Domaće govedo

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте чланак Теле (језеро).
Domaće govedo
Švajcarska braon krava ili Brunena Alpima (Bos taurus)
Švajcarska braon krava ili Brune
na Alpima (Bos taurus)
Status ugroženosti:
Domestifikovana
Sistematika
carstvo: Animalia
tip: Chordata
klasa: Mammalia
red: Artiodactyla
porodica: Bovidae
potporodica: Bovinae
rod: Bos
vrsta: B. primigenius
Trinomijalna nomenklatura
Bos primigenius taurus
areal rasprostranjenja dom. goveda
areal rasprostranjenja dom. goveda
Ekologija taksona

Bos taurus je naučni naziv za domaće govedo, odnosno za pripitomljene potomke divljeg goveda (Bos primigenius). To je vrsta velikih sisara preživara, visine od 120 do 150 cm i težine 600 do 800 kg. Razlikuju se dve glavne podvrste domaćeg goveda: domaća krava u Evropi (Bos taurus taurus, syn. Bos primigenius taurus) i zebu (Bos taurus indicus, syn. Bos primigenius f. taurus), kome pojedini naučnici dodaju Bos taurus primigenius, smatrajući ga potomkomtura izumrlom u XVII veku.

Bos taurus je ne Bliskom istoku pripitomljen pre 10 000 godina, a njegov uzgoj je postepeno razvijeno po čitavom svetu. Domaće govedo se uzgaja radi proizvodnje mlijeka i mesa, a u nekim oblastima i u namjene vuče. Goveda se takođe koriste u proizvodnji kože, njihovi rogovi za pravljenje noževa, a balega za grejanje i đubrenje zemljišta.

Goveda su oduvek fascinirala ljude, koji ga smatraju simbolom snage i plodnosti. To je i razlog zašto su ove životinje prisutne u različitim religijama. Oni su sastavni deo zapadne kulture, služe kao inspiracija slikara i vajara, a često su i glavni motiv u crtanima, filmovima i reklamama.

Karakteristični nazivi[уреди]

  • krava, krava muzara, mliječna krava – odrasla ženka koja se muze radi proizvodnje mlijeka;
  • steona krava – ženka u gestaciji, bremenita ženka;
  • bik – odrasli, polno zreli mužjak;
  • vo – sterilisani mužjak;
  • tele (mn. telad) – mladunče;
  • june, junac, junica – subadultne jedinke.

Opis[уреди]

Anatomija[уреди]

Domaće govedo je velika snažna životinja, koja u proseku teži 750 kg, sa velikim varijacijama (između 150 i 1.350 kg[1]), a visina ramena je oko 120-150 cm, i zavisi od rase i same jedinke.

Zubi su prilagođeni usitnjavanju hrane koju unose i interesantno je da domaća goveda imaju zube samo u donjoj vilici, dok je gornja vilica tkz. dentalna ploča bez zuba. Odrasla ženka domaćeg goveda ima 32 zuba: osam donjih sekutića, četiri pretkutnjaka i po tri kutnjaka sa svake strane donje vilice. Sekutići su oštri i okrenuti napred, te stoga, one mogu pasti travu. Vilica je prilagođena kružnim pokretima koji omogućavaju ovoj životinji da ispaše hranu. Njihovi sekutići im omogućavaju da samelju biljke, tako da su oni dovoljno usitnjeni da bi se nakon toga svarili regularno. Jezik im je prekriven rožnim tvorevinama koji ga čine grubim na dodir. Njuška im je široka i debela. Gornji deo je prilično velik, ravan i prekriven je kovrdžavom dlakom, poput punđe. Linija između očiju i njuške deluje poput oluka sa početkom na čelu. Domaće govedo ima dva šuplja roga sa obe strane glave, čija veličina varira od životinje do životinje. Rogovi su obično usmereni na gore ili u stranu. Uši su male, oblikovane u skladu sa rogovima i kod zebua opušteno vise. Ušne školjke su sa spoljašnje strane pokrivene finim kraćim dlakama, a sa unutrašnje nešto dužim dlakama. Oči domaćeg goveda su blago ispupčene.

Šematski opis glave krave: 1. Uho 2. Rog 3. Oko 4. Nozdrva 5. Njuška 6. Brada 7. Grlo

Telo domaćeg goveda je prekriveno kratkim dlakama čija boja može biti od bele do crne, preko raznih nijansi crvene i braon. Šare po telu su takođe raznolike. Pojedine krave su potpuno jednobojne, bez šara, ali ima i pufnastih, tigrastih i raznih nedefinisanih šara. Poput drugih papkara, kreću se unguligradnim kretanjem, na dva prsta.

Prosečna temperatura krave je 39 °C, ali varira između 38,5 °C i 39,2 °C.

Varenje[уреди]

Sistem organa za varenje domaćeg goveda: m. jednjak, v. rumen ili burag, n.

Goveda provode oko osam sati dnevno uzimajući hranu. Uzimaju je svojim grubim jezikom prekrivenim rožnastim tvorevinama, a njhovi sekutići im omogućavaju da pasu travu kontra od dentalne ploče. Blagim pokretom glavom unazad olakšavaju sebe sečenje trave. Na taj način, goveda mogu izabrati koju će hranu jesti, a to je očigledno na mestima gde pasu, jer će za sobom ostaviti mnogo odbačene trave.

Digestivni trakt kod domaćih goveda je karakterističan za preživare. Odlikuje ge prisustvo tri predželuca, buraga, mrežavca i listavca, kao i pravog želuca, sirišta. Burag je veoma značajan za preživare, jer se u njemu nalaze bakterije koje omogućavaju razlaganju celuloze, osnovne komponente trave. Prvi odeljak kroz koji prolazi hrana je burag ili rumen. Prosečan kapacitet goveđeg želuca je od 135 do 180 L, a od ukupne zapremine buragu pripada 80%. Zidovi buraga su obloženi jakim mišićnim invaginacijama. U jednom kubnom santimetru buraga se nalazi između 15 i 20 milijardi mikroorganizama. Ovi mikroorganizmi razgrađuju ugljene hidrate koji se nalaze u životinjskoj hrani, formirajući pri tom kratkolančane masne kiseline, koji se apsorbuju kroz zid buraga. To je glavni izvor energije koja se koristi u metabolizmu goveda. Mlečne masti su uglavnom formirane iz sirćetne, propionske i buterne kiseline, što predstavlja redom 60%, 20% i 15% kratkolančanih masnih kiselina, ali proporcije variraju u zavisnosti od obroka.

Listavac apsorbuje voda i masne kiseline nastale tokom fermentacije u buragu.

Čula[уреди]

Vid[уреди]

Goveda imaju vid koji im omogućava da dobro vide predmete blizu njih, poput trave koju pasu.

Vizuelno polje kod goveda je široko, izdužen oblik očiju im omogućava da imaju panoramski pogled od 330° bez pomeranja glave. Ovo polje uključuje binokularno područje, pri čemu im je slika oštra i imaju dobar osećaj procene udaljenosti, kao i monokularno područje, gde je slika manje jasna. Njihov objektiv na očima je loptast koji im omogućava da jasno vide objekte koji su blizu, kao kada pasu travu. Međutim, slabije vide na daljinu i teže razlikuju detalje. Takođe, teže se prilagođavaju promenama svetlosti. Do danas nije poznato koje boje goveda opažaju, ali se generalno smatra da reaguju na boje talasnih dužina blizu crvene (620–750 nm), a teško ili u potpunosti ne razlikuju zelenu, plavu i sivu boju.

Ukus[уреди]

Domaće govedo može razlikovati četiri osnovna ukusa: slatko, slano, gorko i kiselo. Receptori za svaki od ovih ukusa se nalaze na različitim delovima jezika. Krave najviše vole slatko, potom gorko, zatim slano i, konačno, kiselo.

Sluh[уреди]

Goveda imaji dobro razvijeno slušno opažanje, koje im omogućava da čuju zvuke na veoma visokim frekvencijama (ultrazvuk do 35.000 herca). Međutim, izvor zvuka lociraju manje precizno od čoveka. Pomoću mišića iza ušiju, oni mogu da ih okreću prema izvoru zvuka. Neki akutni i nebični zvukovi mogu dovesti do stresa kod ove životinje.

U kulturi[уреди]

Religija i simbolizam[уреди]

Krave su uključene u mnoga verovanja i religije. Oni obično simbolizuju snagu, muževnost, energiju, silu i plodnost. Bile su žrtvene životinje široko rasprostranjene u galskim, rimskim i grčkim civilizacijama. Takođe se pojavljuju u egipatskoj i grčko-rimskoj mitologiji, kao i u avramskim religijama, gde je kult Mitre u Persijskom carstvu doveden do obožavanja. Kult bika je oduvek bio zastupljen u različitim oblicima i u mesopotamskim civilizacijama Sumera, Asiraca, Vavilonaca i Hetita.

Egipatska mitologija[уреди]

Hator, egipatska boginja predstavljena kao krava.

U egipatskoj mitologiji, simbolika krave se pojavljuje kroz lik boginje Hator. Ova boginja, kćerka Nuta i Raa, uvek je predstavljana ili kao krava, ili kao žena sa kravljim rogovima. Hator je boginja ljubavi, radosti i plesa, a držana je i za zaštitnicu novorođenčadi. Krava, simbol plodnosti, takođe je povezana sa poplavama Nila koji oplođuje zemlju. U egipatskoj mitologiji je bilo i nekoliko svetih bikova, a kultovi posvećeni bikovima su dovedeni do obožavanja, uključujući i kult Apisa.

Izvori[уреди]

  1. ^ ((en)) „Bos taurus“ [arhiva], Tanja Devej (Tanya Dewey) i Džesika Ng (Jessica Ng), Muzej zoologije Univerziteta u Mičigenu. Pristupljeno 17. jula 2014.

Spoljašnje veze[уреди]