Бродоградилиште

Бродоградилиште у Кобеу, Јапан.

Бродоградилиште је већи или мањи погон за изградњу и ремонт бродова и других пловних објеката (подморница, глисера, полуглисера, багера, платформи за бушење нафте, хидрокрилаца, лебдјелица) и тако даље.

Значајна бродоградилишта у Србији и околним земљама

Највеће бродоградилиште у Србији је бродоградилиште Београд у Новом Београду. У сусједним земљама позната су сљедећа бродоградишта:

• Хрватска: 3. мај, Уљаник, Сплит
• Румунија: Акер Тулча, Браила, Дамен Галати
• Бугарска: BulYard, Русе, Варна, Бургас.

Историја

Први подаци о прављењу бродоградилишта потичу из 4. вијека прије нове ере у Грчкој, град Пиреј. Прављени су дрвени бродови на каменим навозима.

У средњем вијеку значајна су бродоградилишта у Византији, и Венецији и Ђенови. Дубровник од 13. вијека има државно бродоградилиште, а корчуланска б. су значајна у 15. вијеку због обиља шуме која служи као сировина за градњу.

Послије открића Америке тежиште бродоградње је пренијето на Атлантски оцеан, и примат преузимају Шпанија, Поругал, Холандија, Француска и Енглеска.

У 19. вијеку се масовно почињу градити жељезни и челични бродови са парним стројевима. Због развијене индустрије потребне за производњу и обраду жељеза, примат преузима Велика Британија и крајем 19. вијека 80% свих челичних бродова се производи тамо.

У Другом свјетском рату се уводи техника електричног заваривања што омогућује прелаз на ланчану производњу бродова. Грађевни док замјењује конвенционални навоз. Стаклопластика се често користи при градњи мањих бродова.

Литература

• Војна енциклопедија, Београд, 1971., књига друга, страна 47.

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Бродоградилиште

Овај незавршени чланак Бродоградилиште везан је за индустрију. Користећи правила Википедије, можете га проширити.