Горње Тламино

Координате: 42° 21′ 00″ С; 22° 23′ 00″ И / 42.3500° С; 22.3833° И / 42.3500; 22.3833
С Википедије, слободне енциклопедије

Горње Тламино
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПчињски
ОпштинаБосилеград
Становништво
 — 2011.Пад 129
Географске карактеристике
Координате42° 21′ 00″ С; 22° 23′ 00″ И / 42.3500° С; 22.3833° И / 42.3500; 22.3833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина980 m
Горње Тламино на карти Србије
Горње Тламино
Горње Тламино
Горње Тламино на карти Србије
Остали подаци
Позивни број017
Регистарска ознакаVR

Горње Тламино (буг. Горно Тлъмило) је насеље у Србији у општини Босилеград у Пчињском округу. Према попису из 2011. било је 129 становника.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Горње Тламино живи 166 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 52,0 година (51,2 код мушкараца и 52,8 код жена). У насељу има 78 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,36.

Ово насеље је углавном насељено Бугарима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 860
1953. 892
1961. 781
1971. 688
1981. 510
1991. 300 296
2002. 184 201
2011. 129
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Бугари
  
148 80,43%
Срби
  
11 5,97%
неизјашњени
  
25 13,59%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]