Босилеград

Из Википедије, слободне енциклопедије
Босилеград

Поглед на Босилеград
Поглед на Босилеград

Грб
Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Управни округ Пчињски
Општина Босилеград
Становништво
Становништво (2011) 2702
Положај
Координате 42°29′31″N 22°28′04″E / 42.491833, 22.467833
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 696 m
Босилеград на мапи Србије
{{{alt}}}
Босилеград
Босилеград на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 17540
Позивни број 017
Регистарска ознака VR


Координате: 42° 29′ 31" СГШ, 22° 28′ 04" ИГД

Босилеград је град и седиште општине Босилеград у Пчињском округу. Према попису из 2011. било је 2530 становника (према попису из 2002. било је 2702 становника).

Географија[уреди]

Река Драговиштица у Босилеграду

Целу општину карактерише брдско-планински предео са надморском висином од 660 до 1.922 метра. Највећи планински врх је планина Бесна Кобила са 1.922 m надморске висине. Истиче се, такође, Босилеградска котлина у дужини од 5,5 km., средње ширине 1,5 km и 730 m надморске висине. Кроз град протиче река Драговиштица која се заједно са својим притокама налази у сливу Струме. Неповољна конфигурација терена и структура земљишта условљавају неизграђеност путне мреже. Тако да су и основне саобраћајнице којом је општина повезана са унутрашњошћу, а и према Републици Бугарској изузетно слабог квалитета што директно условљава развијеност општине.

Историја[уреди]

Као најстарије племе, које је живело на овим просторима спомиње се племе Пејонци, који су живели између река Струме и Вардара. Око 506. године п. н. е. велики део Пејонаца је био окупиран од стране Персијаца. У 4. веку п. н. е. Поенија је била под владавином другог племена Дентелита или Дантелита. Војводство Дентелита је било од планине Риле до Осоговске планине, на северу до притокама реке Тимок и Софијског војводства. Касније, овај крај је био насељен Трачанима, који су се највише бавили сточарством и рударством. У области је пронађен велики број примерака старог кованог новца који сведочи о њиховом постојаљу на овим просторима. То су најпоузданији подаци по којима може да се види који су народи живели на овим просторима.

По први пут у овај крај долазе Бугари 809 г. када је Софија била заузета од стране Кана Крума. За време владавине бугарског Цара св. Борис I Михаила (845—884) област Македонија до реке Струме и Охрида је улазила у састав Првог бугарског царства, тако да су и ови крајеви били део тих територија. Око 200 година ове територије су биле под Византијском влашћу. Током 1084. године око осамдесет хиљада Печенега прелази Дунав и улазе дубоко у Византијску државу како би крали. Византијска војска, помогнута бугарима, успела је да их разоружа и да их насели у околини данашње Софије. Убрзо су примили православну веру, а име шопи остаје до дана данашњег.

У време владавине Цара Калојана, овај крај је припадао Бугарској, али је после смрти бугарског Цара Ивана Асена II (1247. год.) припао Византији. 1282. године краљ Стефан Урош II Милутин, српски владар, осваја област око Велбужда (данашњег Ћустендила). После овога овај крај освајају Турци. Током владавине Турака босилеградски крај је био нахија, део Ћустендилске казе.

После ослобођења Бугарске од Турака 1878 г. босилеградски крај припада територији Кнежевине Бугарске. Седиште тадашњег Крајишта је било у селу Извор. После припајања Источне Румелије Кнежевини Бугарској 1886 г. Босилеград постаје админитративни центар, а сама област постаје део Софијског округа. У време Првог и Другог балканског рата (1912. -1913. год.) и у току Првог светског рата (1914—1918). Босилеград је био у саставу Краљевине Бугарске. Ипак после рата, према Нејском мировном уговору поражена Бугарска је приморана да као ратну одштету преда део својих територија. Једна од тих територија је била и Босилеградски крај.

Босилеград је 27. новембра 1919. године званично припојен Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца (од 1929. године Краљевина Југославија), али реално у састав државе улази годину дана касније.

Тако, после Другог светског рата овај крај остаје у саставу Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. После 1990. године. Босилеградска општина је у саставу Савезне Републике Југославије, а данас је у саставу Републике Србије.

Култура[уреди]

Средиште културних дешавања у Босилеграду је Центар за културу „Босилеград“, где се одржавају многе приредбе, концерти, такмичења... При Центру за културу ради више секција од којих је најзапаженија фолклорна. Културни живот у Босилеграду употпуњује и Културно-информативни центар бугарске мањине у Србији „Босилеград“, који је организатор многих културних дешавања, а пре свега Дечјег ускршњег Фестивала са турниром у туцању јајима. Турнир се традиционално одржава од 1994. године и има међународни карактер.

Од августа 2003. године се одржава и ликовна колонија под покровитељством Скупштине општине Босилеград. Учешће у колонији узимају, поред уметника-аматера из Босилеграда и многи гости из Србије, Бугарске и других земаља.

Народна боблиотека „Христо Ботев“ располаже фондом од 26.500 књига различите садржине: научна литература, белетристика, школска лектира и сл. обрађује и прикупља старе и ретке књиге за формирање завичајног фонда општине. У свом саставу има четири истурена одељења у селу Горња Лисина, Горња Љубата, Доња Љубата и Бистар.

Медијски простор у Босилеграду је покривен са две локалне радио-станице:

  • Радио-телевизија Босилеград
  • Приватна Радио-телевизија „Кодал"

Православне цркве[уреди]

На територији СО Босилеград постоји много православних храмова, део Архијерејског намесништва Босилеградског Епархије Врањске.

  • Храм „Св. Тројица“, село Извор

Прекрасни храм је украшен иконама, дело мајстора Самоковске иконописне школе Димитра Зографа, сина Христа Димитрова и старији брат и учитељ Захарија Зографа. 1835. и 1854. године је изографисао 58 икона са иконостаса. Овај храм је изграђен у време реформи у Османској империји, када је било дозвољено да се граде нове цркве једино на основама старих, тако да 21. јула 1833 султан Махмуд Хан II издаје ферман о изградњи овог храма. Овде је отворена и прва килијна школа а ова црква постаје централна нахијска или „вилајетна“ црква целог краја. Зграда је била импресивне величине за то време: 36 m дужине, 19.5 m ширине и око 720 m² површине. Изградња је трајала три године, а добровољни труд су уложили мештани. Мајстори зидари су дошли шак из Дебра. Уз помоћ ове цркве село Извор постаје средиште Ђустендилског крајишта (сада већим делом територије Општине Босилеград). У време „Комунизма“ црква је претрпела велике штете, већи део спољашњих мурала је окречен, а најцењеније иконе су украдене. Потребно је доста напора како би се реконструисала која је уједно и један вредан културно историјски споменик овог краја.

  • Храм „Рождество Пресвете Богородице“, град Босилеград, изграђен 1895. године
  • Храм „Света Параскева“, село Рибарци
  • Храм „Св. апостол Филип“, село Бистар, изграђен 1872. године
  • Храм „Св. апостоли Петар и Павле“, село Божица, изграђен 1904. год.
  • Храм „Св. пророк Илија“, село Горња Лисина, изграђен 1889. год.
  • Храм „Св. пророк Илија“, село Бресница
  • Храм „Св. пророк Илија“, село Зли Дол
  • Храм „Св. Спас“ - Вазнесење Господње, село Доња Љубата изграђен 1875.
  • Храм „Св. Спас“ - Вазнесење Господње, село Рајчиловци
  • Храм „Св. Спас“ - Вазнесење Господње, село Доња Лисина
  • Храм „Св. архангел Михаил“, село Горња Љубата, изграђен 1920.
  • Храм „Св. Јован Рилски“, село Паралово, изграђен 2009.
  • Храм „Свети Харалампије“, село Бранковци
  • Храм „Пресвета Богородица“, село Ресен
  • Храм „Свети Никола“, село Божица
  • Храм „Свети Никола“, село Кострешевци
  • Храм „Свети Никола“, село Црноштица
  • Храм „Архангел Гаврило“, село Колуница
  • Храм „Архангел Михаило“, село Стрезимировци
  • Храм „Великомученик Георгије“, село Топли Дол
  • Храм „Св. Тројица“, село Клисура

Легенда о етимологији имена града[уреди]

Када су Турци освојили Бугарску, садашњи регион Крајиште (Босилеградски крај) био је под управом војвода: краља Буса или Бусила и краља Бранка. Утврђење краља Буса је било на месту Градиште на око један километар од Босилеграда, док је краљ Бранко имао утврђење на око 15-ак километара југозападно. Када су Турци покорили Ћустендилски крај, двоје војвода се држало још друго времена, због конфигурације планинског терена. Убрзо су Турци и њих покорили. Прво је покорен краљ Бранко, док је Бусилово утврђење било много јаче и одолевало нападима. Високи зидови тврђаве, густа шума и стрме литице око ње нису дозвољавали Турцима да јој приђу. Тада су се они послужили лукавством, натеравши краља Бранка да пошаље поруку краљу Бусилу да изађе из тврђаве, пошто Турака нема више, да би отишли на причешће у цркву Св. Спаса код села Рајчиловци. Приликом изласка краљ Бус је дао заповед својим људима да затворе тврђаву и да је добро чувају. Међутим, када је стигао код цркве, Турци су га заробили и убили на зверски начин, заједно са краљем Бранком. Тада су Турци спалили Босилеград.

Празници[уреди]

Најзначајнији датуми у општини Босилеград :

  • „Умни Петак“ (или Светли петак)- први петак после Ускрса (покретни празник) - Сабор у Босилеграду
  • 21. септембар - Рођење Пресвете Богородице, Сабор у Босилеграду, од 2002. године и званично Дан града Босилеграда
  • 3 дана Ускрса (Васкрсење Господа Исуса Христа, Васкрсни понедељак и Васкрсни уторак) - Дечји међународни ускршњи фестивал

Демографија према попису из 2002. године[уреди]

У насељу Босилеград живи 2068 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,0 година (36,9 код мушкараца и 37,1 код жена). У насељу има 890 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,03.

Ово насеље је углавном насељено Бугарима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 1233 [1]
1953. 1320
1961. 1355
1971. 1662
1981. 2029
1991. 2440 2439
2002. 2743 2702
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Бугари
  
2.072 76,68%
Срби
  
247 9,14%
Југословени
  
24 0,88%
Македонци
  
9 0,33%
Словенци
  
3 0,11%
Хрвати
  
2 0,07%
Словаци
  
1 0,03%
Русини
  
1 0,03%
Власи
  
1 0,03%
непознато
  
29 1,07%


Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]