Грачац (Лика)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте чланак Грачац.
Грачац

Табла на улазу у Грачац
Табла на улазу у Грачац

Основни подаци
Држава Застава Хрватске Хрватска
Област Лика
Жупанија Задарска
Општина Општина Грачац
Становништво
Становништво (2011) 3.063
Положај
Координате 44°17′57″N 15°50′46″E / 44.29903545945941, 15.846216658977203
Временска зона средњоевропска:
UTC+1 (лети UTC+2)
Надморска висина 557 m
Грачац на мапи Хрватске
{{{alt}}}
Грачац
Грачац на мапи Хрватске
Грачац на мапи Задарске жупаније
{{{alt}}}
Грачац
Грачац на мапи Задарске жупаније
Остали подаци
Поштански број 23440
Позивни број +385 23


Координате: 44° 17′ 57" СГШ, 15° 50′ 46" ИГД

Грачац је градић и седиште истоимене општине у пространој удолини у јужној Лици, Република Хрватска.

Географија[уреди]

Лежи на надморској висини од 562 m. Развио се у средишњем делу у Грачачког поља, око доњег тока Отуче и кречњачког узвишења (Градине 618 m) на раскрсници путева од Госпића према Книну и Крбаве према Далмацији. Од Далмације је одвојен високим масивом Велебита, преко чијег превоја Презид пролази пут Грачац-Обровац. У близини су чувене Церовачке пећине.

Грачац је удаљен од Госпића око 50 км, Удбине 34 км, Обровца 24 км, од Книна 54км и од Задра 54 км.

Култура[уреди]

Српска православна црква у Грачацу

У Грачацу је сједиште истоимене парохије Српске православне цркве. Парохија Грачац припада Архијерејском намјесништву личком у саставу Епархије Горњокарловачке а чине је Грачац, Томингај, Кијани, Дерингај, Омсица, Граб, Вучипоље, Враца и Главица.[1] У Грачацу се налази храм Српске православне цркве Вазнесења Господњег саграђен 1874. године, а страдао у Другом свјетском рату и био је срушен до темеља 1954. године, као и српска православна капела Светог апостола и јеванђелисте Марка, Светиња, на Велебиту саграђена 1863. године, страдао у Другом свјетском рату.[1]

Историја[уреди]

На подручју Грачаца налазила се средњовјековна жупа Отуча. Данашње насеље Грачац јаче се развија у доба Војне крајине, посебно након изградње пута Госпић-Грачац-Книн 1789. године. Важност Грачаца у саобраћајном смислу још је више порасла након отварања Личке пруге 1925. године.

Грачац се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у Републици Српској Крајини.

Становништво[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Попис становништва у СФРЈ 1991: Грачац

Према попису становништва из 2001. године, Грачац је имао 2.689 становника.[2] Према попису становништва из 2011. године, насеље Грачац је имало 3.063 становника.[3]

Попис 1991.[уреди]

На попису становништва 1991. године, насељено место Грачац је имало 4.101 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.
Срби
  
3,906 95,24%
Хрвати
  
61 1,48%
Југословени
  
60 1,46%
Муслимани
  
7 0,17%
Македонци
  
4 0,09%
Албанци
  
3 0,07%
Црногорци
  
3 0,07%
Немци
  
2 0,04%
Јевреји
  
1 0,02%
Словенци
  
1 0,02%
неопредељени
  
5 0,12%
непознато
  
48 1,17%
укупно: 4.101

Ранији пописи[уреди]

Националност[4] 1981. 1971. 1961.
Срби 3.116 2.864 2.600
Југословени 496 78 5
Хрвати 62 113 200
Црногорци 6 11 5
Албанци 8 6
Словенци 3 5 7
Муслимани 7 2
Македонци 1 4
Мађари 1 2
остали и непознато 21 64 6
Укупно 3.713 3.144 2.829
Демографија
Година Становника
[4]
1961. 2.829
1971. 3.144
1981. 3.713
1991. 4.101
2001. 2.689
2011. 3.063

Знемените личности[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ а б „Архијерејско намјесништво личко: Парохија Грачац“ (на ср). Српска православна црква: Епархија горњокарловачка Приступљено 19. 9. 2012.. 
  2. ^ „Попис становништва 2001.“. Државни завод за статистику РХ Приступљено 21. 3. 2012.. 
  3. ^ „Попис становништва 2011.“. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 17. 4. 2013.. 
  4. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Грачац (Лика)
Викизворник
Викизворник има изворни текст повезан с овим чланком: