Виша школа Војне академије у Београду

С Википедије, слободне енциклопедије
Диплома Више школе Војне академије у Београду (1896)

Виша школа Војне академије у Београду је била двогодишња општеобразовна школа за више стручно образовање официра Војске Краљевине Србије и Југословенске војске.

Историјат[уреди | уреди извор]

Виша школа Војне академије је установљена чланом 2 Закона о устројству војне академије, који је 18. јануара 1880. године донела Народна скупштина Кнежевине Србије, а потврдио краљ Милан Обреновић дана 30. јануара 1880. године.[1]

За школовање у Вишој школи могли су конкурисати официри који су завршили Нижу школу Војне академије, закључно са чином капетана друге класе и најмање две године проведене у трупи.[2] Пријемни испит се разликовао зависно од одсека на који се конкурисало:

  • Пријемни испит за ђенералштабни одсек: Целокупна наша војна администрација, Историја ратне вештине, Тактика целокупна, Пољска фортификација и основи сталне применом на пољска утврђења, Математика, Премеравање и наука о земљиштву с крокирањем, Историја српског народа, Немачки или француски језик, Опширна географија балканског полуострва, а нарочито суседних покрајина и начела војне географије, Основи стратегије;
  • Артиљеријски и инжињеријски одсек: Целокупна наша војна администрација, Историја ратне вештине, Тактика целокупна, Пољска фортификација и основи сталне применом на пољска утврђења, Математика, Премеравање и наука о земљиштву с крокирањем, Историја српског народа, Немачки или француски језик, Наука о оружју и теорија гађања (појмови из балистике), Основи механике, физике и хемије.

Нови закон о војној академији из 1884. године је омогућио да Вишу школу уписују и официри у чину потпоручника или поручника са завршеном Нижом школом Војне академије и најмање једном годином проведеном у трупи, а укинути су одсеци (ђенералштабни, инжињеријски и артиљеријски), те је Виша школа постала општеобразовна за официре свих родова.[3] Онима који би са одличним успехом завршили Вишу школу Војне академије, касније би било омогућено превођење у генералштабну струку.

Предмети[уреди | уреди извор]

Стара зграда Војне академије на углу Немањине и Улице Милоша Великог

У Вишој школи Војне академије, према закону из 1880. године, постојали су општи предмети обавезни за све питомце и стручни за посебне струке.

Општи предмети

  1. Стратегија с ратном историјом с погледом на српске ратове;
  2. Тактика;
  3. Стална фортификација;
  4. Администрација;
  5. Политичка економија и статистика;
  6. Извод грађанског законика (Међународно и ратно право);
  7. Картографија;
  8. Нацртна геометрија;
  9. Језици (немачки или француски језик);
  10. Јахање и дресура коња;

Стручни предмети

  • Ђенералштабни одсек
    1. Тактика;
    2. Ђенералштабни послови с ђенералштабним путовањем;
    3. Неколико епохалних ратова критички посматраних с гледишта организације, администрације, стратегије и тактике;
    4. Француски и турски језик;
  • Инжињеријски одсек
    1. Техника сталне фортификације;
    2. Грађевина с архитектуром и грађевинска механика;
    3. Наука о махинама;
    4. Хемијска технологија;
    5. Виша математика;
  • Артиљеријски одсек
    1. Виша артиљерија;
    2. Градска војна;
    3. Наука о махинама;
    4. Хемијска технологија;
    5. Виша математика;

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Закон о устројству војне академије”. Српске новине: 1. 30. јануар 1880. Архивирано из оригинала 07. 10. 2021. г. Приступљено 07. 02. 2022. 
  2. ^ „Закон о устројству војне академије”. Српске новине: 2. 30. јануар 1880. Архивирано из оригинала 07. 10. 2021. г. Приступљено 07. 02. 2022. 
  3. ^ Српско војно школство (PDF). Београд: Медија центар Одбрана - Министарство одбране Републике Србије. 2010. стр. 25—26. ISBN 978-86-355-0298-6 Проверите вредност параметра |isbn=: checksum (помоћ).