Вестервик

Из Википедије, слободне енциклопедије
Вестервик
шве. Västervik

Västervik2corrected.jpg
Поглед на Вестервик

Грб
Основни подаци
Држава Застава Шведске Шведска
Округ Калмарски округ
Основан 1433.
Становништво
Становништво (2010.) 21.140
Агломерација (2010.) 35.915
Густина становништва 1.637 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 57°45′30″N 16°38′18″E / 57.758333, 16.638333
Надморска висина 0-40 м
Површина 12,92 км²
Вестервик на мапи Шведске
{{{alt}}}
Вестервик
Вестервик на мапи Шведске
Остали подаци
Позивни број +46 0490
Веб-страна www.vastervik.se

Вестервик (шве. Västervik) је град у Шведској, у југоисточном делу државе. Град је у оквиру Калмарског округа, где је други град по величини. Вестервик је истовремено и седиште истоимене општине.

Природни услови[уреди]

Град Вестервик се налази у југоисточном делу Шведске и Скандинавског полуострва. Од главног града државе, Стокхолма, град је удаљен 275 км јужно.

Вестервик се сместио на западној обали Балтичког мора, на обали омањег залива Лусарн. Испред града се налази низ малих острва, док се у градском залеђу издиже бреговито подручје. Надморска висина градског подручја се креће 0-40 м.

Историја[уреди]

Подручје Вестервика било је насељено још у време праисторије. Први спомен насеља под данашњим именом је из 1275. године, а 1433. године насеље је добило и градска права.

У 16. веку шведски краљ Густав Васа је овде основао бродоградилиште, које је вековима било носилац градске привреде.

Вестервик доживљава нови процват у другој половини 19. века са доласком индустрије и железнице. Ово благостање траје и дан-данас.

Становништво[уреди]

Вестервик има око 21.000 становника (податак из 2010. г.), а градско подручје, тј. истоимена општина има око 36.000 становника (податак из 2010. г.). Последњих деценија број становника у граду стагнира.

Већина становништва су етнички Швеђани, а поред њих живи и мањи број скорашњих усељеника из свих делова света.

Привреда[уреди]

Данас је Вестервик савремени индустријски град са посебно развијеном индустријом и лучким делатностима. Послдње две деценије посебно се развијају трговина, услуге и туризам.

Збирка слика[уреди]

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]