Динарске планине
Динарске планине или Динариди јесу планински венац у јужној Европи, који се протеже западним делом Балканског полуострва кроз Словенију, Хрватску, Босну и Херцеговину, Србију, Црну Гору и Албанију.
Садржај |
[уреди] Име
Динарске планине су добиле име по планини Динари, која се налази на граници Далмације, Босанске крајине и Херцеговине.
[уреди] Положај
Венац Динарских планина се пружа правцем северозапад-југоситок, пратећи Јадранску обалу. На северозападу он се дотиче са Јулијанским Алпима, а на југоистоку Шарско-Пиндски планински венац. Дужина Динарског ланаца је 645 km. Највиша планина су Проклетије са Језерским Врхом на 2.692 метра надморске висине, а просечна висина планина је 1500-2200 m, док су планине на ободу ниже.
[уреди] Геологија и геоморфологија
Геолошки гледано овај планински масив формиран је у карбонатима (кречњаци, доломити, доломитични кречњаци) Адријске платформе, током процеса Алпске орогенезе. Због своје геолошке грађе, Динариди су узети као типичан пример развоја крашког процеса у свету[1]. Поједини геоморфолошки облици, које је Јован Цвијић проучавао управо на Динаридима, имају исти назив и у светској литератури (нпр. крашко поље, увала, шкрапа)[1].
Од геоморфолошких облика, најбројнији су облици крашког процеса, како површински, тако и подземни. Јављају се и облици флувијалног процеса, специфичних за крас (клисуре, кањони, слепе долине, понорнице, висеће долине). На високим планинама, присутни су и облици глацијалног процеса, као што су циркови, валови, морене, као и ледничка језера.
[уреди] Становништво Динарског краја
У Динарском крају постоји много остатака ранијих цивилизација. Римљанима је требало три века да покоре Илире, скривене у гудурама Динарида. У мирним временима месно становништво се често одлучивало на исељавање због лоших услова живота (непроходност, изолација, испрекиданост, лош квалитет земљишта, недостатак воде у многим деловима). Због тога је овај крај и данас слабо насељен, а шумарство и рударство и до данас су остале главне привредне гране овог краја.
Специфичност месног становништва је његова висина - сматра се да су људи из Динарског краја (тзв. "Динарци") највиши у Европи. По неким подацима просечан одрастао мушкарац висок је 185,6 см, док су жене ниже за неколико см.
[уреди] Планине
Најпознатије планине Динарског система су:
- Бијела гора
- Биоково
- Бјелашница
- Велебит
- Виситор
- Голија
- Динара
- Дурмитор
- Златар
- Златибор
- Игман
- Јахорина
- Јелица
- Камешница
- Ловћен
- Љубишња
- Орјен
- Проклетије
- Романија
- Румија
- Сињајевина
- Снежник
- Тара
- Требевић
- Трескавица
- Црна Гора
- Чврсница
[уреди] Референце
[уреди] Спољашње везе
