Вишеструки недостатак сулфатазе

С Википедије, слободне енциклопедије
Вишеструки недостатак сулфатазе
СинонимиJuvenile sulfatidosis, Austin type
Вишеструки недостатак сулфатазе је аутозомно рецесивна лизозомална болест

Вишеструки недостатак сулфатазе (позната и као „Остинова болест“ и мукосулфатидоза) веома је ретка аутозомно рецесивна лизозомална болест складиштења узрокована недостатком вишеструких ензима сулфатазе или ензима који производи формилглицин који активира сулфатазе. Слична је са мукополисахаридози.[1][2][3]

Епидемиологија[уреди | уреди извор]

Ово стање се наслеђује аутозомно рецесивно, што значи да обе копије гена у свакој ћелији имају мутације. Родитељи појединца са аутозомно рецесивним стањем носе по једну копију мутираног гена, али обично не показују знаке и симптоме стања.

Процењена преваленција вишеструког недостатка сулфатазе је један од 1,4 милиона особа. До данас је пријављено приближно 75-150 случајева,[4][5] са приближно 50 живих погођених појединаца идентификованих кроз групе за подршку и заступање. Вероватно је да је ово стање недовољно препознато и недовољно дијагностиковано, посебно у деловима света где приступ напредном молекуларном генетичком тестирању није лако доступан.

Вишеструки недостатак сулфатазе је пријављен код појединаца свих етничких група широм света.[6][7][8][9]

Етиологија[уреди | уреди извор]

Вишеструки недостатак сулфатазе је узрокован мутацијама гена СУМФ1 . Овај ген даје упутства за прављење ензима који се зове ензим који ствара формилглицин (ФГЕ). Овај ензим се налази у ћелијској структури званој ендоплазматски ретикулум, који је укључен у обраду и транспорт протеина. Ензим ФГЕ модификује друге ензиме зване сулфатазе, који помажу у разбијању супстанци које садрже хемијске групе познате као сулфати. Ове супстанце укључују разне шећере, масти и хормоне.

Већина мутација гена СУМФ1 озбиљно смањује функцију ФГЕ ензима или доводи до производње нестабилног ензима који се брзо разграђује. Активност више сулфатаза је нарушена јер ензим ФГЕ модификује све познате ензиме сулфатазе. Молекули који садрже сулфате који се не разграђују нагомилавају се у ћелијама, што често доводи до смрти ћелије. Смрт ћелија у одређеним ткивима, посебно мозга, скелета и коже, узрокује многе знаке и симптоме вишеструког недостатка сулфатазе.

Истраживања показују да су мутације које доводе до смањене функције ФГЕ ензима повезане са лакшим случајевима овог стања, док су мутације које доводе до производње нестабилног ФГЕ ензима обично повезане са тежим случајевима вишеструког недостатка сулфатазе.

Патофизиологија[уреди | уреди извор]

Широки клинички спектар који се види код мукополисахаридоза је у великој мери функција јединствене патофизиологије овог стања, пошто су вишеструки путеви погођени заједничким ензимским дефектом.

Свих познатих 17 хуманих сулфатаза може бити погођено; стога је клиничка презентација комбинована због ефеката сваког појединачног недостатка сулфатазе.[4] Од ових сулфатаза, по девет је умешано у различите људске болести (иако са карактеристикама које се преклапају).[10][11]

Клиничка презентација је комбинација ових девет ензимских дефеката, при чему оболеле особе имају знаке и симптоме недостатка:

  • арилсулфатазе А (метахроматска леукодистрофија),
  • Maroteaux-Lamy синдром,
  • Х-везана ихтиоза,
  • мукополисахаридоза типа II (Хунтеров синдром),
  • мукополисахаридоза тип III A (Sanfilippo A syndrome)
  • мукополисахаридоза тип IV A (Моркиов синдром).

Допринос клиничком фенотипу од стране сулфатаза без клинички дефинисаног фенотипа је непознат.

Типови болести[уреди | уреди извор]

Вишеструки недостатак сулфатазе је стање које углавном утиче на мозак, кожу и скелет. Пошто се знаци и симптоми вишеструког недостатка сулфатазе увелико разликују, истраживачи су поделили ово стање на три типа: новорођенчад, касно инфантилно и малолетно.

Неонатални тип[уреди | уреди извор]

Неонатални тип је најтежи облик, са знацима и симптомима који се појављују убрзо након рођења. Погођене особе имају пропадање ткива у нервном систему (леукодистрофија), што може допринети проблемима кретања, нападима, кашњењу у развоју и успореном расту. Такође имају суву, љускаву кожу (ихтиоза) и вишак длака (хипертрихоза). Скелетне абнормалности могу укључивати абнормалну бочну кривину кичме ( сколиоза ), укоченост зглобова и мултиплекс дисостозе, што се односи на специфичан образац скелетних абнормалности који се види на рендгенском снимку. Појединци са неонаталним типом обично имају црте лица које се могу описати као „ грубе “. Погођене особе могу такође имати губитак слуха, срчане малформације и увећану јетру и слезину(хепатоспленомегалија). Многи знаци и симптоми неонаталног недостатка вишеструке сулфатазе се временом погоршавају.

Касни инфантилни тип[уреди | уреди извор]

Касни инфантилни тип је најчешћи облик вишеструког недостатка сулфатазе. Карактерише га нормалан когнитивни развој у раном детињству праћен прогресивним губитком менталних способности и покрета (психомоторна регресија) услед леукодистрофије или других можданих абнормалности. Појединци са овим обликом стања немају толико особина као они са неонаталним типом, али често имају ихтиозу, абнормалности скелета и грубе црте лица.

Јувенилни тип[уреди | уреди извор]

Јувенилни тип је најређи облик вишеструког недостатка сулфатазе. Знаци и симптоми јувенилног типа јављају се у средњем до касном детињству. Погођене особе имају нормалан рани когнитивни развој, али тада доживљавају психомоторну регресију; међутим, регресија код јувенилног типа обично се дешава спорије него код касно-инфантилног типа. Ихтиоза је такође честа код јувенилног типа вишеструког недостатка сулфатазе.

Терапија[уреди | уреди извор]

Како не постоји лек за вишеструки недостатак сулфатазе, лечење је ограничено на лечење симптома.[12]

Иако до данас не постоје циљане терапијске опције, многе компликације су подложне симптоматском лечењу.[13] Индивидуални план неге могу да осмисле лекари примарне здравствене заштите и специјалисти.

Поред пружаоца примарне здравствене заштите, тим за негу често укључује неурологе, метаболичке генетичаре са генетичким саветницима, гастроентерологе, офталмологе, кардиологе и физијатре. Додатни пружаоци неге могу бити логопеди, радни терапеути, физиотерапеути, нутриционисте и стоматолози.

Сви напред наведени задравствени радници треба да уложе посебне напоре да се код пацијената одржи мобилност и вештине друштвене комуникације све док се такве вештине сасвим не изгубе.[14]

Постоји много истраживања о вишеструком недостатку сулфатазе која су тренутно у току (од којих је покренуто више од 11 у последње 4 године). Надамо се да ће се клиничка испитивања лекова за вишеструки недостатак сулфатазе десити у не тако далекој будућности.[15]

Прогноза[уреди | уреди извор]

Очекивани животни век је скраћен код особа са свим врстама вишеструког недостатка сулфатазе. Типично, погођени појединци преживе само неколико година након појаве знакова и симптома стања, али очекивани животни век варира у зависности од тежине стања и колико брзо се неуролошки проблеми погоршавају.[16]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Adang LA, Schlotawa L, Groeschel S, et al. Natural history of multiple sulfatase deficiency: retrospective phenotyping and functional variant analysis to characterize an ultra-rare disease. J Inherit Metab Dis. 2020; 43:1298-1309.
  2. ^ Schlotawa L, Preiskorn J, Ahrens-Nicklas R, et al. A systematic review and meta-analysis of published cases reveals the natural disease history in multiple sulfatase deficiency. J Inherit Metab Dis. 2020; 43:1288-1297.
  3. ^ Zilberman U, Bibi H. The effect of multiple sulfatase deficiency (MSD) on dental development: can we use the teeth as an early diagnostic tool? JIMD Rep. 2016; 30: 95- 101.
  4. ^ а б Hopwood J, Ballabio A. Multiple sulfatase deficiency and the nature of the sulfatase family. In In: Scriver CR, Beaudet AL, Sly WS, Valle D, Childs B, Kinzler KW, Vogelstein B, eds. The Metabolic and Molecular Bases of Inherited Disease. 8 ed. New York: McGraw-Hill. 2001:3725–32
  5. ^ Ahrens-Nicklas R, Schlotawa L, Ballabio A, Brunetti-Pierri N, De Castro M, Dierks T, Eichler F, Ficicioglu C, Finglas A, Gaertner J, Kirmse B, Klepper J, Lee M, Olsen A, Parenti G, Vossough A, Vanderver A, Adang LA. Complex care of individuals with multiple sulfatase deficiency: Clinical cases and consensus statement. Mol Genet Metab. 2018;123:337–46.
  6. ^ Artigalás OA, da Silva LR, Burin M, Pastores GM, Zeng B, Macedo N, Schwartz IV. Multiple sulfatase deficiency: clinical report and description of two novel mutations in a Brazilian patient. Metab Brain Dis. 2009;24:493–500.
  7. ^ Incecik F, Ozbek MN, Gungor S, Pepe S, Herguner OM, Mungan NO, Gungor S, Altunbasak S. Multiple sulfatase deficiency: A case series of four children. Annals of Indian Academy of Neurology. 2013;16:720–2.
  8. ^ Meng Y, Zhang WM, Shi HP, Yao FX, Qiu ZQ, Yang T, Zhao SM, Huang SZ. Clinical characterization and mutation identification for multiple sulfatase deficiency patients in China. Zhonghua Er Ke Za Zhi. 2013;51:836–41. [Chinese J Pediatr] [PubMed] [Reference list]
  9. ^ Garavelli L, Santoro L, Iori A, Gargano G, Braibanti S, Pedori S, Melli N, Frattini D, Zampini L, Galeazzi T, Padella L, Pepe S, Wischmeijer A, Rosato S, Ivanovski I, Iughetti L, Gelmini C, Bernasconi S, Superti-Furga A, Ballabio A, Gabrielli O. Multiple sulfatase deficiency with neonatal manifestation. Ital J Pediatr. 2014;40:86.
  10. ^ Dierks T, Schlotawa L, Frese MA, Radhakrishnan K, von Figura K, Schmidt B. Molecular basis of multiple sulfatase deficiency, mucolipidosis II/III and Niemann–Pick C1 disease — Lysosomal storage disorders caused by defects of non-lysosomal proteins. Biochim Biophys Acta. 2009;1793:710–25.
  11. ^ Khateb S, Kowalewski B, Bedoni N, Damme M, Pollack N, Saada A, Obolensky A, Ben-Yosef T, Gross M, Dierks T, Banin E, Rivolta C, Sharon D. A homozygous founder missense variant in arylsulfatase G abolishes its enzymatic activity causing atypical Usher syndrome in humans. Genet Med. 2018;20:1004–12.
  12. ^ Schlotawa, L; Adang, LA; Radhakrishnan, K; Ahrens-Nicklas, RC (13 May 2020). "Multiple sulfatase deficiency: A disease comprising mucopolysaccharidosis, sphingolipidosis, and more caused by a defect in posttranslational modification". International Journal of Molecular Sciences. 21 (10): 3448. . PMC 7279497 Слободан приступ. PMID 32414121. doi:10.3390/ijms21103448 //www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC7279497.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  13. ^ Adang LA, Sherbini O, Ball L, Bloom M, Darbari A, Amartino H, DiVito D, Eichler F, Escolar M, Evans SH, Fatemi A, Fraser J, Hollowell L, Jaffe N, Joseph C, Karpinski M, Keller S, Maddock R, Mancilla E, McClary B, Mertz J, Morgart K, Langan T, Leventer R, Parikh S, Pizzino A, Prange E, Renaud DL, Rizzo W, Shapiro J, Suhr D, Suhr T, Tonduti D, Waggoner J, Waldman A, Wolf NI, Zerem A, Bonkowsky JL, Bernard G, van Haren K, Vanderver A, et al. Revised consensus statement on the preventive and symptomatic care of patients with leukodystrophies. Mol Genet Metab. 2017;122:18–32.
  14. ^ Ahrens-Nicklas R, Schlotawa L, Ballabio A, Brunetti-Pierri N, De Castro M, Dierks T, Eichler F, Ficicioglu C, Finglas A, Gaertner J, Kirmse B, Klepper J, Lee M, Olsen A, Parenti G, Vossough A, Vanderver A, Adang LA. Complex care of individuals with multiple sulfatase deficiency: Clinical cases and consensus statement. Mol Genet Metab. 2018;123:337–46.
  15. ^ Finglas, Alan (2020). „View from inside: When multiple sulfatase deficiency changes everything about how you live and becomes your life”. Journal of Inherited Metabolic Disease (на језику: енглески). 43 (6): 1143—1153. ISSN 1573-2665. doi:10.1002/jimd.12305. 
  16. ^ „Multiple sulfatase deficiency: MedlinePlus Genetics”. medlineplus.gov (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-17. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Класификација
Спољашњи ресурси
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вишеструки_недостатак_сулфатазе&oldid=27442197”