Обровац је град у Хрватској у Задарској жупанији. Према резултатима пописа из 2011. у граду је живело 4.323 становника, а у самом насељу је живело 996 становника.[1]
Географија [уреди]
Обровац се налази на реци Зрмањи, 12 км од њеног ушћа у море. Развио се на раскршћу путева подно планинских прелаза из Лике у Далмацију, као средиште Буковице. Његов саобраћајни значај је знатно опао изградњом ауто-пута Загреб-Сплит.
На подручју града Обровца налазе се следећа насеља, то су: Жегар (Богатник, Каштел Жегарски, Комазеци, Надвода), Билишане, Голубић, Горњи Карин, Крупа, Крушево, Мушковци, Обровац и Зеленград.
Историја [уреди]
- 1337. - Први спомен Обровца у писаним исправама
- 1527. - Обровац заузимају Турци
- 1647. - Обровачку утврду и насеље подно ње заузимају и разарају Млечани
- 1687. - Сердар Стојан Јанковић трајно протерује Турке из Обровца
- 1848. - Обровачка општина, као прва међу далматинским општинама, упућује захтев Бану Јелачићу за сједињењем Далмације и Хрватске
- Од 1991. до 1995. налазило се у Републици Српској Крајини
Привреда [уреди]
- Елан - творница чамаца
- Реверзибилна хидроелектрана „Велебит“
Споменици и знаменитости [уреди]
- Манастир Крупа
- Утвршење хрватских племића Курјаковића у Обровцу
- Жупна црква Светог Јосипа у Обровцу
- Црква свете Тројице у Обровцу
Образовање [уреди]
- Основна школа Обровац с подручним школама у Горњем Карину и Крушеву
- Средња школа Обровац
Становништво [уреди]
Према попису из 2001. Обровац је имао 3.387 становника.
Град Обровац [уреди]
Број становника по пописима [уреди]
| Националност[2] |
2001. |
1991. |
1981. |
1971. |
1961. |
1953. |
1948. |
1931. |
1921. |
1910. |
1900. |
1890. |
1880. |
1869. |
1857. |
| бр. становника |
3.387 |
9.069 |
9.576 |
10.321 |
10.185 |
9.696 |
9.116 |
10.092 |
9.027 |
9.814 |
8.751 |
7.408 |
7.207 |
6.814 |
6.186 |
Настао из старе општине Обровац. Од 1857. до 1931. садржи део података града Бенковца, а део података од 1880. до 1910. садржан је у граду Бенковцу.
Обровац (насељено место) [уреди]
Број становника по пописима [уреди]
| Националност[2] |
2001. |
1991. |
1981. |
1971. |
1961. |
1953. |
1948. |
1931. |
1921. |
1910. |
1900. |
1890. |
1880. |
1869. |
1857. |
| бр. становника |
1.055 |
1.660 |
1.457 |
1.187 |
532 |
306 |
302 |
508 |
418 |
461 |
401 |
410 |
463 |
403 |
341 |
На попису становништва 1991. године, насељено место Обровац је имало 1.660 становника, следећег националног састава:
| Попис 1991. |
|
|
|
|
|
| Срби |
|
1,253 |
75,48% |
| Хрвати |
|
285 |
17,16% |
| Југословени |
|
40 |
2,40% |
| Албанци |
|
15 |
0,90% |
| Црногорци |
|
13 |
0,78% |
| Мађари |
|
7 |
0,42% |
| Муслимани |
|
7 |
0,42% |
| Македонци |
|
5 |
0,30% |
| Словенци |
|
2 |
0,12% |
| Чеси |
|
1 |
0,06% |
| остали |
|
1 |
0,06% |
| неопредељени |
|
25 |
1,50% |
| непознато |
|
6 |
0,36% |
| укупно: 1.660 |
Знамените личности [уреди]
- Обрад Зелић, српски стоматолог и професор Београдског универзитета
Референце [уреди]
- ^ „Попис становништва 2011.“. Државни завод за статистику РХ Приступљено 17. 4. 2013.
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
- ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.
Спољашње везе [уреди]
Хрватска
.svg)
