Дворац Букелеон

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 41° 0' 9" СГ Ш, 28° 58' 32" ИГД

Ако тражите истоимено цариградско пристаниште, погледајте чланак Пристаниште Букелеон.
Остаци дворца Букелеон

Дворац Букелеон (грч. Βουκολέων, стари називи Хормисдова кућа или Јустинијанова кућа) је један од царских двораца византијских царева који се налазио у склопу Великог двора. Подигнут је у IX веку на темељима грађевине из V века на обали Мраморног мора у склопу морских бедема и од тада до XI века је коришћен је као главно пребивалиште царева. Користили су га и латински цареви, да би после ослобођења Цариграда 1261. године био напуштен као царско пребивалиште. Данас је од њега остала само фасада окренута ка мору коју су сквотирали бескућници, алкохоличари и наркомани, док је остатак грађевине порушен 1873. године да би се туда провукле железничке шине.

Називи[уреди]

Хормисда односно Хормисдина кућа је најстарији назив грађевине на овом месту и вероватно води порекло од резиденције персијског принца Хормисда, који је као пребег живео на двору Констанција II.

Јустинијанова кућа се такође користи за рану грађевину, а порекло води од византијског цара Јустинијана I.

Дворац Букелеон је своје име добио од имена једног од цариградских пристаништа Букелеон (грч. Βουκολέων) (види:Пристаниште Букелеон), које је у VI веку подигао Јустинијан I. Назив води порекло од две скулптуре бика (грч. βους) и лава (грч. λέων) које су красиле пристаниште.

Прошлост дворца[уреди]

Остаци дворца Букелеон и како је некада изгледао

Прву грађевину на овом месту подигао је вероватно још у V веку Теодосије II као летњиковац, попут Мермерне куле, на самој обали мора. Касније ју је корстио Јустинијан I.

Дворац Букелеон је подигао односно проширио у првој половини IX века цар Теофило (829-842), користећи као основу морске бедеме који су свега неколико деценија раније ојачани и додатно утврђени.

Нићифор Фока (963-969) је током проширења бедема Великог двора у њега укључио и Букелеон који се од тада налази у његовом склопу. Средиште царског живота било је у Букелеону од његове градње, па све до другог доласка Комнина на власт 1081. године када се царски живот сели на други крај града у дворски комплекс Влахерна.

Међутим дворац није био напуштен, већ је и даље коришћен од стране царске породице. У завршном чину пада Цариграда 1204. године вођа IV крсташког похода Бонифације Монфератски је са делом својих крсташа упао у Букелеон и приграбио га за себе са целокупним богатством у њему, заробивши том приликом и бившу царицу и своју будућу жену Маргарету Арпад.

Током Латинског царства крсташки цареви су користили Букелеон као једну од царских резиденција. После ослобођења Цариграда 1261. године, обновљена Византија није била у стању да одржава толики број дворова због чега је Букелеон напуштен као царска резиденција.

Један од лавова из двора и његов некадашњи положај

Даља судбина дворца као и његова улога после османлијског заузећа града 1453. године није позната, али је извесно да у другој половини XIX века није имао значај, иако је још тада вероватно био сквотиран. Стога је већи део дворца порушен 1873. године када се уз море провлачила пруга којој је пролазио чувени „Оријент Експрес“.

Изглед дворца[уреди]

Букелеон је подигнут на основи коју чине морски бедеми на којима су подигнута два спрата. Дворац чини и високо приземље које се надовезује на бедеме. Западна фасада пружа поглед ка Принчевим острвима и Мраморном мору. У њеном приземљу су смештена Царска врата (висока лучна врата са два стуба) са Царским басамкама (урађеним од белог мермера) које чувају скулптуре лавова и којима се служе житељи дворца за улазак и излазак из воде.

Изглед целокупног дворца је немогуће реконструисати, пошто је његов већи део сравњен са земљом и потом забетониран током изградње пруге. Делимична реконструкција је ипак могућа на основу неколико старих слика, Мамбуријевих радова из 1934. године и западне фасаде која је остала до данас.

Дворац данас[уреди]

Анонимни корисник некадашњег царског двора

Данас је од дворца остала читава само западна страна дворца уз морску обалу и налази се између пруге и путне обилазнице(улица Џона Кенедија) због чије градње је море насуто и сада се налази петнаестак метара даље него у доба Византије. Делови унутрашњости Букелеона који нису забетонирани током градње пруге затрпани су наслагама земље које на појединим местима прелазе и 2m висине у односу на под византијске грађевине.Царска врата су делимично опстала, али су скоро у потпуности зазидана и затрпана, док се Царске басамке крију испод велике наслаге земље. Поред тога на појединим местима из земље вире мермерни капители и други комади обрађеног мермера, а могу се видети и очувани стубови са урезаним крстовима који су некада чинили унутрашњост дворца.

Целокупна некадашња унутрашњост грађевине је испуњена ђубретом, растињем, разбијеним флашама и одбаченим иглама. Остатке лукова и ходника данас су сквотирали бескућници којима не смета промет железничком пругом и великом обилазницом(улица Џона Кенедија) које се налазе свега неколико метара даље.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Дворац Букелеон