Божидар Станар

С Википедије, слободне енциклопедије

Божидар Божо Станар (Вучетић, 1935Рогатица, 3. април 2019) био је књижевник.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је у Вучетићима код Горажда. Основну школу завршио је у Чајничу, а нижу релну гимназију у Рогатици. Дипломирао је на Економском факултету у Београду, 1962. године. Свој радни вијек провео је у Сарајеву, Београду и Горажду радећи на руководећим мјестима. У мају 1992. године, са породицом се доселио у Рогатицу.

Библиографија[уреди | уреди извор]

Активно се почео бавити писањем 1996. године када штампа и своју прву збирку пјесама „У сретање животу”. После тога су услиједиле „Западно од матице”, „На распућу”, „Држи се, мали”, „Боје дуге”, „Гласиначке омеђине”, „Коњ лијепе циганке” и друге. Окушао се и на пољу прозе романима „Вешо с Романије”, „Снови и јава Вукобрата Катане”, „Младежи боје купине” и „Мрс воду не пије”. Његова поезија објављена је у пјесничким зборницима „Боје дуге”, „Брод носталгије” и „Као бисерна шкољка”.

Умро је 2019. године у Рогатици.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]