Велебит
-
- За остале употребе, погледајте Велебит (вишезначна одредница).
Координате: 44° 30′ 09" СГШ, 15° 13′ 27" ИГД
| Велебит | |
|---|---|
 |
|
| Надморска висина | 1.757 м (Вагански врх) |
| Државе |  Хрватска |
 |
|
Велебит или велебитски масив је најдужа (145 km) планина у Хрватској, ширине од 10 до 30 km. Површина му је око 2200 km2, а највиши врх Вагански врх је висок 1.757 m. Припада Динарским планинама.
Пружа се уздуж Велебитског канала, дијела Јадранског мора, од пријевоја Вратник изнад Сења на сјеверозападу до кањона ријеке Зрмање на југоистоку. С копнене стране га окружују Гацко, Личко и Грачачко поље с ријекама Гацка, Лика и Отуча.
У литератури је уобичајено да се Велебит дијели на:
- Сјеверни Велебит, започиње на пријевоју Вратник и завршава на пријевоју изнад приморског насеља Јабланац. Дужине је око 30 km, а највеће ширине до 30 km.
- Средњи Велебит, завршава на пријевоју Башке Оштарије преко којег води цеста Карлобаг &ндасх; Госпић. Дужине је око 24 km, а највеће ширине до 20 km.
- Јужни Велебит, завршава на пријевоју Мали Алан, на старој цести која спаја Обровац и Ловинац. Дужине је око 46 km, а најмање ширине око 10 km.
- Југоисточни Велебит, започиње на истом пријевоју, а завршава уз кањон ријеке Зрмање. Дужине је око 40 km.
Таква подјела се заснива на географским, морфолошким, рељефним и биолошким посебностима појединих велебитских дијелова. Црте подјеле иду дуж пријевоја, преко којих цесте спајају унутрашњост с приобаљем.
Цијело подручје планине заштићено је као парк природе, а Сјеверни Велебит и Пакленица су проглашени националним парковима. Унутар НП Сјеверни Велебит налази се и посебно заштићени строги резерват Хајдучки и Рожански кукови.
Најпознатија биљна ендемска врста је велебитска дегенија (Дегениа велебитица) из породице крсташица, приказана на наличју новчића од 50 липа (први ју је описао и класифицирао ботаничар Арпад Деген те је и по њему добила име). На Велебиту се налазе и најдубљи спелеолошки објекти у Хрватској: тродијелна „Лукина јама“ дубока је 1.392 m (од висине 1.436 m до дубине од 81 m n/m), а „Словачка јама“ 1.320 m.
За планинаре је на Велебиту уређено много маркираних стаза и путева, који уздужно и попречно повезују околна мјеста и планинарске домове на планини. По својој посебности, уређености и посјећености нужно је споменути Премужићеву стазу која је грађена између два свјетска рата, а повезује Планинарски дом Завижан, преко Великог Алана с Оштаријским вратима; тј. пролази уздужно Сјеверним и Средњим Велебитом.
За Велебит се веже позната народна пјесма Вила Велебита.
Планина представља значајну препреку у комуникацији сјеверне и јужне Хрватске. Уз Вратник (698 m), најважнији пријевоји преко којих су саграђене цесте су Оштаријска врата (928 m) између Госпића и Карлобага и Презид (766 m) између Грачаца и Обровца. Савремена цестовна веза кроз Велебит остварена је тек 2003. отварањем тунела Свети Рок. Уз обалу подно Велебита пролази Јадранска магистрала која је на том дијелу позната по великом броју завоја и честом затварању због буре тијеком зиме.
[уреди] Спољашње везе
Координате: 44.502° СГ Ш, 15.224° ИГД
 |
Овај незавршени чланак Велебит је везан за планине. Користећи правила Википедије, можете га проширити. |
