Географски информациони систем

Из Википедија

Пример повезаности просторних података (полигони) и атрибута (назив државе, валута итд.)
Пример повезаности просторних података (полигони) и атрибута (назив државе, валута итд.)

Географски информациони систем (ГИС) је систем за управљање просторним подацима и њима придруженим особинама. У најстрожем смислу то је рачунарски систем способан за интегрисање, складиштење, уређивање, анализу и приказ географских информација. У ширем смислу ГИС је оруђе "паметне карте" које оставља могућност корисницима да постављају интерактивне упите (истраживања која ствара корисник), анализирају просторне информације и уређују податке.

Технологија географског информационог система може се користити за научна истраживања, управљање ресурсима, имовинско управљање, планирање развоја, просторно планирање, картографију и планирање инфраструктуре. ГИС би на пример могао помагати планерима у случају опасности да лако израчунају време потребно за одговор у случају природне катастрофе или би се могао користити за проналажење мочвара које треба заштитити од загађења. ГИС се често користи и за потребе маркетиншког истраживања, геологији али и у свим областима које користе податке везане за карте.

Садржај

[уреди] Историја развоја

Пре 35,000 година на зидовима у пећинама Ласка у Француској кромањонски ловци су нацртали слике животиња које су уловили. Придружене животињским цртежима су и стазе за које се претпоставља да приказују путеве миграције. Ти рани записи следили су двоелементну структуру модерног географског информационог система: графичка датотека повезана је с атрибутном базом података.

У 18. веку примениле су се савремене геодетске технике за топографско картирање уз раније верзије тематског картирања, нпр. за научне податке или податке пописа становништва.

Рани 20. век доживео је развој "фотографске литографије" у којој су карте биле одвојене у слојеве. Развој рачунарског хардвера подстакнутог истраживањем нуклеарног оружја водио је применама рачунарског "картирања" опште намене у раним 1960-им.

Године 1967. развој првог правог светског операционог GISa у Отави, Онтарио подстакнуло је федерално Министарство енергије, рударства и ресурса. Развио га је Роџер Томлинсон, а назван је "Канадским ГИС-ом" (Canadian GIS; CGIS) и користио се за складиштење, анализирање и руковање подацима прикупљеним за Канадски земљишни инвентар (Canadian Land Inventory; CLI)—иницијатива за одређивање способности земље у руралној Канади картирањем информација о тлу, пољопривреди, рекреацији, дивљини, воденим птицама, шумарству и употреби земљишта у размери 1:250,000. Такође, додан је класификациони фактор процене како би омогућио анализу.

CGIS је био први светски "систем" као и побољшање над применама "картирања" пошто је дозвољавао могућности преклапања, мерења, дигитализовања/скенирања, а подржавао је национални координатни систем који се проширио континентом, кодиране линије попут "лукова" имале су праву уграђену топологију, те је памтио особине и локацијске информације у одвојеним датотекама. Његов оснивач, географ Роџер Томлинсон, постао је познат као "отац ГИС-а".

CGIS, који је трајао до 1990-их, изградио је највећу дигиталну базу података о земљишним ресурсима у Канади. Развио се као главни базни систем за подршку федералног и провинцијског планирања и управљања ресурсима. Његова снага је била у анализи комплексних скупова података широм континента. CGIS никад није био доступан у комерцијалном облику. Његов почетни развој и успех подстакао је различите комерцијалне примене картирања које су продавале фирме као например Intergraph. Развој микрорачунарског хардвера проширили су продавачи попут ESRI-ja, MapInfo-a и CARIS-a како би успешно унели многа обележја CGIS-a, повезујући приступ

  1. генерације на одвајање просторних и атрибутних информација с приступом
  2. генерације на организовање атрибутних података у структуре база података.

Раст индустрије током 1980-их и 1990-их убрзан је растућом употребом ГИС-а на UNIX-овим радним станицама али и персоналним рачунарима. До краја 20. века брзи раст у различитим системима учврстио се и стандардизовао на релативно мало платформи па су корисници почели извозити концепт гледања ГИС података преко Интернета, тражећи обликовање података и преносне стандарде.

[уреди] Компоненте ГИС и основни појмови

ГИС се састоји од четири интерактивне компоненте: подсистем за унос који врши конверзију карата (мапа )и других просторних података у дигитални облик (врши се тзв. дигитализација података); подсистем за складиштење и позивање података; подсистем за анализу; и излазни подсистем за израду карата, табела и за пружање одговора на постављене упите.

[уреди] Литература

  • Berry, J.K. (1993) Beyond Mapping: Concepts, Algorithms and Issues in GIS. Fort Collins, CO: GIS World Books.
  • Bolstad, P. (2005) GIS Fundamentals: A first text on Geographic Information Systems, Second Edition. White Bear Lake, MN: Eider Press, 543 pp.
  • Burrough, P.A. and McDonnell, R.A. (1998) Principles of geographical information systems. Oxford University Press, Oxford, 327 pp.
  • Chang, K.S. (2005) Introduction to Geographic Information System, 3rd Edition. McGraw Hill.
  • Heywood, I., Cornelius, S., and Carver, S. (2006) An Introduction to Geographical Information Systems. Prentice Hall. 3rd edition.
  • Longley, P.A., Goodchild, M.F., Maguire, D.J. and Rhind, D.W. (2005) Geographic Information Systems and Science. Chichester: Wiley. 2nd edition.
  • Maguire, D.J., Goodchild M.F., Rhind D.W. (1997) "Geographic Information Systems: principles, and applications" Longman Scientific and Technical, Harlow.
  • Thurston, J., Poiker, T.K. and J. Patrick Moore. (2003) Integrated Geospatial Technologies: A Guide to GPS, GIS, and Data Logging. Hoboken, New Jersey: Wiley.
  • Tomlinson, R.F., (2005) Thinking About GIS: Geographic Information System Planning for Managers. ESRI Press. 328 pp.
  • Wise, S. (2002) GIS Basics. London: Taylor & Francis.
  • Worboys, Michael, and Matt Duckham. (2004) GIS: a computing perspective. Boca Raton: CRC Press.
  • Wheatley, David and Gillings, Mark (2002) Spatial Technology and Archaeology. The Archaeological Application of GIS. London, New York, Taylor & Francis.

[уреди] Спољашње везе

[уреди] Види још

Добављено из "http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B8%D0%BD%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC"