Враташи

Из Википедије, слободне енциклопедије
Raphidioptera
Историја групе: доња Јура[1] — данас
Dichrostigma flavipes
Dichrostigma flavipes
Систематика
царство: Animalia
тип: Arthropoda
класа: Insecta
поткласа: Pterygota
инфракласа: Neoptera

Endopterygota

надред: Neuropterida
ред: Raphidioptera
Handlirsch, 1908
подредови

Priscaenigmatomorpha
Raphidiomorpha

Синоними:

Raphidiodea

Екологија таксона

Враташи или камиле (Raphidioptera) су инсекти који су добили назив по свом дугачком „врату“, што су заправо продужене груди.[2] То је мали ред холометаболних инсеката мрежастих крила, са богатом еволуционом историјом. Заједно са осталим инсектима мрежастих крила гради надред Neuropterida. Карактеристичан облик телу даје издужени проторакс („змијски врат") а код женки и дугачка легалица. Ред обухвата око 210 савремених врста, које насељавају скоро цео холарктички регион.

Морфолошке и еколошке карактеристике[3][уреди]

Припадници реда Raphidioptera имају прогнатну, издужену и врло флексибилну главу, која се наставља на веома издужени проторакс. На глави се налазе два крупна сложена ока и дорзално постављене оцеле (одсуствују код савремене фамилије Inocelliidae која је тако добила име). Усни апарат је за грицкање и код ларви и код адулата. Крила су хомономне грађе.

Raphidioptera живе већином на дрвећу, у оним пределима где се температура спушта близу тачке мржњења (ниска температура је неопходна за развиће). Дугачком легалицом јаја се постављају у кору дрвећа, где се развијају и живе ларве. Период развића јаја у ларву траје од неколико дана до три недеље, а период живота ларви траје 2-3 године (изузетно до 6 година). Ларве се пресвлаче око 10 пута, пре учауравања у лутку. Код појединих врста ларве живе у стељи, земљишту или у пукотинама стена. И ларве и адулти воде предаторски начин живота, адулти су активни током дана.

Филогенија и систематика реда[уреди]

Ред Raphidioptera поседује богату фосилну историју, са најранијим дефинитивним припадником из ране Јуре. Старији фосили који су сврставани у овај ред сада су распоређени у друге неоптерне редове. На основу упоредних фосилних истраживања сродних група, може се претпоставити палеозојска старост реда Raphidioptera, са диверзификацијом почетком Мезозоика (после масовног изумирања врста крајем Перма[1]).

Ред се дели на два подреда, а подред Priscaenigmatomorpha обухвата најпримитивније и најраније фосилне представнике. Код њих је присутна типична рафидиоптерна венација задњих крила, али не и предњих. У млађем (и савременом) подреду Raphidiomorpha присутна је карактеристична венација и у предњим крилима. Овај подред обухвата 2 савремене фамилије, 4 парафилетске мезозојске фамилије и 2 врсте пронађене у мезозојским ћилибарима, којима није са сигурношћу утврђена припадност[1].

подред Priscaenigmatomorpha (доња Јура)
фамилија Priscaenigmatidae
подред Raphidiomorpha (горња Креда — данас)
фамилија †Alloraphidiidae
фамилија †Baissopteridae
фамилија Inocelliidae
фамилија †Mesoraphidiidae
фамилија Raphidiidae
Nanoraphidia electroburmica (Креда)
Mesoraphidia luzzii (Креда)

Извори[уреди]

  1. ^ а б в Grimaldi D., Engel M.S. 2005. Evolution of the Insects. Cambridge University Press: New York, USA. ISBN 0-521-82149-5
  2. ^ Маркон Е, Монђини М. 2000. Све животиње света. ИКП Евро, Београд.
  3. ^ Aspöck U., Aspöck H. 2005. Raphidioptera. In: Resh V.H, Cardé R.T. (eds) Encyclopedia of Insects. Academic Press: California, USA. ISBN 0-12-586990-8

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиврсте
Викиврсте имају података о: