Браслав (кнез)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кнежевина Браслава у деветом веку према мађарском историчару др Шандору Маркију.

Браслав је био кнез Јужне Паноније, наследник кнеза Ратимира. Владао је из Сиска крајем 9. века.

У изворима се Браславова земља назива regnum inter Dravum et Savum flumine (подручје између река Драве и Саве). Браславова кнежевина је обухватала следеће области: западну и источну Славонију, Срем, Било-Гору, Банију, Босанску крајину, Загорје и источни део данашње Републике Словеније.

Део Браславове владавине обележен је опасношћу са севера, одакле је претио све јачи великоморавски кнез Сватоплук који је освојио некадашњу Коцељеву доњопанонску државу. Због тога се 884. Браслав налази у Конигстадтену (код Тулна у данашњој Доњој Аустрији) како би се тамо поклонио цару Карлу III Дебелом и са царем успоставио ближу сарадњу против Сватоплука, но тада се са царем помирио и Сватоплук.

Након Карлове смрти (887) Арнулф Карантански предузима поход против Сватоплука, а на франачкој страни суделује и Браслав. Арнулф у тај рат позива и Мађаре који прелазе Карпате и помажу Францима у победи над Сватоплуком, а потом се враћају у своја подручја. Ипак, већ 896, присиљени бугарским нападима, прелазе поново Карпате и насељавају се у ценралном делу Панонске низије. Тада Арнулф даје Браславу управу над Доњом Панонијом, но Браслав је не успева одбранити од Мађара, а Мађари долазе на границе његове кнежевине, продиру и у њу, а преко ње врше походе до Хрватске, па чак и до североистока данашње Италије. Претпотставља се да је већ 896. Браслав погинуо у сукобима са Мађарима. После његове смрти се губи сваки историјски траг те панонске кнежевине и могуће је да је тада потпала под власт Мађара.


Види још[уреди]