Динарске планине

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мапа Динарских планина
Орјен - са типичном одликом динарских планина - крашким рељефом

Динарске планине (Динариди или Динарски Алпи) јесу планински масив у јужној Европи, који се протеже западним делом Балканског полуострва кроз Словенију, Хрватску, Босну и Херцеговину, Србију, Црну Гору и Албанију.

Име[уреди]

Голија зими

Динарске планине су добиле име по планини Динари, која се налази на граници Далмације, Босанске крајине и Херцеговине.

Положај[уреди]

Динариди се пружају правцем северозапад-југоисток, пратећи Јадранску обалу, правцем познатим као „Динарски правац“. На северозападу се спајају са Јулијанским Алпима, а на југоистоку са Шарско-Пиндски планинским венцем. Дужина Динарског ланца је 645 km. Највиша планина су Проклетије са Језерским Врхом на 2.694 метра надморске висине, а просечна висина планина је 1500-2200 m, док су планине на ободу ниже.

Геологија и геоморфологија[уреди]

Геолошки гледано овај планински масив формиран је у карбонатима (кречњаци, доломити, доломитични кречњаци) Јадранске платформе, током процеса Алпске орогенезе. Због своје геолошке грађе, Динариди су узети као типичан пример развоја крашког процеса у свету[1]. Поједини геоморфолошки облици, које је Јован Цвијић проучавао управо на Динаридима, имају исти назив и у светској литератури (нпр. крашко поље, увала, шкрапа)[1].

Од геоморфолошких облика, најбројнији су облици крашког процеса, како површински, тако и подземни. Јављају се и облици флувијалног процеса, специфичних за крас (клисуре, кањони, слепе долине, понорнице, висеће долине). На високим планинама, присутни су и облици глацијалног процеса, као што су циркови, валови, морене, као и ледничка језера.

Становништво Динарског краја[уреди]

У Динарском крају постоји много остатака ранијих цивилизација. Римљанима је требало три века да покоре Илире, скривене у гудурама Динарида. У мирним временима месно становништво се често одлучивало на исељавање због лоших услова живота (непроходност, изолација, испрекиданост, лош квалитет земљишта, недостатак воде у многим деловима). Због тога је овај крај и данас слабо насељен, а шумарство и рударство и до данас су остале главне привредне гране овог краја.

Специфичност месног становништва је његова висина - сматра се да су људи из Динарског краја (тзв. „Динарци") највиши у Европи. По неким подацима просечан одрастао мушкарац висок је 185,6 см, док су жене ниже за неколико см.

Планине[уреди]

Ловћен је планина са веома приметним крашким рељефом

Најпознатије планине Динарског система су:

Језеро Ђурићи на Тари
Јахорина је најпознатији зимски туристички центар у Републици Српској

Референце[уреди]

  1. ^ а б Марковић М., Павловић Р., Чупковић Т. 2003. Геоморфологија. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Динарске планине