Војнички цареви

Из Википедије, слободне енциклопедије
Цар Деције. Војнички цареви представљају се често у оклопу или макар са шлемом.

Војнички цареви је појам којим се у студијама из старе историје често означавају цареви који су владали Римским царством у периоду од 235. до 284/5. У војничке цареве убрајају се и цареви из периода 180-235 (Комод и Севери) односно 284-305 (Диоклецијан), али посебно.

У време војничких царева пада тзв. криза Царства за време које је Царство изложено колико појачаној претњи од споља колико и изнутра имало да се бори са знатним проблемима.

Дефиниција[уреди]

Под проблематичним појмом „војнички цареви“ означава се Царство тог времена које је у глобалу било јако, које се ослањало на војску, које маргинализовало улогу Сената (који је у време Царства ионако имао низак политички значај) чак и више него раније. Многи, але не и сви војнички цареви пре преузимања власти направили су каријеру у војсци, а свој царски положај дуговали су војницима којима су непосредно командовали. Појам „војнички цареви“ скован је још у 19. веку, али га је нарочито Франц Алтхајм (нем. Franz Altheim) око 1940 учинио популарним. Он се може извести из описа античких историчара, који су по обичају били више наклоњени према Сенату.[1]

Почетак ове епохе, која се обично рачуна као последња фаза принципата односно високи период Царства, најчешће се ставља у 235. годину, када су војници убили последњег Севера Александра Севера и за цара уздигли једног њиховог команданата Максимина Трачанина. Као крај времена војничких царева сматра се почетак Диоклецијанове владавине, чиме обично почиње и позна антика, јер је Диоклецијан из основа спровео реорганизацију римске државе и окончао период честих насилних промена власти. Иако је и касније долазило до уздизања царева из редова војске, овде се више није радило о брзим превратима коју су обележили време војничких царева.

Лични подаци војничких царева међусобно су се разликовали. Неки су били скромног порекла и релативно необразовани, а усредсређивали су се на војне послове са којима су били добро упознати; други, попут Деција, Валеријана или Галијена, припадали су вишем сенаторском слоју.

Списак војничких царева[уреди]

За поједине цареве упор. и преглед у приручнику коју је издао Клаус-Пете Јоне (нем. Klaus-Peter Johne).[2]

Име Пуно име Време владавине Напомене
Рани период војничких царева
Максимин Трачанин Гај Јулије Вер Максимин 235–238 против Александра Севера; цезар: Максим (од 236)
  Магно (Гај Петроније?) Магно 235? Узурпатор у Горњој Панонији; Наследник: Квартин (235?)
Гордијан I Марко Антоније Гордијан Семпронијан Римски Африкански 238 Противцар у Африци, са Гордијаном II
Пупијен Марко Клодије Пупијен Максим 238 са Балбином, против Максимина Трачанина
Гордијан III Марко Антоније Гордијан 238–244 238 Цезар под Пупијеном и Балбином; Регенти: Гордијана (?, до 241), Тимеситеј (241–243)
  Сабинијан (Марко Азиније?) Сабинијан 240 Противцар у Африци
Филип Арабљанин Марко Јулије Филип 244–249 Регент од 243. (са Гајом Јулијем Приском), од 247. са Филипом II (цезар од 244)
  Пакатијан Тиберије Клаудије Марин Пакатијан 248–248/49 Противцар у Мезији и Панонији
  Јотапијан Марко Ф(улвије?) Ру(ф?) Јотапијан 248/49–249 Противцар у Сирији и Кападокији
  Спонзијан непознато ? Противцар у Дакији (?)
Деције Гај Месије Квинт Трајан Деције 249–251 против Филипа Арабљанина, 251 са Херенијем Етрурским (цезар од 250); Регенткиња: Етрускила (251)
  Валенс Лицинијан Јулије Валенс Лицинијан 250/51 Противцар у Риму
  Приск (Луције/Тит Јулије?) Приск 250/51 Противцар у Тракији (помоћу Книве?)
Требонијан Гал Гај Вибије Требонијан Гал 251–253 са Хостилијаном (251, цезар од 250) и Волузијан (цезар 251)
Емилијан Марко Емилије Емилијан 253 против Требонијана Гала
Валеријан Публије Лициније Валеријан 253–260 против Емилијана, са Галијеном
  Силбанак Мар(ин?) Силбанак 253? Противцар у Риму (?)
  Ураније Антонин Луције Јулије Аурелије Сулпиције Север Ураније Антонин 253–254 Противцар у Сирији
Галијен Публије Лициније Егнације Галијен 253–268 Савладар на Западу (цезар 253), 260 самостално, са Салонином (260, цезар од 258) и Маринијан (268); цезар: Валеријан II (256–258); Краљ краљева: Оденат (263–267, Исток, са Херодијаном)
  Регалијан Публије К(асије?) Регалијан 260 Противцар у Панонији и Мезији; Претходник: Ингенуо (260?)
Макријан Тит Фулвије Јуније Макријан 260–261 Противцар на Истоку, са Квијетом (обојица помоћу Макријана Старијег и Балисте; Претходник: ?Мареад (260, Сирија, помоћу Шапура I); Наследник: Мусије Емилијан (261–262), ?Мемор (262, обојица Египтом)
  Валенс Валенс Солунски 261 Противцар у Македонији (или Грчкој?); Противцар: ?Пизон
  Целзо непознато ? наводно узурпатор у Африци
  Требелијан непознато ? наводно Узурпатор у Киликији
  Ауреол непознато 268 Узурпатор у северној Италији
Цареви Галског царства
Постум Марко Касијаније Латиније Постум 260–269 против Галијена; наводно цезар и савладар: Постум
  Лелијан (Гај?) Улпије Корнелије Лелијан 269 Противцар у Горњој Германији
Марије Марко Аурелије Марије 269 помоћу Викторије (?)
Викторин Марко Пија(в)оније Викторин 269–271 gegen Марије (?); Регенткиња: Викторија (271); наводно цезар: Викторин II
Домицијан непознато 271? против Викторина (?)
Тетрик I Гај Пије Езувије Тетрик 271–274 против Домицијана (?, помоћу Викторије); цезар: Тетрик II (од 272/73)
  Фаустин непознато 273/74 Узурпатор у северној Галији
Позни период војничких царева
Клаудије Готски Марко Аурелије (Валерије) Клаудије 268–270
  Цензорин непознато ? наводно Узурпатор у Италији
Квинтил Марко Аурелије Клаудије Квинтил 270
Аурелијан Луције Домиције Аурелијан 270–275 против Квинтилија, од 274. самостално; Регенткиња: Северина (?, 275)
  Фелицисим непознато 271? Узурпатор (?) у Риму
  Септимије непознато 271/72 Противцар у Далмацији
  Урбан непознато 271/72 Узурпатор у ?
Вабалат Луције Јулије Аурелије Септимије Вабалат Атенодор 272 Противцар на Истоку, краљ краљева од 267. (од 270 номинално Аурелијанов савладар); Регенткиња: Зенобија; Претходник: ?Меоније (267); Наследник: Антиох (273, обојица Сиријом), ?Фирм (273, Египтом)
Тацит Марко Клаудије Тацит 275–276
Флоријан Марко Аније Флоријан 276
Проб Марко Аурелије Проб 276–282 против Флоријана
  Септимије Луције Септимије ? 280/81 Узурпатор (?) у Британији
  Прокул непознато 280/81 Противцар у Доњој Германији (и Горњој Галији?), са ?Боносом
  Сатурнин (Гај?) Јулије Сатурнин 281 Противцар у Сирији (и Египту?)
Кар Марко Аурелије Кар 282–283 против Проба (?)
Карин Марко Аурелије Карин 283–285 283 Савладар на Западу (цезар од 282), до 284 са Нумеријаном (Истоком, цезар од 282) и Нигринијан
  Сабин Јулијан Марко Аурелије Сабин Јулијан 284–285 Противцар у Панонији и северној Италији
Име Пуно име Време владавине Напомене

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Guter Überblick bei Matthäus Heil: „Soldatenkaiser“ als Epochenbegriff, in: Johne (Hrsg.), Deleto paene imperio Romano, S. 411ff.
  2. ^ Klaus-Peter Johne (Hrsg.): Die Zeit der Soldatenkaiser. 2 Bände, Akademie Verlag, Berlin 2008.

Литература[уреди]

  • Andreas Alföldi: Studien zur Geschichte der Weltkrise des 3. Jahrhunderts nach Christus. Wissenschaftliche Buchgesellschaft, Darmstadt 1967.
  • Felix Hartmann: Herrscherwechsel und Reichskrise. Untersuchungen zu den Ursachen und Konsequenzen der Herrscherwechsel im Imperium Romanum der Soldatenkaiserzeit (3. Jh. n. Chr.). Lang, Frankfurt/Main 1982, ISBN 3-8204-6195-7.
  • Klaus-Peter Johne u. a. (Hrsg.): Deleto paene imperio Romano. Transformationsprozesse des Römischen Reiches im 3. Jahrhundert und ihre Rezeption in der Neuzeit. Steiner, Stuttgart 2006. ISBN 978-3-515-08941-8.
    Sammlung aktueller Aufsätze von internationalen Fachleuten.
  • Klaus-Peter Johne (Hrsg.): Die Zeit der Soldatenkaiser. 2 Bände, Akademie Verlag, Berlin 2008. ISBN 978-3-05-004529-0.
  • Michael Sommer: Die Soldatenkaiser. Wissenschaftliche Buchgesellschaft, Darmstadt 2004, ISBN 3-534-17477-1 (Geschichte kompakt). (Rezension)
  • Karl Strobel: Das Imperium Romanum im 3. Jahrhundert. Modell einer historischen Krise?. Steiner, Stuttgart 1993, ISBN 3-515-05662-9.
  • Gerold Walser, Thomas Pekáry: Die Krise des römischen Reiches. de Gruyter, Berlin 1962.
    Eine nur für Experten zu empfehlende Sammlung von Detailstudien.
  • Christian Witschel: Krise – Rezession – Stagnation? Der Westen des römischen Reiches im dritten Jahrhundert n. Chr. Clauss, Frankfurt/Main 1999, ISBN 3-934040-01-2.

Спољашње везе[уреди]