3. април
Из Википедије, слободне енциклопедије
3. април (03.04) је 93. дан у години по грегоријанском календару (94. у преступној години). До краја године има још 272 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| април | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | |||||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 3. април
- 33. - Распеће Исуса Христа на крст.
- 1512. — Турски султан Бајазит II абдицирао у корист сина Селима I.
- 1807. — У селу Вогањ код Руме почела Тицанова буна, у којој је учествовало 15.000 сељака из 45 села румског и илочког властелинства. Аустријска војска је за 10 дана угушила побуну, а вођа Теодор Аврамовић Тицан ухваћен је и крајем године стрељан.
- 1922. — Јосиф Висарионович Стаљин изабран за генералног секретара Комунистичке партије Русије.
- 1930. — Рас Тафарие постао цар Хаиле Селасије I од Абисиније (Етиопија).
- 1936. — Погубљен Бруно Хауптман, отмичар и убица сина америчког пилота Чарлса Линдберга, који је први сам прелетео Атлантски океан. Овај догађај је био повод да САД донесу Закон о отмици којим је за киднаповање уведена смртна казна.
- 1941. — Мађарски премијер Пал Телеки извршио самоубиство један дан након што је усвојен немачко-мађарски план за напад на Југославију. Телеки је био члан делегације која је 12. децембра 1940. у Београду потписала Уговор о вечном пријатељству и миру између Југославије и Мађарске. Мађарска је заједно са Немачком 6. априла 1941. напала Југославију.
- 1948. — Премијером драме Ивана Цанкара "Краљ Бетајнове" у режији Бојана Ступице, отворено је Југословенско драмско позориште у Београду. Драмски ансамбл је у почетку имао 40 чланова, директор је био писац Ели Финци, а уметнички руководилац Бојан Ступица.
- 1948. — Председник САД Хари Труман потписао је Маршалов план економске помоћи послератној Европи.
- 1975. — Руски велемајстор Анатолиј Карпов постао је светски првак у шаху, пошто је дотадашњи првак амерички велемајстор Боби Фишер одбио да брани титулу.
- 1976. — Први пут је додељена француска национална филмска награда Цезар, која се од онда додељује сваке године.
- 1979. — У Пакистану погубљен бивши председник владе Зулфикар Али Буто, који је збачен са власти војним ударом 1977. године.
- 1991. — Савет безбедности УН изгласао резолуцију о прекиду ватре у Заливском рату, наложио размештње мировних снага у региону и затражио од Ирака да уништи оружје за масовно разарање.
- 1992. — Комунистички лидер и председник Албаније Рамиз Алија поднео је оставку две недеље након избора некомунистичке скупштине.
- 1995. — Најмање 150 припадника племена Хуту, махом жена и деце, масакрирано у једном селу на североистоку Бурундија.
- 1996. — У авионској несрећи код дубровачког аеродрома Чилипи погинули су министар трговине САД Роналд Браун, сви путници (29), углавном чланови његове пратње и чланови посаде (шест).
- 1999. — Авиони НАТО бомбардовали су центар Београда, први пут од почетка ваздушних напада на СР Југославију 24. марта. Погођене су зграде републичког и савезног министарства унутрашњих послова. У Новом Саду срушен је други мост на Дунаву.
- 2000. — Припадници Сфора ухапсили су на Палама једног од ратних лидера и високог функционера Републике Српске Момчила Крајишника и предали га Међународном суду за ратне злочине у Хагу.
- 2003. —
- У Стразбуру државна заједница Србија и Црна Гора примљена у Савет Европе, као 45-та земља чланица те најстарије паневропске организације.
- Амерички конгрес одобрио близу 80 милијарди долара за финансирање рата у Ираку.
- 2007. — Француски воз TGV оборио светски рекорд у брзини шинских возила са 574,8 km/h.
Рођења [уреди]
- 1895. — Марко Орешковић, хрватски комуниста и народни херој. († 1941.)
- 1896. — Николај Семјонов, руски физичар и хемичар. († 1986.)
- 1916. — Соња Маринковић, народни херој († 1941.)
- 1923. — Радивоје Лола Ђукић, режисер и комедиограф
- 1924. — Марлон Брандо, амерички глумац. († 2004.)
- 1930. — Хелмут Кол, немачки државник.
- 1946. — Бранко Милићевић, српски глумац
- 1961. - Еди Мерфи, амерички глумац.
- 1979. — Најеф Ал-Кади, фудбалер Саудијске Арабије
Смрти [уреди]
- 33. - Исус Христ, оснивач хришћанства (* 8-2 године пре нове ере)
- 1682. — Бартоломео Естебан Муриљо, шпански сликар (* 1618.)
- 1897. — Јоханес Брамс, немачки композитор и пијаниста. (* 1833.)
- 1915. — Надежда Петровић, српска сликарка. (* 1873.)
- 1991. — Грејем Грин, енглески писац
Празници и дани сећања [уреди]
- Српска православна црква слави:
- Светог Јакова - епископа и исповедник
- Преподобног Кирила - епископа катанског у Сицилији
- Светог Тому - патријарха цариградског
- Преподобног Серапиона