Динарске планине
Динарске планине или Динариди јесу планински масив у јужној Европи, који се протеже западним делом Балканског полуострва кроз Словенију, Хрватску, Босну и Херцеговину, Србију, Црну Гору и Албанију.
Садржај |
Име [уреди]
Динарске планине су добиле име по планини Динари, која се налази на граници Далмације, Босанске крајине и Херцеговине.
Положај [уреди]
Венац Динарских планина се пружа правцем северозапад-југоситок, пратећи Јадранску обалу. На северозападу он се дотиче са Јулијанским Алпима, а на југоистоку Шарско-Пиндски планински венац. Дужина Динарског ланаца је 645 km. Највиша планина су Проклетије са Језерским Врхом на 2.692 метра надморске висине, а просечна висина планина је 1500-2200 m, док су планине на ободу ниже.
Геологија и геоморфологија [уреди]
Геолошки гледано овај планински масив формиран је у карбонатима (кречњаци, доломити, доломитични кречњаци) Адријске платформе, током процеса Алпске орогенезе. Због своје геолошке грађе, Динариди су узети као типичан пример развоја крашког процеса у свету[1]. Поједини геоморфолошки облици, које је Јован Цвијић проучавао управо на Динаридима, имају исти назив и у светској литератури (нпр. крашко поље, увала, шкрапа)[1].
Од геоморфолошких облика, најбројнији су облици крашког процеса, како површински, тако и подземни. Јављају се и облици флувијалног процеса, специфичних за крас (клисуре, кањони, слепе долине, понорнице, висеће долине). На високим планинама, присутни су и облици глацијалног процеса, као што су циркови, валови, морене, као и ледничка језера.
Становништво Динарског краја [уреди]
У Динарском крају постоји много остатака ранијих цивилизација. Римљанима је требало три века да покоре Илире, скривене у гудурама Динарида. У мирним временима месно становништво се често одлучивало на исељавање због лоших услова живота (непроходност, изолација, испрекиданост, лош квалитет земљишта, недостатак воде у многим деловима). Због тога је овај крај и данас слабо насељен, а шумарство и рударство и до данас су остале главне привредне гране овог краја.
Специфичност месног становништва је његова висина - сматра се да су људи из Динарског краја (тзв. „Динарци") највиши у Европи. По неким подацима просечан одрастао мушкарац висок је 185,6 см, док су жене ниже за неколико см.
Планине [уреди]
Најпознатије планине Динарског система су:
- Бијела гора
- Биоково
- Бјелашница
- Велебит
- Виситор
- Волујак
- Голија
- Динара
- Дурмитор
- Жљеб (планина)
- Златар
- Игман
- Јахорина
- Јадовник
- Камешница
- Комови
- Ловћен
- Љубишња
- Маглић
- Маганик
- Мучањ
- Орјен
- Проклетије
- Романија
- Румија
- Сињајевина
- Свилаја
- Снежник
- Тара
- Требевић
- Трескавица
- Хајла
- Чврсница
Извори [уреди]
Спољашње везе [уреди]
Литература [уреди]
- Мала енциклопедија Просвета, Треће издање (1985); Београд: „Просвета“; ISBN 86-07-00001-2
- Јован Ђ. Марковић (1990): Енциклопедијски географски лексикон Југославије Сарајево: „Свјетлост“; ISBN 86-01-02651-6
