Галијен

Из Википедије, слободне енциклопедије
Публије Лициније Егнације Галијен

Галијен на оловном печату
Галијен на оловном печату

Пуно име Публије Лициније Егнатиус Галиенус
Датум рођења 218
Датум смрти 268
Место смрти Медиоланум (Римско царство)
Титула Римски цар
Период 253 - 268
Претходник/ци Емилијан
Наследник/ци Клаудије II
Порекло и породица
Отац Валеријан
Мајка Игнација Маринијана
Супружник/ци Корнелија Салонина
Потомство Валеријан II , Салонин , Маринијан

Публије Лициније Егнације Галијен (рођен 218. године, умро 268.) владао је Римским царством као савладар свог оца Валеријана од 253. до 260. године, а онда, после његове смрти, као самостални владар до 268. године. Био је на челу Царства када је оно било у дубокој кризи: упркос неким успесима, Галијен није успео да је савлада.

Владавина[уреди]

Једна од главних карактеристика Кризе III века била је неспособност царева да дуже остану на власти. Галијен је био изузетак и вероватно је томе допринело његов савладарски положај за време Валеријанове владавине. Галијен је успео да се током своје владавине обрачуне са више покушаја узурпације. Као Валеријанов савладар зауставио је напад Алемана који су угрозили Италију 258. године, поразивши их у једној битки код Милана.

Године 260. Валеријана је после битке код Едесе заробио персијски цар Шапур I. Иако је Галијен био свестан да је Валеријан жив пао непријатељу у руке, он није прогласио његову смрт пуних годину дана. Одмах након Валеријановог пада у заробљеништво, Персијанци су угрозили Антиохију. Али римски војсковође Макријан и Калист су организовали успешну одбрану, па су се Персијанци морали повући преко Еуфрата. Макријан је искористио свој успех да би прогласио своје синове Макријана и Квијета за цареве. Иако су се овом устанку прикључиле Сирија, Египат и Мала Азија, чим су устаници кренули према западу, доживели су пораз од Галијеновог војсковође Ауреола. Током Галијенове владавине долазило је до сталних борби на западу Царства. Већ око 258. године Галијен је изгубио контролу над већим делом Галије. Убрзо се тај део Царства фактички одвојио и постојао је годинама као Галоримско царство. Криза III века као да је дожиивела свој врхунац.

Тријумфалн лук цара Галијена из 262. године

У последњим годинама своје владе, Галијен се сусрео са великим изазовима. Дошло је до инвазија Гота у Панонију, док су Алемани пустошили северну Италију. Галијен је зауставио напад Алемана, победивши их у априлу 268. године у једној битки, а затим се окренуо према северу и поразио Готе у неколико битака. Те јесени, напао је поново Готе и они су доживели битка код Наиса. Није међутим извесно да је Галијен тада предводио римску војску: вероватно је Аурелијан, командант коњице, био најзаслужнији за победу.

Након битке код Ниша, Галијен је био убијен док је водио рат против противцара Ауреола у близини Милана. Има теорија да су Клаудије II и Аурелијан сковали заверу против Галијена. Али, када је дошао на власт Клаудије II је поштедео живот Галијеновој удовици, која је са Галијеном родила, Салонина (који је закратко био савладар) а зати деификовао самог Галијена. Како год било, Клаудије II је у најмању руку знао за заверу. Галијен је сахрањен у једном гробу петнаестак километара од Рима.

Наслеђе[уреди]

О Галијену су по правилу историчари строго судили, нарочито због одметнућа Галије у његово доба. Али, Галијен је допринео неким реформама: у војсци је увео мобилнију коњицу, која се показала успешном у ратовима. Вероватно је Галијен негативно оцењен због тога што је био непријатељ Сената, што се огледало нарочито у његово одлуци да сенатори буду лишени главних команди у војсци.

Галијен је током своје владавине захтевао да се прогањање хришћана обустави, иако није званично подигао забрану њихове вере. Такав блажи однос према хришћанима у Риму је потрајао до 303. године, када је Диоклецијан започео са чувеним прогонима хришћана.

Новац[уреди]

Антонинијан цара Галијена

Иако се емисије исковане у време Галијена по много чему разликју, ипак се захваљујући њима може умногоме реконстурисати царев изглед. Имао је средње дугачку косу која се спуштала до половине чела. Брада му је била штуцована и релативно дугачка.

Спољашње везе[уреди]