Веленце
| Веленце мађ. Velence | |
|---|---|
 Поглед из ваздуха | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Мађарска |
| Регион | Централна прекодунавска регија[1] |
| Жупанија | Фејер (жупанија) |
| Срез | Гардоњ |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — | 5.739[2] |
| — густина | 168,38 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 47° 14′ 30″ С; 18° 38′ 52″ И / 47.24177° С; 18.64790° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Површина | 33,37 km2 |
  Веленце Веленце на карти Мађарске | |
| Поштански број | 2481 |
| Позивни број | (+36) 22 |
| Веб-сајт | |
| www.velence.hu/ | |
Веленце (мађ. Velence) град је у Мађарској. Веленце се налази у оквиру жупаније Фејер.[3] Име насеља је на мађарском исто као и италијанском граду Венецији, иако су суфиксирани другачије: „у Веленце“ је Веленцен, док се Веленцебен односи на италијански град [4].
Географски положај[уреди | уреди извор]
Град окружује североисточни крај језера Веленце. Јужни део је одмаралиште Веленцефирде. Главни пут број 7, аутопут М7, пут 6207, пут 8116, пут 8119 и железничка линија Будимпешта-Секешфехервар такође додирују град, који пружају одличне услове за превоз. Град има две железничке станице: стајалиште Веленце и стајалиште Веленцефирде.
Повезан је аутобуским линијама са насељима око језера Веленце, као и са Секешфехерваром, Будимпештом, Жичујфалуом и Пустасаболчем. 1171, 8022, 8024, 8025, 8026, 8027, 8028, 8151, 8152, 8154, 8156, 8157, 8158 летова додирују град.[5]
Веленца има три бродске станице (Веленцефирде, Веленце, Овеленце) које примају бродове који долазе из Пакозда, Гардоња и Агарда.
У његовом округу је Хајдутања, који се налази 4 километра од центра, у правцу југоистока. Према подацима из 2011. године, Хајдутања има 62 становника, а број станова 16.[6] У Хајдутањи се налази управа за воде КДТ која има бунар за праћење подземних вода.[7]
Историјат[уреди | уреди извор]
Веленце се налазила поред главног трговачког пута између Будима и Јадранског мора, па је већ у римско доба важила за озбиљно насеље на ратном путу између Саварије и Аквинкума. У средњем веку овде су вероватно живели италијански и венецијански мајстори који су радили на зградама у Секешфехервару, који су вероватно дали име насељу.[8] Најстарија црква у насељу је реформаторска црква подигнута око 1690. године. Мола Садик је живео у граду у 19. веку, а његов гроб налазимо на локалном гробљу. Тридесетих година 20. века село је, као и Гардони, постало туристичко насеље и почео је озбиљан развој. Први омладински и излетнички центар у земљи изграђен је у Веленци, која је поново била у процвату 1970-их. 2004. године насеље је добило статус града. Веленцешки корзо је направљен 2014. године, инвестиција која је реализована у оквиру пројекта „Веленце лејк гејт”.
Познате личности[уреди | уреди извор]
- Алајош Хаусман (1847–1926), архитекта, професор, члан Мађарске академије наука
- Клара Шомођи (1913–1996), тенисер
- Петер Кун (1967–1993), музичар
- Жолт Секереш (рођен 1975), фудбалер
- Анита Кулчар (1976–2005), рукометашица
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Fejér megyei kistérségek összehangolt stratégiai programja” (PDF). Sárvíz Térségfejlesztő Egyesület. 2001. стр. 29—34. Архивирано из оригинала (pdf) 2013-05-15. г. Приступљено 2012-07-11.
- ^ Velence, KSH
- ^ „2007. évi CVII. törvény a települési önkormányzatok többcélú kistérségi társulásáról szóló 2004. évi CVII. törvény módosításáról” (PDF). Magyar Közlöny 2007. évi 121. szám. Magyar Hivatalos Közlönykiadó. 2007-09-17. Приступљено 2008-07-30.
- ^ (Magyar Angol Nagyszótár, Akadémiai Kiadó. За детаље погледајте граматику мађарског језика)
- ^ „Архивирана копија” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 22. 08. 2016. г. Приступљено 18. 11. 2022.
- ^ „A Magyar Köztársaság Helységnévtára, 2011” (php) (на језику: magyar). Központi Statisztikai Hivatal. 2011-01-01. Приступљено 2012-07-07.
- ^ „Területi Tervezési Koncepció” (PDF) (на језику: magyar). Nyugat-magyarországi Egyetem Geoinformatikai Kar; Fejér Megyei Agrárkamara. 2008-02-26. Архивирано из оригинала (pdf) 2013-12-13. г. Приступљено 2012-07-05.
- ^ Kiss, Lajos (1980). A földrajzi nevek etimológiai szótára. Budapest: Akadémiai Kiadó. ISBN 963 05 2277 2.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
