Вук Бећковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Вук Бећковић
Капетан Вук Бећковић током рата
Лични подаци
Датум рођењаоко 1911[а]
Место рођењаВеље Дубоко, Црна Гора
Датум смрти1945.
Место смртинепознато, Демократска Федеративна Југославија
Породица
РођациМатија Бећковић (син)
Оља Бећковић (унука)
Војна каријера
Војска Југословенска војска
Југословенска војска у отаџбини
Чинкапетан
ЈединицаРовачки четнички одред
Учешће у ратовимаДруги светски рат у Југославији

Вук Бећковић (Веље Дубоко, око 1911[а]1945) био је капетан Југословенске војске, командант Ровачког четничког одреда Југословенске војске у Отаџбини.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је у селу Веље Дубоко. Завршио је гимназију у Колашину и био школски друг Милована Ђиласа.[1] Био је активни официр Југословенске војске. Оженио се Зорком Таушман, кћерком Миладина Таушмана (добровољца са Солунског фронта) из Кањиже. Док је службовао у Сенти, родио му се син Матија, дана 29. новембра 1939. године. Породица се на почетку Другог светског рата вратила у Веље Дубоко.

Придружио се четницима и постао командант Ровачког четничког одреда. Ђилас у својим ратним сећањима помиње да Бећковић није напуштао своје родно место. Уочи повлачења кроз Босанску голготу, растао се од породице крајем 1944. године код Бијелог Поља.

Погинуо је негде на путу према Словенији[1] или је убијен у логору Јасеновац, заједно са потпуковником Павлом Ђуришићем.[2]

Отац је Матије Бећковића. Поред Матије, имао је још сина Љубомира (рођен 1943. године) и кћерку Љубицу.

Види још[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Закључно са 26. октобром 2022. није познат тачан датум рођења, међутим пошто је Милован Ђилас рекао да су били колеге из Гимназије, а Ђилас је рођен 1911. године у Краљевини Црној Гори — уколико је Вук редовно ишао у школу морао би бити око те године рођен

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Za četnički krst časni - E-novine - Peščanik
  2. ^ „"Otac mi je ubijen u Jasenovcu ili u masovnim pogubljenjima u Sloveniji": Matija Bećković o odrastanju, Mihizu, Đilasu, Ćosiću, patrijarhu Pavlu...”. Nedeljnik. 10. 01. 2018. Архивирано из оригинала 05. 10. 2021. г. Приступљено 05. 10. 2021.