Менструација

Из Википедије, слободне енциклопедије
Схема менструалног циклуса

Менструација је циклично крварење из материце које настаје као последица овулације. Резултат овулације је и производња хормона естрогена и прогестерона који се „припремају“ за оплодњу јајне ћелије и трудноћу. Уколико оплодња изостане Графов фоликул јајне ћелије пуца, ниво хормона пада и настаје љуштење материце. Крв и ољуштено ткиво материце избацују се кроз родницу, што се назива менструација или још и мензис или месечница.

Менструациони циклус[уреди]

Хормони који су својствени женском телу су прогестерон и естроген, а стварају се у јајницима. У пубертету се њихова производња одвија под утицајем две супстанце. То су фоликостимулирајући хормон (ФСХ) и лутенизирајући хормон (ЛХ), који настају у хипофизи. На почетку менструалног циклуса ствара се повећана количина ФСХ што доводи до сазревања 20 јајних ћелија у јајнику. Истовремено и ЛХ улази у крвоток, долази до јајника и подстиче их да луче хормон естроген. Естроген са своје стране утиче на раст ендометријума, припрема га да прими оплођено јајашце и ствара услове за даљи развој материце и дојки у колико дође до зачећа. Под дејством ЛХ и естрогена јајна ћелија сазрева и ослобађа се, а овај процес назива се овулација. Обично се ослобађа само једна јајна ћелија, мада се може десити да се ослободи више ћелија. Ако у том случају дође до оплодње настају близанци, тројке или вишеструке трудноће.

Након овулације од фоликула у коме се јајна ћелија налазила ствара се привремена ендокрина жлезда- жуто тело – које излучује хормон прогестерон. У колико не дође до зачећа, жуто тело пропада и нестаје, а због недостатка прогестерона долази до одрубљивања ендометријума који одлази са менструалном крвљу, означавајући крај циклуса.

Менструациони циклус просечно траје 28 дана. Овулација се увек дешава 14 дана пре менструације и обично траје два до седам дана.

Поремећаји менструације[уреди]

  • Нередовне менструације: Након прве менструације могуће је да наредних пар менструација буде нередовно све док се хормонални систем потпуно не развије. Поремећај нивоа хормона пред менопаузу такође доводи до нередовних циклуса. Емоције у великој мери могу да утичу на на хормоне који регулишу овај циклус тако да стрес може да изазове поремећај менструације. Сматра се да не постоји апсолутно редован менструални циклус (осим код жена које узимају контрацептивне пилуле).
  • Изостанак менструације (аменореја): Потпуни изостанак менструације је врло редак и може имати различите узроке. Понекад химен потпуно затвара вагину и спречава изливање менструалне крви због чега долази до болова и отока. У другим случајевима изостанак је у вези са неправилним развојем материце. Изостанак такође могу да изазову: стрес, нагли губитак телесне тежине, дуготрајна обољења, цисте. Менопауза је такође разлог изостанка менструације.
  • Обилне менструације (менорагије): Менструација која траје дуже од 8 дана и доводи до обилног крварења светло црвене боје са угрушцима сматра се поремећеном. Обично су узрок томе фибриоми-тумори материце који имају влакнасту грађу. Инфекције материце и јајовода, као и употреба интраутералних контрацептивних средстава такође могу бити узрок менорагије.
  • Крварења између менструација (метрорагија): Може се јављати у различитим облицима од такчастих до обилних крварења. Узрок овоме могу бити интраутерална контрацептивна средства, пилуле за контрацепцију, тумори грлића и материце.
  • Болне менструације (дисменореја): Оне су много чешће код жена које нису рађале. Болови се обично јављају непосредно пре или на самом почетку менструације и трају један до два дана када је крварење најобилније. Ако дисменореја није последица неког обољења, онда је она изазвана прекомерном производњом простагландина. То је примарна дисменореја. Секундарна дисменореја започиње два или више дана пре добијања менструације, погоршава се током менструације и траје дуже од примарне. Узрок овом обољењу може да буде инфекција органа мале карлице или неко друго обољење па је најбоље обратити се лекару.
  • ПМС (предменструални синдром): представља цикличну појаву различитих врста тегоба које се обично код жена јављају 5-10 дана пред добијање менструације. Симптоми су врло различити као и њихова учесталост. Најчешћи симптоми су: нервоза, раздражљивост, појачана психичка осетљивост, плачљивост, сталан осећај глади, надувеност, надувеност груди, појачана жеља за слаткишима. Уз њих се често јављају: акне, главобоља, грлобоља, мучнина, трапавост, осип, болови у крстима... Они нестају првог дана менструалног крварења. Не постоји конкретан лек за ПМС јер код сваке жене су проблеми индивидуални, али је утврђено да код жена које су посебно осетљиве и имају изражен ПМС помаже начин исхране. У периоду ПМС требало би избегавати кафу и све друге производе који садрже кофеин, сувише слану храну јер задржава воду у организму и појачава осећај надутости, алкохол и хладне напитке, а уносити што више воћа и поврћа и што је могуће лакшу храну. Рачуна се да више од 70% жена пате од предменструалног синдрома. Стрес је један од важних узрока и под његовим утицајем је најизраженији док су промене пре менструације готово неприметне уколико жене бораве у мирној околини.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Менструација