Драгувити
Драгувити (Драговити, Драговићи) су били јужнословенско племе, које је живело западно од Солуна.
Опсада Солуна[уреди | уреди извор]
616. године савез словенских племена, на челу са драгувитским поглаваром Хацоном (могуће краћи облик имена Хотимир), безуспешно су опседале Солун.
Порекло Драгувита[уреди | уреди извор]
Источнословенско племе Дреговичи је живело на северној мочварној обали реке Припет, чији је назив изведен из словенске речи дрегва која је означавала мочвару, а и данас је сачувала то значење (дрэгва) у белоруском језику. Део Драговића (Драгувити) се доселио на Балканско полуострво почетком 7. века — једна група населила се у околини Солуна, а друга на реци Драговици, левој притоци Марице.[1]
Драговићка црква[уреди | уреди извор]
У средњем веку је међу Драгувитима било доста раширено богумилско хришћанско учење, насупрот византијском православном хришћанству. Познато је у оквиру богумилства постојала Драговићка црква, која се помиње и на Сабору у Сен Феликсу 1167. године[2].
Напомене[уреди | уреди извор]
- ^ Предраг Пипер, Увод у славистику 1
- ^ Drugi religii Архивирано на сајту Wayback Machine (25. октобар 2007), Приступљено 2. 4. 2013.
