Елесалаш
| Елесалаш мађ. Előszállás | |
|---|---|
 Поглед на цркву | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Мађарска |
| Регион | Централна прекодунавска регија[1] |
| Жупанија | Фејер (жупанија) |
| Срез | Дунаујварош |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — | 2.276[2] |
| — густина | 57 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 46° 49′ 30″ С; 18° 49′ 36″ И / 46.82505° С; 18.82656° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Површина | 39,83 km2 |
  Елесалаш Елесалаш на карти Мађарске | |
| Поштански број | 2424 |
| Позивни број | (+36) 25 |
| Веб-сајт | |
| http://www.eloszallas.hu/ | |
Елесалаш (мађ. Előszállás, нем. Neuhof) град је у Мађарској. Елесалаш се налази у оквиру жупаније Фејер.
Име[уреди | уреди извор]
Елесалаш се први пут помиње у писаним изворима у запису из 1537. као Елевзалаш (и као Ellő Szállás 1740, Elő-Szállás 1785. и Ellö-szálas 1805.).[3] Име је вероватно куманског порекла, пошто се овде налазило најзападније насеље Кумана. Такође село је било познато и као Неухоф на немачком.
Историја[уреди | уреди извор]
Елесалаш и околна подручја били су насељени и пре Римљана. Овде су пронађени келтски, аварски и римски артефакти. Почетком 16. века овде је имао поседе фехерварски управитељ. Касније је место постало власништво породице Шуљок (Балаж, Иштван и Ђерђ Шуљок). После овога место је постало власништво замка Варпалота.
Место је било у власништву цистерцитског реда од друге половине 17. века до година после Другог светског рата. Ово је био центар напредног имања реда, који је обухватао данашња села Алшосентиван, Барач, Дарусентмиклош, Хантош, Мезефалва, Нађкаракчони, Нађевењим и био је један од најпрофитабилнијих великих поседа у земљи између два светска рата. Самостално село је од 1928. године.
Демографија[уреди | уреди извор]
Према подацима из 2010. године, у Елесалашу има 952 стана, у просеку 23,81 по км². Према попису из 2011. године, 96,47% становништва од 2.167 људи су били етнички Мађари, а највећа мањина су Роми (1,99%).[4] Већина становништва су били римокатолици (43,93%), неконфесионални (24,46%) или непознате вероисповести (24,58%), мањи број њих су били реформати (4.47%) или друге вероисповести (2,56%).[5]
Популација[уреди | уреди извор]
Претходних година број становника насеља се мењало на следећи начин:
- 1594: 0
- 1773: 366
- 1783: 425
- 1838: 845
- 1870: 1.456
- 1880: 1.749
- 1900: 2.911
- 1930: 3.680
- 1941: 3.880
- 1944: 4.156
- 1945: 3.876
- 1949: 5.024
- 1960: 3.752 (због независности Нађкарачоња)
- 1970: 4.346 (због преноса из претходне године)
- 1980: 3.988
- 1990: 3.631 [6]
- 2001: 3.884 [7]
- 2002: 3.889 [7]
- 2003: 2.602 [7] (Због независности Дарусентмиклоша)
- 2010: 2.218
- 2011: 2.376
- 2013: 2.365
- 2014: 2.307
- 2015: 2.309
- 2018: 2.302 (Предпопис пре званичног пописе)
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Fejér megyei kistérségek összehangolt stratégiai programja” (PDF). Sárvíz Térségfejlesztő Egyesület. 2001. стр. 29—34. Архивирано из оригинала (pdf) 2013-05-15. г. Приступљено 2012-07-11.
- ^ Попис становништва
- ^ Magyar nyelvjárások 23 (1980), p. 66.
- ^ „3.1.6.1. A népesség a nemzetiségi hovatartozást befolyásoló tényezők szerint, 2011”. Központi Statisztikai Hivatal. 2011. Приступљено 2015-07-04.
- ^ „4.1.7.1. A népesség vallás, felekezet szerint, 2011”. Központi Statisztikai Hivatal. 2011. Приступљено 2015-07-02.
- ^ József, Kovacsics Béla Kovács, Ferenc Virágh, Tibor Iványosi-Szabó (1998). Magyarország történeti statisztikai helységnévtára: Fejér megye (13. kötet изд.). Budapest: MTA Történeti Demográfiai Albizottsága – Központi Statisztikai Hivatal Népszámlálási Főosztály. ISBN 9632151968.
- ^ а б в „A Magyar Köztársaság Helységnévtára” (html) (на језику: magyar). Központi Statisztikai Hivatal. 2001-02-01. Приступљено 2011-07-11.[мртва веза]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Званични веб-сајт
- Мапа улица Архивирано на сајту Wayback Machine (13. јун 2011)
