Малме

Из Википедије, слободне енциклопедије
Малме
шве. Malmö

Turning torso by night1.jpg
Трнинг Торзо и лука у Малмеу

Грб
Основни подаци
Држава Застава Шведске Шведска
Покрајина Сконе
Основан 1275.
Становништво
Становништво 286 535
Агломерација 635 224
Густина становништва 1 842 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 55°36′09″N 13°00′03″E / 55.6025, 13.000833
Површина 335,14 км²
Малме на мапи Шведске
{{{alt}}}
Малме
Малме на мапи Шведске
Остали подаци
Градоначелник Илмар Репалу
Веб-страна malmo.se

sv-Malmö.ogg Малме (шве. Malmö) је по броју становника трећи по реду град у Шведској. Налази се у јужном делу земље, у регији Сканији чије је и средиште. Ересундским мостом је повезан са Копенхагеном, главним градом Данске, који је од Малмеа удаљен 25 km.

Град Малме крајем јуна 2008. има 282.904 становника а шире градско подручје које чини Малме и још 11 општина има укупно 628.388 становника[1][2].

Сматра се да је Малме основан у XIII веку а најстарији сачувани записи о статусу града датирају из 1353.[3] када је град био под влашћу Данске државе. Малме је вековима био други по величини град те земље, док није постао део Шведске Роскилдским миром 1658. године.

Етимологија[уреди]

Оригинално име Малмеа је Малмхауг (Malmöghae), што би у преводу значило „гомила шљунка“. Има и других места у Шведској са истим називом и истим значењем.

Географија[уреди]

Малме се налази на крајњем југу Шведске у југозападном делу регије и историјске покрајине Сканије, на обали мореуза Ересунда. На супрутној обали Ересунда налази се главни град Данске, Копенхаген, са којим је Малме од 2000. године повезан Ересундском везом, односно комбинованим тунелом-мостом, за сада најдужим таквог типа у Европи. Удаљеност Малмеа од Копенхагена је око 25 km. Сам мост дугачак је 8 km.

Шире градско подручје Малмеа које чини општина Малме и још 11 општина захвата површину од 2.535,76 km²[4], општина Малме 156,46 km² а урбани део општине Малме 71,76 km².

Клима[уреди]

Клима је на овим просторима океанска и умерена. Релативно је блага у поређењу са климом на другим локацијама које се налазе и јужније од Малмеа захваљујући Голфској струји. Летњи дан у Малмеу има до 16 сунчаних сати, а најкраћи зимски дан има тек 8.

Лета су умерена и дешава се да периодично буде више од 25 °C. Најтоплији месец је јул са просечном високом температуром од 21 °C и просечном ниском од 13 °C. Зиме су умерено хладне и најхладнији месеци су јануар и фебруар са просечном високом температуром од 2 °C и просечном ниском од -3 °C. Снегова има од децембра до марта, али када снег падне брзо се истопи.

Падавине годишње износе 603 mm и просечно има 169 кишних дана.

Климатски подаци[5]
Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец Годишње
Просечне високе температуре (°C) 2 2 5 10 16 20 21 21 17 12 7 4 11.4
Просечне ниске температуре (°C) -3 -3 -1 2 7 11 13 12 10 7 3 -1 4.8
Просечне месечне падавине (mm) 49 30 40 38 41 52 61 58 59 57 61 58 603
Просек кишних дана 17 13 14 12 12 12 14 13 14 15 17 16 169

Историја[уреди]

У XII веку постојало је насеље које се налазило на подручју данашње четврти Тријангелн. У XIV веку је започета изградња града на обалама Ересунда, чему је иницијатор вероватно био тадашњи дански надбидскуп. Богати риболовни терен допринео је брзом развоју Малмеа који је по значају превазишао до тада културно средиште Сканије, град Лунд. Најстарији сачувани записи о статусу града датирају из 1353. године[3]. У овом веку изграђене су најстарије данас сачуване грађевине Малмеа, комплекс зграда Тунелн и Црква Св. Петра.

Илустрација Малмеа у немачком атласу из 1580. године

У XV веку Малме је спадао у највеће градове Данске са својих око 5.000 становника. Постао је и најважнији трговниски град на Ересунду и град Ханзе, под заштитом Ерика Померанског. Изграђен је већи број тврђава од којих је данас сачуван само дворац Малмехус који је конструисан 1434. године. Свој садашњи изглед дворац је добио у XI веку, који представља златно доба економског развоја Малмеа. Тада су до Малмеа стигла и лутеранска учења и становништво је конвертовало у протестантизам (15271529).

Екомонија града је стагнирала у XII веку због данско-шведских ратова. Године 1658. Малме је припао Шведској Роскилдским миром. Данци су у неколико наврата покушали да врате Малме под своју власт, на пример у јуну 1677. када је данска војска са 16.000 људи покушала да освоји град, али без успеха. Ускоро град погађа и црна смрт, односно куга, и Малме 1728. године има тек 1.500 становника.

Затим Малме почиње да се опоравља и до 1800. број становника је порастао на 38.054[6]. Крајем XVIII века изграђена је и права лука у Малмеу што је допринело развоју града. Иницијатор тога био је Франс Суел.

У XIX веку изграђена је железница (18501870) која је условила индустријализацију града. Малме је од тада традиционално раднички град. Године 1870. Малме је превазишао Норчепинг и постао трећи по величини град Шведске. 1900. године имао је 60.000 становника, 1915. године 100.000, 1952. године 200.000 и 1971. године 265.000. Затим су уследиле деценије рецесије и број становника је опадао па је Малме 1985. имао 229.000 становника. Од 1990. до 1995. Малме је изгубио 25.000 радних места.

Вестра Хамнен

Од тада економија се полако поправља, али Малме остаје град са прилично високим бројем незапослених и град социјалне поделе и сегрегације[7]. Богатија насеља се углавном налазе у западним деловима града, а сиромашнија у источним. 1990-их година број становника је порастао, између осталог због прилива избеглица из ратом погођене Југославије. Године 1995. започета је градња Ересундског моста која је трајала до 2. јула 2000. када је мост свечано отворен. Истовремено је изграђено читаво ново градско насеље под именом Вестра хамнен (Западна лука). Године 2005. започета је градња Сититунела, подземног тунела за железнички саобраћај који ће побољшати комуникације са Копенхагеном.

Демографија[уреди]

Град Малме крајем јуна 2008. има 282.904 становника а шире градско подручје које чини Малме и још 11 општина има укупно 628.388 становника[8][9]. Процењује се да ће град до 2013. године имати 301.600 становника[10].

Малме је мултикултурни град у коме живе припадници 166 националних група који говоре око 100 језика. Чак 35,9% становништва (не укључујући шире подручје града) пореклом је из других држава, а код деце до 17 године тај број је износио 42,8% 2006. године[11].

Према подацима из 2005. емигранти у Малмеу рођени су у следећим државама:[12]

У Малмеу живи и највећа група Рома у Шведској која броји око 8.000 особа 2007. године[13].

Године 2005. само две општине у Шведској имају већи проценат особа који су рођени у иностранству, Хапаранда и Бутширка[14].

Кретање броја становника[уреди]

Кретање броја становика на прелому 19. и 20. века:[15]

Сегрегација[уреди]

Зграда у градској четврти Русенгорд

Малме је један од најподељенијих градова у Европи што се тиче етничке структуре. Странци углавном живе у североисточном и јужном делу града. Градска четврт са највећом стопом странаца је Русенгорд, где 25% становништва чине муслимани и постоји бојазан да ће они постати нижа класа[16].

Познате личности[уреди]

Политика[уреди]

Малме је традиционално раднички град и на челу градске власти била је Социјалдемократска партија од 1919. све до 1985. године. Од 1995. године градоначелник је Илмар Репалу из исте партије[17].

Скупштина општине Малме има 61 посланика који се бирају у изборима сваке четврте године. Од 1919. Социјалдемократска партија само два пута није формирала већину у скупштини, 1985—1988. и 19911994. године, када су већину чиниле коалиције деснице.

Градови побратими[уреди]

Списак градова побратима:[18]

Галерија фотографија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ ((sv)) Folkmängd i riket, län och kommuner 30 juni 2008 och befolkningsförändringar första halvåret 2008, Приступљено 12. 10. 2008.
  2. ^ ((sv)) Storstadsområden, Приступљено 12. 10. 2008.
  3. ^ а б ((sv)) www.foteviken.se/malmo, Приступљено 29. 11. 2008.
  4. ^ ((sv)) Kommunarealer den 1 januari 2008, Приступљено 2. 12. 2008.
  5. ^ ((en)) World Weather Information Service, Приступљено 2. 12. 2008.
  6. ^ ((en)) Encyclopædia Britannica Eleventh Edition (1911), article Malmö
  7. ^ ((sv)) Runeberg, NF, History, start, Приступљено 8. 12. 2008.
  8. ^ ((sv))Приступљено 12. 10. 2008.
  9. ^ Приступљено 12. 10. 2008.
  10. ^ ((sv)) Befolkningsprognos för Malmö, Приступљено 29. 11. 2008.
  11. ^ ((sv)) www.ssd.scb.se, Приступљено 29. 11. 2008.
  12. ^ ((sv)) Födelseländer och kön, Приступљено 29. 11. 2008.
  13. ^ ((sv)) Sydsvenskan: Romsk nationaldag firades med träd, Приступљено 29. 11. 2008.
  14. ^ ((sv)) Malmöbor med utländsk bakgrund, Приступљено 29. 11. 2008.
  15. ^ ((sv)) Folkmängden per tätort. Vart femte år 1990-2005, Приступљено 29. 11. 2008.
  16. ^ ((en)) Migration News - Migration Dialogue, Приступљено 29. 11. 2008.
  17. ^ ((en)) Malmö City Council, Приступљено 8. 12. 2008.
  18. ^ ((sv)) Malmö stads vänortssamarbete, Приступљено 29. 11. 2008.

Напомене[уреди]

1Означава особе које су емигрирале пре распада СФРЈ.

Спољашње везе[уреди]