Велодромски бициклизам

С Википедије, слободне енциклопедије
Велодромска трка у Канади 2005. године
Велодром

Велодромски бициклизам или бициклизам на писти је врста бициклизма која се одржава на пистама и велодромима, тј овалним стазама које су обично дугачке 200 m, 250 m или 333,33 m, са два окрета од око 40°. [1]Трке велодромског бициклизма су присутне на свим Олимпијским играма од 1896. године, осим оне одржане у Стокхолму 1912. Трка у конкуренцији жена се појавила 1988. године на спринту. Бицикли су направљени тако да аеродинамичност буде на максимуму. За дуже вожње бицикли су веома слични друмским. Док се за спринт-трке користе бицикли са вишим седлом а нижим корманом. Центар овог бициклизма је Европа, посебно Белгија, Француска, Немачка и Енглеска, а ван Европе се одржава у Јапану и Аустралији. Од 1993 се одржавају професионално и аматерско светско првенство сваке године, а до сада је додељено 15 награда (9 мушкараца и 6 жена).

Типови велодромских трка[уреди | уреди извор]

Спринт[уреди | уреди извор]

Трка где је тактика веома важна. После селекција на дужини од 200 m. са летећим стартом, возачи се такмиче један против другог за квалификације на дужини од 2 или три круга, зависно од дужине стазе. Губитник може остати квалификован. После четвртфинала па надаље, возачи се тркају поново један против другог на дужини од 2 круга. Понекад се може видети застој на стази, где је идеја да вашег ривала смирите, чиме га хендикепирате у финалном спринту.

Тимски спринт[уреди | уреди извор]

Хронометар 500 m, жене
Кеирин

Овај спектакуларни догађај је трка са тимом од 3 возача, на стази дужине 3 круга. Сваки возач креће пре него што је дотакнут руком. Последњи возач завршава трку сам. На светском шампионату осам тимова са најбољим временима квалификује се за наставак такмичења; четири тима се елиминишу после упоредних вожњи тимова. На крају два тима са најбољим временима се тркају како би се одлучио побједник.

Хронометар[уреди | уреди извор]

Спринт дужине километар (500 m за жене). Ово је појединачно испитно време, са седећим стартом. Возач са оствареним најбољим временом је победник.

Кеирин[уреди | уреди извор]

Ово такмичење је из Јапана, 6 до 8 возача на квадратној стази један против другога спринтају од 600 до 700 m. после вожње од око 1400 m., возећи се иза тренера на мотору, постепено повећавајући брзину од 30 до 50 km/h.

Трке издржљивости[уреди | уреди извор]

Дохватна вожња индивидуално[уреди | уреди извор]

У дохватној вожњи индивидуално такмиче се два возача на фиксној дужини (мушкарци 4 km, жене 3 km) Они крећу са супротних страна на стази. Победник је возач који ухвати свог ривала или забележи најбоље време.

Дохватна вожња екипно[уреди | уреди извор]

У дохватној вожњи екипно такмиче се тимови са по четири возача, на дужини од 4 km. Крећу са супротних страна на стази. Победник је тим који ухвати своје ривале или забележи најбоље време.

Трка на поене[уреди | уреди извор]

За спринтере који знају како да распореде своје ресурсе. Овде крајњи резултат зависи од броја освојених поена, скупљених у 20 до 30 вожњи током спринтова (у свих 10 кругова стазе од 250 m) за кругове у којима је победио. Трка је преко 30 km за мушкарце и 25 km за жене.

Мадисон[уреди | уреди извор]

Мадисон трка на велодрому

Захтева потпуно разумевање. Такмичење тима од два возача са тренутним спринтом. Рангирање возача зависи од дистанце и од освојених поена. Са максималних 18 тимова, генерално тркајући се преко 50 km, ово је спектакуларан догађај. Чланови тима могу заменити једни друге када и где желе, додиривањем руке или бициклистичког дреса. Док један возач вози трку, други вози около са мањом брзином.

Скреч[уреди | уреди извор]

Скреч је трка појединаца дужине (15 km за мушкарце, 10 km за жене). Број учесника је ограничен на 24. Старт је летећи после круга загревања.

Омнијум[уреди | уреди извор]

Омнијум је такмичење које се састоји из више дисциплина које се возе на писти.[2] Од 2017. састоји се од четири дисциплине:[3]

  1. Скреч трка
    10 km за мушкарце, 7.5 km за жене и јуниоре, 5 km за јуниорке
  2. трка на темпо
    10 km за мушкарце, 7.5 km за жене и јуниоре, 5 km за јуниорке
  3. Елиминациона трка
    2 круга за спринт на стази од 250 метара
  4. Трка на поене
    25 km за мушкарце, 20 km за жене и јуниоре, 15 km за јуниорке

Побједник је возач који сакупи највећи број поена након свих дисциплина.[4]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Track Cycling Guides - Velodrome from Velodrome Shop”. www.velodrome.shop. Приступљено 19. 2. 2020. 
  2. ^ „Dad, what's an omnium?”. autobus.cyclingnews.com. 23. 11. 2006. Приступљено 21. 8. 2021. 
  3. ^ Bonville-Ginn, Tim (28. 7. 2021). „Omnium: What is the Tokyo 2020 Olympics Omnium and how does it work?”. cyclingweekly.com. Приступљено 21. 8. 2021. [мртва веза]
  4. ^ Weislo, Laura (28. 7. 2021). „Tokyo Olympics: What is the Omnium?”. cyclingnews.com. Приступљено 21. 8. 2021. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]