Глагољица

Из Википедије, слободне енциклопедије

Глагољица

Врста

Азбука

Говорни језици

Старословенски језик

Створио

Ћирило и Методије

Временски период

од 862/863. до средњег века

Породица

Феничански алфабет
 → Грчки алфабет
  → Глагољица

Деца

Ћирилица

ИСО 15924

Glag

Hlaholice-nazev.gif

Глагољица је словенско писмо које је највјероватније створио Константин Филозоф[1], познатији као Свети Ћирило. Добила је назив од словенске речи »глаголати«, што значи »говорити«.

Ширење глагољице[уреди]

Глагољица се употребљавала у најстаријим и можда најљепшим по чистоти језика старословенским споменицима, како оним за које је несумњиво да су се употребљавали у Моравској и Чешкој (Кијевски листови, Прашки одломци), тако и у оним за које је вјероватно да су у својим преписима дошли из Македоније или околних словенских земаља, на примјер у Зографском јеванђељу, Маријином јеванђељу, Асеманијевом јеванђељу, Клочевом глагољашу и сл.

Познато је да је глагољица из Паноније прешла у западни дио Балканског полуострва, нарочито међу становништво у Хрватској, Далмацији и другим областима. Глагољица је допирала и до Русије (исп. глагољске натписе на зидовима саборне цркве у Новгороду, остатке од глагољице у руском запису попа Упира).

Од почетка 10. вијека, ћирилична азбука, која се једно вријеме употребљавала упоредо са глагољицом, почела је да потискује глагољицу у Бугарској, Русији и Србији, тако да је од краја 11. вијека глагољица остала у сталној употреби само код католика примораца у сјеверној Далмацији и у Хрватској на сјеверу до водомеђе Купе, заузимајући и њу, на кварнерском острвљу и у Истри (в. Глагољско богослужење). Ту се глагољица сачувала у неједнакој употреби све до краја 18. и до четрдесетих година 19. вијека. Према тој употреби, разликујемо старословенску (облу) глагољицу и хрватску (угласту) глагољицу.

Глагољица и ћирилица: поређење[уреди]

Глагољица се разликује од ћирилице у самом обиљежавању гласова:

  • глагољица има исти знак за е и је, док ћирилица има два знака;
  • исто тако, глагољица има један знак за ја и д;
  • глагољица има три знака за и, ћирилица — два;
  • глагољица има нарочити знак за умекшано г у грчким ријечима, старославенска ћирилица га нема.

Ипак, међу њима има и много сличности.

Глагољица се налази у старословенским споменицима са најстаријим језиком (као што је Зографско јеванђеље), а нарочито у одличним старословенским споменицима, такође врло старим, из 10. вијека, за које је несумњиво да су писани у Чешкој или Моравској (Кијевски листићи), тако да се може рећи да су је ту могли донијети само Браћа Просвјетитељи; друго, она је примитивнија и сложенија од ћирилице.

уреди
Историја писма

Египатски хијероглифи 32. век пне.
Прото-синајско писмо 19. век пне.

Грузијско 5. век пне.
Јерменско 405.
Оркон 6. век
Огам 6. век

Легенда о настанку глагољице[уреди]

Код примораца је врло рано поникла легенда да је глагољицу створио Свети Јероним, познати преводилац Вулгате (умро 420). То су вјероватно измислили свештеници, како би принудили папу да је не забрањује (заиста, папа Иночентије IV у своме акту из 1248, којим се словенска служба допушта у приморским мјестима, гдје се дотле глагољица традиционално употребљавала, спомиње такође ту легенду).

У 18. вијеку је та легенда разбијена и послије тог времена су многи слависти дали своје прилоге за рјешење извјесних питања о глагољици. Понајвише се тим питањем бавио Ватрослав Јагић.

Поријекло глагољице[уреди]

Друго је питање о поријеклу глагољице. И ту се дуго лутало (историјски преглед свих покушаја може се наћи код Јагића), док није Исак Тејлор (Isaac Taylor), испитивач поријекла азбука, 1880. изнео мишљење да је глагољица сачињена према грчком брзопису из 9. вијека. Он је сматрао да су се Словени још прије Ћирила и Методија служили грчким писменима, комбинујући их по 2—3 када је требало представити неки нарочити звук који није познавала грчка азбука. На тај начин су добијене његове комбинације о постанку различних глагољских слова од неколико грчких слова, што је касније допунио Јагић, и нема сумње да су те комбинације биле тачне за велики број слова. Наравно, Свети Ћирило је стилизовао цијелу азбуку.

Велики број слова могао је бити на тај начин лако и природно објашњен. Код других су била потребна или велика натезања или се претпостављало да је шаре за та слова Свети Ћирило могао узети из какве источњачке азбуке, јер је он добро познавао различне источњачке језике. Тако су настале теорије о позајмици извјесних слова из авестанског (Вс. Милера), јерменског и грузијског (М. Гастера, Абихта), хебрејског и самаританског (Шафарика, Вондрака), коптског (Фортунатова, Ламанског). Неки су мислили, као Фортунатов, да се у самом стилизовању глагољице Свети Ћирило угледао на источњачке азбуке (на коптску), које су и саме у извјесном смислу представљале стилизовану грчку азбуку. Али је, ипак, и даље остао довољан број оних (Лескин, Дилман, Таулор, Амфилохије, Фр. Милер, Јагић, Бељајев) који су сматрали да се само из грчке азбуке могу извести сва глагољска писмена (или из простих шара или из комбинације већег броја шара).

Књиге штампане на глагољици[уреди]

У 15. вијеку (1483) штампана је (у Млецима) прва глагољска књига. Касније су штампане чешће у Сењу, Млецима и другдје. У 17. а нарочито у 18. вијеку вршене су исправке текстова (Главинић, Леваковић, Караман, Совић) према црквеноруским текстовима. У овом правцу се нарочито одликовао Змајевићев Семинар у Задру, гдје су у 18. вијеку глагољаши добијали потребну спрему. У 19. вијеку, око четрдесетих година, глагољашки рад (уосталом, стално ометан од стране аустријске државне власти) престаје сасвим. Било је покушаја да се подигне у другој половини 19. вијека. Овамо долази ново издање мисала, које је 1893. приредио Драгутин Парчић, а пре тога и Брчићев рад (исп. његову читанку, Хрестоматију, Уломке Светог писма итд.) да се познавање глагољице подигне код хрватског свештенства. Још у 18. вијеку почели су се глагољски текстови замјењивати писаном латиницом (шћаветом). На острву Крку подигнута је »Старословенска академија« (од 1903), која издаје старе глагољске текстове (посебно Ј. Weissa) у ћириличној транскрипцији.

Слова[уреди]

Глагољица Ћирилица
старо-
словенска (обла)
хрватска (угаона) бројна
вредност
старо-
словенска
бројна
вредност
име[2] значење[2]
Glagoljica Az.svg Glagolitic Letter Square Azu.svg 1 Early-Cyrillic-letter-Azu.svg 1 аз а
GlagolitsaBuki.gif Glagolitic Letter Square Buky.svg 2 Early Cyrillic letter Buky.png буки б
GlagolitsaVedi.gif Glagolitic Letter Square Vede.svg 3 Early Cyrillic letter Viedi.png 2 вједи в
GlagolitsaGlagol.gif Glagolitic Letter Square Glagoli.svg 4 Early Cyrillic letter Glagoli.png 3 глагољ г
GlagolitsaDobro.gif Glagolitic Letter Square Dobro.svg 5 Early Cyrillic letter Dobro.png 4 добро д
GlagolitsaJest.gif Glagolitic Letter Square Yestu.svg 6 Early Cyrillic letter Yesti.png 5 јест е, је
GlagolitsaZhivete.gif Glagolitic Letter Square Zhivete.svg 7 Early Cyrillic letter Zhiviete.png живјете ж
GlagolitsaDzelo.gif Glagolitic Letter Square Dzelo.svg 8 Early Cyrillic letter Dzelo.png 6 зјело з
GlagolitsaZemlja.gif Glagolitic Letter Square Zemlja.svg 9 Early Cyrillic letter Zemlia.png 7 земља з
GlagolitsaIzhe.gif GlagolitsaI1.gif Glagolitic Letter Square Izhe.svg 10 Early Cyrillic letter I.png 10 и и
GlagolitsaI.gif Glagolitic Letter Square I.svg 20 Early Cyrillic letter Izhe.png 8 иже и
GlagolitsaDzherv.gif Glagolitic Letter Square Djervi.svg 30 (Early Cyrillic letter Dierv.png)
GlagolitsaKako.gif Glagolitic Letter Square Kako.svg 40 Early Cyrillic letter Kako.png 20 како к
GlagolitsaLjudi.gif Glagolitic Letter Square Ljudije.svg 50 Early Cyrillic letter Liudiye.png 30 људи л
GlagolitsaMislete.gif Glagolitic Letter Square Myslite.svg 60 Early Cyrillic letter Myslite.png 40 мисљете м
GlagolitsaNash.gif Glagolitic Letter Square Nashi.svg 70 Early Cyrillic letter Nashi.png 50 наш н
Early Cyrillic letter Ksi.png 60 кси кс
GlagolitsaOn.gif Glagolitic Letter Square Onu.svg 80 Early Cyrillic letter Onu.png 70 он о
GlagolitsaPokoj.gif Glagolitic Letter Square Pokoji.svg 90 Early Cyrillic letter Pokoi.png 80 покој п
Early Cyrillic letter Koppa.png 90
GlagolitsaRtsi.gif Glagolitic Letter Square Ritsi.svg 100 Early Cyrillic letter Ritsi.png 100 рци р
GlagolitsaSlovo.gif Glagolitic Letter Square Slovo.svg 200 Early Cyrillic letter Slovo.png 200 слово с
GlagolitsaTverdo.gif Glagolitic Letter Square Tvrido.svg 300 Early Cyrillic letter Tvrido.png 300 твердо т
GlagolitsaUk.gif Glagolitic Letter Square Uku.svg 400 Early Cyrillic letter Uku.png 400 у, ук у, у
Glagolitic fert.svg Glagolitic Letter Square Fritu.svg 500 Early Cyrillic letter Fritu.png 500 ферт ф
GlagolitsaKher.gif Glagolitic Letter Square Heru.svg 600 Early Cyrillic letter Khieru.png 600 хјер х
Early Cyrillic letter Psi.png 700 пси пс
GlagolitsaOht.gif Glagolitic Letter Square Otu.svg 700 Early Cyrillic letter O.png Early Cyrillic letter Tvrido Otu.png
Early Cyrillic letter Otu.png
800 от
о
от
о
GlagolitsaTsi.gif Glagolitic Letter Square Tsi.svg 900 Early Cyrillic letter Tsi.png 900 ци ц
GlagolitsaCherv.gif Glagolitic Letter Square Chrivi.svg 1000 Early Cyrillic letter Chrivi.png 90 черв ч
GlagolitsaSha.gif Glagolitic Letter Square Sha.svg Early Cyrillic letter Sha.png ша ш
GlagolitsaShta.gif Glagolitic Letter Square Shta.svg 800 Early Cyrillic letter Shta.png шта (шча) шт, шч
GlagolitsaJer.gif Glagolitic Letter Square Yeru.svg Early Cyrillic letter Yeru.png јер
GlagolitsaJery.gif Early Cyrillic letter Yery.png јери и
GlagolitsaJerj.gif Glagolitic Letter Square Yeri.svg Early Cyrillic letter Yeri.png јер
GlagolitsaJat.gif Square Glagolitic Jat.png Early Cyrillic letter Yati.png јат је
GlagolitsaJu.gif Early Cyrillic letter Yu.png ју ју
ја ја
Early Cyrillic letter Ye.png
GlagolitsaJusE.gif Early Cyrillic letter Yusu Maliy.png 900 ја ја
GlagolitsaJusO.gif Early Cyrillic letter Yusu Bolshiy.png јус
GlagolitsaJusJe.gif Early Cyrillic letter Yusu Maliy Yotirovaniy.png
GlagolitsaJusJo.gif Early Cyrillic letter Yusu Bolshiy Yotirovaniy.png
GlagolitsaThita.gif Early Cyrillic letter Fita.png 9 тита т
GlagolitsaIzhitsa.gif Early Cyrillic letter Izhitsa.png 400 ижица и, в

Извори[уреди]

  1. ^ Предраг Пипер, Увод у славистику I, Београд, 1998., Приступљено 14. 4. 2013.
  2. ^ а б према Првом српском буквару Вука Стефановића Караџића, Беч, 1827.

Извори[уреди]

Литература[уреди]

  • Isaac Taylor: Über den Ursprung des glagolitischen Alphabets, Archiv für slavische Philologie, 1880.
  • Vatroslav Jagic: Glagolitica. Würdigung neuentdeckter Fragmente, Wien, 1890.
  • В. Ягич: Глаголическое письмо. В: Энциклопедия славянской филологии, т. 3, Спб. 1911.
  • Josef Vajs: Abecedarivm Palaeoslovenicvm in usum glagolitarum. Veglae, [Krk], 1917. XXXVI, 74 p.
  • Josef Vajs: Rukovet hlaholske paleografie, Prag 1932.
  • Josip Hamm: Iz prošlosti glagoljske azbuke, Nastavni vjesnik, 1940.
  • Valentin Kiparsky: Tschernochvostoffs Theorie über den Ursprung des glagolitischen Alphabets. In: M. Hellmann u.a. (Hrsg.): Cyrillo-Methodiana. Zur Frühgeschichte des Christentums bei den Slaven, Köln 1964, 393-400.
  • Branko Fučić: Najstariji hrvatski glagoljski natpisi, Slovo, Zagreb 1971, 21.
  • František Václav Mareš: Hlaholice na Moravě a v Čechách, Slovo, Zagreb 1971, 21.
  • Sharon Golke Fullerton: Paleographic Methods Used in Dating Cyrillic and Glagolitic Slavic Manuscripts. In: Slavic Papers No. 1., Ohio 1975. pp. 93.
  • Петър Илчев: Структурни принципи на глаголическата графика, Paleobulgarica, IV, 1980, 2.
  • Helmut Jachnow: Eine neue Hypothese zur Provenienz der glagolitischen Schrift - Überlegungen zum 1100. Todesjahr des Methodios von Saloniki. In: R. Rathmayr (Hrsg.): Slavistische Linguistik 1985, München 1986, 69-93.
  • Branko Fučić: Glagoljski natpisi. Djela JAZU, 1982, 57.
  • Heinz Miklas (Hrsg.): Glagolitica: zum Ursprung der slavischen Schriftkultur, Wien, 2000.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Глагољица