Ретари
Ретари (нем. Redarier; пољ. Redarowie; рус. Ратари) су били западнословенско племе, део племенског савеза Љутића. Живели су између Доленског језера и горњег тока реке Хафел, на територији данашње немачке државе Мекленбург-Западна Померанија. У племенском савезу Љутића су након 930-их имали водећу улогу.[1] Према средњовековним хроничарима, њихов главни град је био Ретра, у коме се налазило светилиште бога Радгоста.
Помињу се у „Словенској хроници” Хелмолда фон Босауа,[2] која говори о избијању сукоба око превласти у љутићком савезу средином XI века између Ретара и Доленчана на једној страни, и Прекопјенаца и Хижана на другој. Вођене су борбе, које су Ретари и Доленчани изгубили, након чега су се обратили за помоћ кнезу Бодрића Готшалку (или Годеславу) и саксонском херцегу Бернхарду 1114. године. Саксонци су затим послали војску против Хижана и Прекопјенаца, које су убрзо поразили.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Lübke 2002, стр. 98
- ^ ГЕЛЬМОЛЬД. „СЛАВЯНСКАЯ ХРОНИКА (CHRONICA SLAVORUM)”.
Литература[уреди | уреди извор]
- Lübke, Christian (2002). „Zwischen Polen und dem Reich. Elbslawen und Gentilreligion”. Ур.: Borgolte, Michael. Polen und Deutschland vor 1000 Jahren. Die Berliner Tagung über den "Akt von Gnesen". Europa im Mittelalter. Abhandlungen und Beiträge zur historischen Komparatistik (на језику: German). 5. Berlin: Akademie Verlag. стр. 91—110. ISBN 3-05-003749-0.