Дуљеби
Дуљеби (рус. Дулебы, укр. Дуліби, црсл. Дѹлѣби[1]) су били племе старих Словена које је највероватније између 6. и 10. века насељавало област око реке Западни Буг (у Волинији). Веома мало се зна о њима, а главни извор података је Повест минулих лета. Према другим средњовековним изворима поред западне Волиније, насељавали су и данашњу јужну Чешку и област око средњег тока Дунава (у централној Мађарској) и између језера Балатон (или Блатног језера) и река Муре (притоке Драве) и Драве.[2] Између Блатног језера, Дунава и Драве су створили Балатонску кнежевину са средиштем у граду Блатнограду, која је у време владавине кнеза Коцеља обухватала и источну Славонију и Срем.
У Повести минулих лета је наведено да су они племе које је раније живело око реке Буг (Западни Буг), тамо где су касније живели Бужани (који су се почели звати Волињани).[3]
Према Повести минулих лета, Дуљеби су тешко пострадали након најезде Авара крајем 6. и почетком 7. века.
„Си же Обри воеваху на Словенах и примучиша Дуљеби, сушча Словени, и насиље творјаху женама дуљебским, ашче појахати будјаше Обрину, не дадјаше впрјашчи коња ни вола, но велјаше впрјашчи 3 ли 4 ли 5 жени в тељагу и повести Обрјана и тако мучаху Дуљеби. Биша бо Обрја тјелом велици и умом горди, и Бог потреби ја, помроша вси и не остасја ни един Обрин; ест притча на Руси и до сего дне; погибоша аки Обри, их же њест племени ни насљедка”
Дуљеби су 907. године под командом кнеза Олега учествовали у опсади Цариграда.[4] Дуљеби и њихов владар су поменути у радовима арапског географа Ал-Масудија.
Изгледа да се дуљебски племенски савез распао у 10. веку. и да су остаци Дуљеба учествовали у формирању Волињана и Бужана, убрзо затим постали су део Кијевске Русије.[3]
Према Шимону Ондрушу име им је словенског порекла и изведено је од речи дудл-еб са значењем житељ долине, низије.[5]
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Агеева Р. А. Страны и народы : происхождение названий / Отв. ред. Э. М. Мурзаев; АН СССР. М. : Наука, 1990. С. 34.
- ^ Sedov, Valentin Vasilyevich (2013) [1995]. Славяне в раннем Средневековье [Sloveni u ranom srednjem veku (Slavs in Early Middle Ages)]. Novi Sad: Akademska knjiga. стр. 41—44, 164, 388, 428—430, 435—437, 481, 497, 499, 515. ISBN 978-86-6263-026-1.
- ^ а б Barford 2001, стр. 104
- ^ Waldman & Mason 2006, стр. 878
- ^ Šimon Ondruš, Studia Academica Slovaca, 3, Bratislava, 1974, 246—247.
Литература[уреди | уреди извор]
- Waldman, Carl; Mason, Catherine (2006). Encyclopedia of European Peoples. Infobase Publishing. стр. 878. ISBN 978-1-4381-2918-1.
- Barford, Paul M. (2001). The Early Slavs: Culture and Society in Early Medieval Eastern Europe. Cornell University Press. ISBN 978-0-8014-3977-3.