Велебит

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Велебит (вишезначна одредница).


Координате: 44° 30′ 09" СГШ, 15° 13′ 27" ИГД

Велебит
Поглед на Велебит са Пага
Поглед на Велебит са Пага
Надморска висина 1.757 м Вагански врх
Државе Застава Хрватске Хрватска
Венац Динарске планине
Велебит на мапи Хрватске

Велебит или велебитски масив је најдужа (145 km) планина у Републици Хрватској, ширине од 10 до 30 km. Површина му је око 2200 km2, а највиши врх Вагански врх је висок 1.757 m.[1] Припада Динарским планинама.

Удолина Дошен Дабар на средњем Велебиту у општини Карлобаг

Пружа се уздуж Велебитског канала, дијела Јадранског мора, од пријевоја Вратник изнад Сења на сјеверозападу до кањона ријеке Зрмање на југоистоку. С копнене стране га окружују Гацко, Личко и Грачачко поље с ријекама Гацком, Ликом и Отучом.

У литератури је уобичајено да се Велебит дијели на:

Таква подјела се заснива на географским, морфолошким, рељефним и биолошким посебностима појединих велебитских дијелова. Црте подјеле иду дуж пријевоја, преко којих путеви спајају унутрашњост с приобаљем.

Цијело подручје планине заштићено је као парк природе, а Сјеверни Велебит и Пакленица су проглашени националним парковима. Унутар НП Сјеверни Велебит налази се и посебно заштићени строги резерват Хајдучки и Рожански кукови.

Најпознатија биљна ендемска врста је велебитска дегенија (Дегениа велебитица) из породице крсташица, приказана на наличју новчића од 50 липа (први ју је описао и класификовао ботаничар Арпад Деген и по њему је добила име). На Велебиту се налазе и најдубљи спелеолошки објекти у Хрватској: тродијелна „Лукина јама“ дубока је 1.392 m (од висине 1.436 m до дубине од 81 m n/m), а „Словачка јама“ 1.320 m.

За планинаре је на Велебиту уређено много маркираних стаза и путева, који уздужно и попречно повезују околна мјеста и планинарске домове на планини. По својој посебности, уређености и посјећености нужно је споменути Премужићеву стазу која је грађена између два свјетска рата, а повезује Планинарски дом Завижан, преко Великог Алана с Оштаријским вратима; тј. пролази уздужно Сјеверним и Средњим Велебитом.

За Велебит се веже позната народна пјесма Вила Велебита.

Планина представља значајну препреку у комуникацији сјеверне и јужне Хрватске. Уз Вратник (698 m), најважнији пријевоји преко којих су саграђени путеви су Оштаријска врата (928 m) између Госпића и Карлобага и Презид (766 m) између Грачаца и Обровца. Савремена путна веза кроз Велебит остварена је тек 2003. отварањем тунела Свети Рок. Уз обалу подно Велебита пролази Јадранска магистрала која је на том дијелу позната по великом броју завоја и честом затварању због буре током зиме.

Референце[уреди]

  1. ^ „Велебит“. Државни завод за статистику РХ Приступљено 3. 7. 2013.. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]