Обровац

Координате: 44° 12′ 02″ С; 15° 40′ 53″ И / 44.20053° С; 15.68150° И / 44.20053; 15.68150
С Википедије, слободне енциклопедије
Обровац
Обровац
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаЗадарска
Становништво
Становништво
 — 2011.Пад 996
Агломерација (2011.)Раст 4.323
Географске карактеристике
Координате44° 12′ 02″ С; 15° 40′ 53″ И / 44.20053° С; 15.68150° И / 44.20053; 15.68150
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Обровац на карти Хрватске
Обровац
Обровац
Обровац на карти Хрватске
Остали подаци
ГрадоначелникАнте Жупан (ХДЗ)
Поштански број23450
Позивни број+385 23
Регистарска ознакаZD
Веб-сајт
www.obrovac.hr

Обровац је градић у Хрватској, у Задарској жупанији. Према резултатима пописа становништва из 2011. године, Обровац је имао 996 становника, а укупно градско подручје је имало 4.323 становника.[1]

Географија[уреди | уреди извор]

Мост преко Зрмање

Обровац се налази на реци Зрмањи, 12 км од њеног ушћа у море. Развио се на раскршћу путева подно планинских прелаза из Лике у Далмацију, као средиште Буковице. Његов саобраћајни значај је знатно опао изградњом ауто-пута ЗагребСплит.

Насеља[уреди | уреди извор]

На подручју града Обровца налазе се следећа насеља: Жегар (Богатник, Каштел Жегарски, Комазеци, Надвода), Билишане, Голубић, Горњи Карин, Крупа, Крушево, Мушковци, Обровац и Зеленград.

Историја[уреди | уреди извор]

  • 1337. — Први спомен Обровца у писаним исправама;
  • 1527. — Обровац заузимају Турци;
  • 1647. — Обровачку тврђаву и насеље подно ње заузимају и разарају Млечани под командом заповедника Фоскола;
  • 1687. — Сердар Стојан Јанковић трајно протерује Турке из Обровца;
  • 1838. — зидинама опасана варошица на реци Зрмањи, са 43 дома и 287 становника[2];
  • 1848. — Обровачка општина, као прва међу далматинским општинама, упућује захтев Бану Јелачићу за сједињењем Далмације и Хрватске;
  • Од 1991. до 1995. налазио се у Републици Српској Крајини. Током агресије на РСК, 5. августа 1995. године хрватска војска заузела је Обровац протерујући већинско српско становништво у граду и околини.

Привреда[уреди | уреди извор]

У доба Краљевине СХС становништво Обровца бавило се углавном трговином (вино, дрва, жито).[3] Постојала је и паробродска линија Сушак-Паг-Обровац.[3] Власти Социјалистичке републике Хрватске су јула 1970. године почеле изградњу фабрике глинице Јадрал у Обровцу, због налазишта боксита. Изградњу фабрике "Јадрал" суфинансирала је Немачка Демократска Република.[4] Фабрика која је требало да производи алуминијум је завршена 1977. године. Међутим, ова инвестиција је постала парадигма промашених инвестиција у СР Хрватској и СФРЈ. Фабрика глинице Јадрал је затворена већ 1981. године.[5]

  • Елан — творница чамаца
  • Реверзибилна хидроелектрана „Велебит“

Споменици и знаменитости[уреди | уреди извор]

  • Манастир Крупа
  • Утврђење хрватских племића Курјаковића у Обровцу
  • Жупна црква Светог Јосипа у Обровцу
  • Православна црква Свете Тројице у Обровцу

Образовање[уреди | уреди извор]

  • Основна школа Обровац с подручним школама у Горњем Карину и Крушеву
  • Средња школа Обровац

Становништво[уреди | уреди извор]

Према попису становништва из 2001. године, Обровац је имао 1.055 становника.

Град Обровац[уреди | уреди извор]

Број становника по пописима[уреди | уреди извор]

година пописа 2011. 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 4.323 3.387 9.069 9.576 10.321 10.185 9.696 9.116 10.092 9.027 9.814 8.751 7.408 7.207 6.814 6.186
  • напомене:

Настао из старе општине Обровац. Од 1857. до 1931. садржи део података града Бенковца, а део података од 1880. до 1910. садржан је у граду Бенковцу.

Обровац (насељено место)[уреди | уреди извор]

Број становника по пописима[уреди | уреди извор]

година пописа 2011. 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 996 1.055 1.660 1.457 1.187 532 306 302 508 418 461 401 410 463 403 341

Попис 1991.[уреди | уреди извор]

На попису становништва 1991. године, насељено место Обровац је имало 1.660 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби
  
1.253 75,48%
Хрвати
  
285 17,16%
Југословени
  
40 2,40%
Албанци
  
15 0,90%
Црногорци
  
13 0,78%
Мађари
  
7 0,42%
Муслимани
  
7 0,42%
Македонци
  
5 0,30%
Словенци
  
2 0,12%
Чеси
  
1 0,06%
остали
  
1 0,06%
неопредељени
  
25 1,50%
непознато
  
6 0,36%
укупно: 1.660

Попис 2011.[уреди | уреди извор]

На попису становништва 2011. године у граду Обровцу, укупно је пописано 4.323 становника, следећег националног састава:

Попис 2011.‍
Хрвати
  
2.841 65,72%
Срби
  
1.359 31,44%
остали
  
123 2,84%
укупно: 4.323

Знамените личности[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 17. 4. 2013. 
  2. ^ "Сербскиј народниј лист", Будим 1839. године
  3. ^ а б С. Станојевић, Народна енциклопедија СХС (Н-Р), Загреб 1928, стр. 170
  4. ^ Arhiv Slobodne Dalmacije - digitalni arhiv tiskanih izdanja Slobodne Dalmacije
  5. ^ Kako je Tvornica glinice Jadral umjesto uspjeha donijela propast Obrovcu, tamo niti jedan projekt više nije uspio, čak i sanacija bazena s lužinom! > Zadarski

Извори[уреди | уреди извор]

  • ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857—2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]