Бугарска азбука

Из Википедије, слободне енциклопедије

Бугарска азбука (буг. Българска азбука) је ћирилична азбука која се користи у бугарском језику. Настала је од старословенске азбуке и има 30 слова. Последњи пут је стандардизована 1945. године.

Историја[уреди]

Бугарски језик је био први писмени словенски језик[1]. Појављује се у писаној форми током 9. века у глагољици, која је постепено замењена са раном верзијом ћирилице. Крајем 18. века руска верзија грађанске ћирилице Петра Великог је био модификована за бугарски језик, што је била последица утицаја увоза штампаних књига из Русије. Током 19. века постојала је више верзија Бугарске азбуке, садржавајући између 28 и 44 слова. 1870. године, Марин Дринов је предложио верзију азбуке са 32 слова, која широко прихваћена. Овај верзија је остала у употреби све до правописне реформе 1945. године када су слова Ѣ и Ѫ уклоњена из бугарског писма.

Азбука[уреди]

Бугарска азбука има 30 слова. Поред звукова представљеним посебним словима, бугарски користи диграфе дж и дз за представљање звукова [ʤ] и [ʣ]. Слово Ь нема фонетску вредност и користи се само у средини речи да означи меки сугласник испред О.[2]

А а
[a]
Б б
[b]
В в
[v]
Г г
[g]
Д д
[d]
Е е
[ɛ]
Ж ж
[ʒ]
З з
[z]
И и
[i]
Й й
[j]
К к
[k]
Л л
[l][3]
М м
[m]
Н н
[n]
О о
[ɔ]
П п
[p]
Р р
[r]
С с
[s]
Т т
[t]
У у
[u]
Ф ф
[f]
Х х
[x]
Ц ц
[ʦ]
Ч ч
[tʃ]
Ш ш
[ʃ]
Щ щ
[ʃt]
Ъ ъ
[ɤ][4]
Ь ь
[ʲ]
Ю ю
[ju][5]
Я я
[ja][6]

Извори[уреди]

  1. ^ A. Leskien, Grammatik der altbulgarischen (altkirchenslavischen) Sprache, 2.-3. Aufl., Heidelberg 1919.
  2. ^ Съвременна българска енциклопедия. Четвърто преработено и допълнено издание. "GABEROFF" ЕООД, отпечатана в „Абагар“ АД - Велико Търново, 2003 г., ISBN 954-9607-81-Х
  3. ^ такође [ʎ]
  4. ^ такође [ə], [ɐ], или [ʌ]
  5. ^ такође [ʲu]
  6. ^ такође [ʲa]

Види још[уреди]