овај роман претежно је аутобиографски. [8][9] 2020. издаје нови роман под називом Рокање 2, у ком аутор описује свој успон у музичкој, а касније у бизнис каријери. [1][6]

Бизнис каријера[уреди | уреди извор]

Средином осамдесеетих година, након објављивања свог првог романа, Петровић одлази прво у Лондон, а затим на Кипар, где се обогатио трговином метала и остварио каријеру успешног бизнисмена.[8] Након тога, одлази у Марбељу у којој је живео двадесет година. У Марбељи је, као први странац у Шпанији, купио фудбалски клуб Атлетико Марбеља, чији је тренер у том перидоу био Драгослав Шекуларац, а за овај клуб је тада наступао и Владан Лукић. Шпански ТВ канал Canal + је о Петровићу снимио и документарни филм. [1][3][7]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј Петровић, Бобан (2020). Рокање 2. Београд: Long legs studio D. O. O. ISBN 978-86-902630-0-4. 
  2. ^ а б в г Николић, Братислав (10. 8. 2006). „Препад”. B92. Приступљено 12. 5. 2021. 
  3. ^ а б в г Јањатовић, Петар (2001). Ilustrovana YU rok enciklopedija. Београд: Прометеј. 
  4. ^ а б „Boban Petrović (2) - Žur”. Discogs. Приступљено 12. 5. 2021. 
  5. ^ „Najbolja pesma ex YU svih vremena”. Mondo. Архивирано из оригинала 22. 03. 2020. г. Приступљено 12. 5. 2021. 
  6. ^ а б „ŽIVOTNA PRIČA BEOGRADSKIH ŽURKI Boban Petrović u novoj knjizi potvrđuje epitet pop i urbane legende”. Blic.rs. 22. 10. 2020. Приступљено 13. 5. 2021. 
  7. ^ а б „Ко је урбана легенда из песме "Бобане, напиј се"?”. Prva.rs. 26. 8. 2015. Приступљено 13. 5. 2021. 
  8. ^ а б Петровић, Бобан (1993). Рокање. Београд: Орбис и Бата. ISBN 86-81971-07-7. 
  9. ^ Ћунковић, Милан (19. децембар 2008). „ИНТЕРВЈУ: Бобан Петровић”. надлану. Приступљено 13. 5. 2021.