Гејзер

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Гејзир)
Извор Строкир на Исланду, земљи ватре и леда[1]

Гејзер, у старијој геолошкој литератури гејзир, назив је за посебни тип термалних извора који повремено избацује млаз вреле воде у висину.

Реч потиче од назива првог континенталним Европљанима познатог исландског гејзера — Гејсира. Тај назив, пак, потиче од глагола гејса (исл. geysa) у значењу куљати, шикљати, брзо истицати. Корен речи је из старонордијског.[2]

Температура воде у гејзерима је око 80°C, а у дубини пукотине из које избијају и до 140°C. Начин избијања воде описује се као водоскок у одређеним временским интервалима. Тај интервал се креће од неколико минута до неколико дана.[3]

Гејзери се налазе на местима са вулканском активношћу у прошлости, али и на тренутно вулканско-сеизмички активним локацијама. Највише их има на Исланду, Северној Америци и Новом Зеланду. Најпознатији су новозеландски Вајмангу, активан до 1904, а који је једном приликом избацио стуб вреле воде висок 457m и тежак 800t, као и Стари Верни у америчком националном парку Јелоустоун, у којем се иначе налази око 3.500 оваквих извора вреле воде.[3]

У Србији је одмориште Сијаринска бањаистоименом градском насељу) познато по гејзеру са минералном и топлом водом. У питању је јединсвена туристичка и геолошка појава, првенствено због свог случајног настанка. Сијарински гејзер није природан, већ је настао приликом истражних бушења новембра 1954. године. Тада је наједном избио термоминерални стуб висок 8m. Тренутна издашност овог извора је 3-5l/s воде температуре 68°C.[3] Постоји и гејзер на обронцима Копаоника висине око 10m.[4]

Извори[уреди]

  1. ^ „Island — zemlja vatre i leda“. Travel Magazine Приступљено 12. 4. 2013.. 
  2. ^ „geyser (n.)“. Online Etymology Dictionary Приступљено 12. 4. 2013.. 
  3. ^ а б в Гавриловић & Гавриловић (2007), стр. 132.
  4. ^ „Na ravnom Kopaoniku“. Planeta Приступљено 12. 4. 2013.. 

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Гејзер


Литература[уреди]

  • Гавриловић, Љиљана; Гавриловић, Душан (2007). „Воде на копну“. Географија 1. Београд: ЗУНС. ISBN 978-86-17-14283-2.