Град Суботица
| Град Суботица | |
|---|---|
|
|
|
 |
|
| Опште информације | |
| Површина (2004) | 1.007 km² |
| пољопривредна | 88.740 ha |
| шуме | 3.453 ha |
| Становништво (2002) | 148.401 ст. |
| Природни прираштај (2004) | -5 ‰ |
| Број насеља | 19 |
| Администрација | |
| Покрајина | АП Војводина |
| Округ | Севернобачки округ |
| Општина | Суботица |
| Статистика | |
| Дужина путева (2008) | 444 km |
| Број запослених становника | 46.216 |
| Основне школе (2007/2008) | 13 |
| Број ученика | 12.654 |
| Средње школе (2007/2008) | 7 |
| Број ученика | 6.607 |
Град Суботица се налази у широкој равници на крајњем северу Војводине, у близини границе Србије и Мађарске. Град припада Севернобачком округу. Седиште града је градско насеље Суботица.
У граду се налазе следећа насељена места: Бачки Виногради, Биково, Ђурђин, Стари и Нови Жедник, Келебија, Љутово, Мала Босна, Доњи Таванкут, Горњи Таванкут, Шупљак, Чантавир, Вишњевац, Бачко Душаново, Бајмок, Мишићево, Палић, и Хајдуково.
Садржај |
Историја [уреди]
Крајем XII и почетком XIII века јавља се насеље Забатка, а од краја XIV и у XV веку помиње се у документима Суботица, као град у поседу угарских великаша. У XVIII веку, после ослобођења од Турака, место се брзо насељавало и 1779. проглашен је „Слободан краљевки град“ - Маријатерезиополис. У XIX веку развој Суботице је убрзан, иако је 1831. у епидемији колере страдало мноштво грађана. У историји радничког покрета и народноослободилачког рата значајан је допринос овог краја. Суботицу је ослободио Суботички партизански одред 10. октобра 1944. године.
Саобраћајна инфраструктура [уреди]
Путеви на територији града и севернобачком округу квантитативно изражени:
Укупна дужина путева износи 444 km, од тога:
- магистрални путеви 134 km,
- регионални путеви 19 km,
- локални путеви 291 km.
Када је реч о савременом коловозу његова дужина износи укупно 261 km. Основну окосницу саобраћајних веза општине Суботица са ближим и даљим окружењем представља мрежа састављена од друмских саобраћајница: Е-75 (М-22, М-1); Будимпешта – Суботица – Београд – Ниш – Скопље – Атина, наведена у стратегији привредног развоја Србије као Коридор 10 (уз потенцијал обезбеђења 10.000 нових радних места); следи попречна веза: Е-771 Суботица – Сомбор – Богојево – Винковци, и даље Загреб.
Квантитативна анализа упућује на закључак да је дужина путева на територији града у просеку на нивоу Војводине, било да се стављају у однос површина или број становника. Једино је Суботица у предности када је реч о локалним путевима. То упућује на чињеницу да је основна путна мрежа добро постављена, али да није довољно улагано у то да њен већи део добије виши ранг односно изостаје улагање у унапређење квалитета.
У смислу претходних података може се извести закључак да је квалитет путева незадовољавајући, јер нема ауто-пута, ако се таквим не оцени полу-ауто-пут који са пар километара пролази кроз општину; локални путеви су у лошем стању; нема обилазнице око Суботице; међународни саобраћај пролази кроз центар града; нису решени прелази преко железничке пруге, итд.[1]
Ако се посматрају железничке пруге на територији града данас је од значаја једино пруга Будимпешта-Суботица-Нови Сад-Београд. Правац према Сегедину захтева реконструкцију да би се могле остварити одговарајуће брзине, правац према Сомбору и Богојеву хендикепиран је још увек немогућношћу саобраћаја даље према Осијеку или Винковцима, Загребу, Љубљани, односно Ријеци и даље према Венецији. Правац према Баји захтева постављање недостајећег дела пруге, који је извађен, како би се оспособио правац с једне стране према Баји, Печују, Загребу, а са друге према Темишвару и Букурешту.
Култура [уреди]
Суботица је град историјских споменика, старих и значајних културних институција. Позориште са српском и мађарском драмом, Библиотека, Градски музеј,Историјски архив, Галерија „Ликовни сусрет“. На Палићу је и једини зоолошки врт у Војводини. У граду су привлачни историјски споменици: Градска кућа (1910-1912), синагога, фрањевачки самостан, Споменик палим борцима и жртвама фашистичког терора (Тома Росандић) и „Балада вешаних“ (Нандор Глид).
Привреда [уреди]
После аустроугарске нагодбе 1869. Суботица је проглашена слободним градом и посебним статусом и постала је средиште привреде - касније индустријског развитка овог краја. Поред развијене прехрамбене индустрије у Суботици је развијена хемијска и електро индустрија, производња и ремонт железничких вагона и текстилна индустрија. Језеро Палић (8 km од Суботице) и Лудошко језеро (4 km источно од Палића) привлачне су природне лепоте с излетиштима, ловним и риболовним рејонима. У Суботичкој пешчари крај богатих винограда и воћњака има терена за лов.
Мапа општине [уреди]
Демографија [уреди]
Град има укупно 150.534 становника и заузима површину од 1.008 km².
| Етничка припадност | |||||||||||
| Срби | Црногорци | Југословени | Албанци | Мађари | Муслимани | Роми | Хрвати | Словаци | Румуни | Остали | |
| Укупно | 22.335 | 1.755 | 22.746 | 311 | 64.277 | 447 | 421 | 16.369 | 163 | 42 | 21.668 |
| Вероисповест | |||||||||||
| Православна | Ислам | Јудаистичка | Католичка | Протестантска | Остали | Неопредељени | Атеисти | Непозната вероисповест | |||
| Укупно | 22.276 | 774 | 38 | 100.267 | 2.630 | 163 | 657 | 5.591 | 18.109 | ||
| Језици 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Српски и Хрватски | , | 52% | ||
| Мађарски | , | 39% | ||
| Ромски | , | 2% | ||
| остали | , | 7% | ||
Референце [уреди]
- ^ Опште информације у Суботици
- ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
Види још [уреди]
Спољашње везе [уреди]
- Званична презентација Суботице ((sr)) ((hr)) ((hu)) ((en))
- Стратегија економског развоја општине од 2007 - 2011
- Историјски архив Суботице ((sr))
|
|||||
| Севернобачки управни округ |
|---|
|
Град: Суботица |
