Обровац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Обровац (вишезначна одредница).
Обровац

ObrovacHR1.JPG
Обровац

Основни подаци
Држава Застава Хрватске Хрватска
Жупанија Задарска
Становништво
Становништво (2011) 996
Агломерација (2011) 4.323
Географске карактеристике
Координате 44°12′03″N 15°40′52″E / 44.2007328388632, 15.681116861618601
Обровац на мапи Хрватске
{{{alt}}}
Обровац
Обровац на мапи Хрватске
Остали подаци
Градоначелник Анте Жупан
Поштански код 23450

Обровац је град у Хрватској у Задарској жупанији. Према резултатима пописа из 2011. у граду је живело 4.323 становника, а у самом насељу је живело 996 становника.[1]

Географија[уреди]

Мост преко Зрмање

Обровац се налази на реци Зрмањи, 12 км од њеног ушћа у море. Развио се на раскршћу путева подно планинских прелаза из Лике у Далмацију, као средиште Буковице. Његов саобраћајни значај је знатно опао изградњом ауто-пута Загреб-Сплит.

Насеља[уреди]

На подручју града Обровца налазе се следећа насеља, то су: Жегар (Богатник, Каштел Жегарски, Комазеци, Надвода), Билишане, Голубић, Горњи Карин, Крупа, Крушево, Мушковци, Обровац и Зеленград.

Историја[уреди]

  • 1337. - Први спомен Обровца у писаним исправама
  • 1527. - Обровац заузимају Турци
  • 1647. - Обровачку утврду и насеље подно ње заузимају и разарају Млечани
  • 1687. - Сердар Стојан Јанковић трајно протерује Турке из Обровца
  • 1848. - Обровачка општина, као прва међу далматинским општинама, упућује захтев Бану Јелачићу за сједињењем Далмације и Хрватске
  • Од 1991. до 1995. налазило се у Републици Српској Крајини

Привреда[уреди]

  • Елан - творница чамаца
  • Реверзибилна хидроелектрана „Велебит“

Споменици и знаменитости[уреди]

  • Манастир Крупа
  • Утвршење хрватских племића Курјаковића у Обровцу
  • Жупна црква Светог Јосипа у Обровцу
  • Црква свете Тројице у Обровцу

Образовање[уреди]

  • Основна школа Обровац с подручним школама у Горњем Карину и Крушеву
  • Средња школа Обровац

Становништво[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Попис становништва у СФРЈ 1991: Обровац

Према попису из 2001. Обровац је имао 3.387 становника.

Град Обровац[уреди]

Број становника по пописима[уреди]

Националност[2] 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 3.387 9.069 9.576 10.321 10.185 9.696 9.116 10.092 9.027 9.814 8.751 7.408 7.207 6.814 6.186
  • напомене:

Настао из старе општине Обровац. Од 1857. до 1931. садржи део података града Бенковца, а део података од 1880. до 1910. садржан је у граду Бенковцу.

Обровац (насељено место)[уреди]

Број становника по пописима[уреди]

Националност[2] 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 1.055 1.660 1.457 1.187 532 306 302 508 418 461 401 410 463 403 341

Попис 1991.[уреди]

На попису становништва 1991. године, насељено место Обровац је имало 1.660 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.
Срби
  
1,253 75,48%
Хрвати
  
285 17,16%
Југословени
  
40 2,40%
Албанци
  
15 0,90%
Црногорци
  
13 0,78%
Мађари
  
7 0,42%
Муслимани
  
7 0,42%
Македонци
  
5 0,30%
Словенци
  
2 0,12%
Чеси
  
1 0,06%
остали
  
1 0,06%
неопредељени
  
25 1,50%
непознато
  
6 0,36%
укупно: 1.660

Знамените личности[уреди]

  • Обрад Зелић, српски стоматолог и професор Београдског универзитета

Референце[уреди]

  1. ^ „Попис становништва 2011.“. Државни завод за статистику РХ Приступљено 17. 4. 2013.. 
  2. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Извори[уреди]

  • ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857—2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.

Спољашње везе[уреди]