Грачац (Лика)
| Грачац | |
 Табла на улазу у Грачац |
|
| Административни подаци | |
| Држава |  Хрватска |
| Област | Лика |
| Жупанија | Задарска |
| Општина | Општина Грачац |
| Географски подаци | |
| Географске координате |
44° 17′ 56" СГШ 15° 50′ 51" ИГД |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 (лети UTC+2) |
| Становништво (2011) | |
| број становника | 2.689 |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 23440 |
| Позивни број | +385 23 |
  Грачац
Грачац на мапи Републике Хрватске |
|
 Грачац
Грачац на мапи Задарске жупаније
|
|
Координате: 44° 17′ 56" СГШ, 15° 50′ 51" ИГД
Грачац је градић и седиште истоимене општине у пространој удолини у јужној Лици, Република Хрватска.
Садржај |
[уреди] Географија
Лежи на надморској висини од 562 m. Развио се у средишњем делу у Грачачког поља, око доњег тока Отуче и кречњачког узвишења (Градине 618 m) на раскрсници путева од Госпића према Книну и Крбаве према Далмацији. Од Далмације је одвојен високим масивом Велебита, преко чијег превоја Презид пролази пут Грачац-Обровац. У близини су чувене Церовачке пећине.
Грачац је удаљен од Госпића око 49 км, Удбине 34 км, Обровца 24 км, а од Книна 54 км.
[уреди] Култура
Парохија Грачац припада Архијерејском намјесништву личком у саставу Епархије Горњокарловачке а чине је Грачац, Томингај, Кијани, Дерингај, Омсица, Граб, Вучипоље, Враца и Главица. У Грачацу се налази храм Српске православне цркве Вазнесења Господњег саграђен 1874. године, а страдао у Другом свјетском рату и био је срушен до темеља 1954. године, као и српска православна капела Светог апостола и јеванђелисте Марка, Светиња, на Велебиту саграђена 1863. године, страдао у Другом свјетском рату.[1]
[уреди] Историја
На подручју Грачаца налазила се средњовјековна жупа Отуча. Данашње насеље Грачац јаче се развија у доба Војне крајине, посебно након изградње пута Госпић-Грачац-Книн 1789. године. Важност Грачаца у саобраћајном смислу још је више порасла након отварања Личке пруге 1925. године.
Грачац се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у Републици Српској Крајини.
[уреди] Становништво
Према попису из 1991. године, Грачац је имао 4.101 становника, од чега 3.906 Срба, 61 Хрвата, 60 Југословена и 74 осталих. Према попису становништва из 2001. године, Грачац је имао 2.689 становника.[2]
| Грачац[3] | ||||||
| година пописа | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. | ||
| Срби | 3.906 | 3.116 | 2.864 | 2.600 | ||
| Југословени | 60 | 496 | 78 | 5 | ||
| Хрвати | 61 | 62 | 113 | 200 | ||
| Црногорци | 6 | 11 | 5 | |||
| Албанци | 8 | 6 | ||||
| Словенци | 3 | 5 | 7 | |||
| Муслимани | 7 | 2 | ||||
| Македонци | 1 | 4 | ||||
| Мађари | 1 | 2 | ||||
| остали и непознато | 67 | 21 | 64 | 6 | ||
| укупно | 4.101 | 3.713 | 3.144 | 2.829 | ||
| Демографија | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| [3] | ||
| 1961. | 2.829 | |
| 1971. | 3.144 | |
| 1981. | 3.713 | |
| 1991. | 4.101 | |
| 2001. | 2.689 | |
[уреди] Знемените личности
- Петар Шкундрић, српски политичар и министар у Влади Републике Србије
- Георгина Тесла, мајка Николе Тесле
- Ђуро Дробац, подофицир Војске Краљевине Југославије
[уреди] Види још
[уреди] Референце
- ^ Епархија Горњокарловачка: Архијерејско намјесништво личко: Грачац. Eparhija-gornjokarlovacka.hr. Приступљено на дан 21. 3. 2012.
- ^ Попис становништва 2001. Dzs.hr. Приступљено на дан 21. 3. 2012.
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
[уреди] Извори
- Тромеђа: Грачац ((sr))
