Дејан Лекић

С Википедије, слободне енциклопедије
Дејан Лекић
Дејан Лекић
Лични подаци
Пуно име Дејан Лекић
Датум рођења (1985-06-07)7. јун 1985.(38 год.)
Место рођења Краљево, СФРЈ
Висина 1,93 m
Позиција нападач
Клупске информације
Тренутни клуб
Атлетико Балеарес
Број 19
Јуниорска каријера
2002—2003 Слога Краљево
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2003—2005
2005—2007
2007—2009
2009—2010
2010—2012
2012—2013
2013—2014
2014—2015
2015
2016
2016—2017
2017—2018
2018—2019
2019—
Поповићи
Металац Краљево
Земун
Црвена звезда
Осасуна
Генчлербирлиги
Спортинг Хихон
Еибар
Атлетико Колката
Ђирона
Мајорка
Реус
Кадиз
Атлетико Балеарес

43
64
27
45
21
36
18
6
17
34
30
29
-

(22)
(34)
(12)
(6)
(3)
(12)
(0)
(2)
(5)
(7)
(8)
(4)
(-)
Репрезентативна каријера**
2009—2012 Србија 10 (0)
* Датум актуелизовања: 25. март 2020.
** Датум актуелизовања: 10. мај 2015.

Дејан Лекић (Краљево, 7. јун 1985) је српски фудбалер који игра на позицији нападача. За сениорску репрезентацију Србије је одиграо 10 утакмица, без постигнутог гола.

Каријера[уреди | уреди извор]

Почетак[уреди | уреди извор]

Фудбал је почео да тренира у родном Краљеву, у редовима Слоге. да би касније прешао у локалног петолигаша Поповићи, а одатле 2005. у српсколигаша Металац Краљево.[1] Пажњу на себе је скренуо док је наступао за Земун, у којем је провео две године. После одличних игара у Српској лиги Београд, где је био најбољи стрелац у сезони 2008/09. са 26 голова, прешао је у Црвену звезду.

Црвена звезда[уреди | уреди извор]

Прву званичну утакмицу у дресу Црвене звезде је одиграо против Рудара из Велења у другом коло квалификација за Лигу Европе. У реванш мечу трећег кола квалификација против Динамо Тбилисија, прешао је пут од трагичара до хероја. Прво је постигао аутогол, а затим и хет трик којим је Звезди донео победу од 5:2 и пролазак у наредну рунду.

Сезону 2009/10. у Црвеној звезди је завршио је са 27 лигашких утакмица и 12 голова, а Звезда је завршила сезону као вицепрвак. Успешнији је био у Купу, где се посебно памти његов гол у 87. минуту полуфиналног меча против ОФК Београда (1:0) којим је обезбедио финале купа[2], које је на крају освојио.

Осасуна[уреди | уреди извор]

Након добре сезоне у Звезди, у лето 2010. прешао је у шпанску Осасуну и потписао уговор на пет година вредан 2,6 милиона евра. Почетак у Осасуни није био сјајан, ретко је добијао шансу да игра и на крају је сезону 2010/11. завршио са само два постигнута гола (лига). Први је постигао против Алмерије, а други у узбудљивом мечу на домаћем терену против Севиље који је завршен са 3:2, и том победом је Осасуна избегла испадање у нижи ранг.

Тек у другој сезони је успео да се наметне тренеру, прво са голом у шеснаестини финала Купа Шпаније против Алмерије у децембру 2011, а затим и голом 12. јануара 2012. у другом мечу осмине финала против Барселоне, који је завршен поразом Осасуне од 2:1. Свој први лигашки гол у сезони је постигао 5. фебруара у мечу са Спортинг Хихоном (1:1)[3], а серију голова је наставио 11. фебруара када је са два гола донео победу од 3:2 свом клубу против Барселоне.[4]

Каснија каријера[уреди | уреди извор]

Од 2012. до 2013. године наступао је за турски Генчлербирлиги, без значајнијег учинка. У сезони 2013/14. је пружио врло добре игре у шпанској Другој лиги у дресу Спортинга из Хихона, где био осми стрелац популарне Сегунде са 12 голова на 36 одиграних утакмица, да би касније прешао у Еибар, где у сезони 2014/15 није био у првом плану, јер је од 18 одиграних сусрета у Примери само једном почео меч у стартној постави. Кратко је носио дрес индијског Атлетика из Колкате, постигао два поготка на шест лигашких сусрета, а затим се вратио у Шпанију и обукао дрес Ђироне.

Репрезентација[уреди | уреди извор]

Дејан Лекић је добио шансу да заигра за репрезентацију Србије пошто га је селектор Радомир Антић позвао за пријатељске утакмице које је репрезентација играла 14. и 18. новембра 2009. против Северне Ирске и Јужне Кореје. Антић га је накнадно позвао, након што је Дејан Станковић отказао учешће због повреде.

Дебитовао је 14. новембра 2009. у Белфасту против Северне Ирске, када је у игру ушао у 76. минуту уместо Данка Лазовића.

Трофеји[уреди | уреди извор]

Црвена звезда[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]