Жерминал

Из Википедије, слободне енциклопедије
Жерминал
Germinal first edition cover.jpg
Прво издање Жерминала 1885.
Аутор Емил Зола
Оригинални
назив
Germinal
Држава Француска
Језик француски
Врста дела роман
Датум издања 1885
Време радње XIX век
Главни лик Етјен Лантје

Жерминал (фр. Germinal) је тринаести роман циклуса Ругон-Макарови француског писца Емила Золе.

Радња[уреди]

Роман започиње доласком младића Етјена Лантјеа у рударски градић Воре. Тешко добија посао у руднику јер влада криза, фабрике се затварају и нико не прима нове раднике. Етјен се придружује групи рудара у којој раде чланови породице Мае. Иако су сви способни за рад њихов живот је испуњен крајњом бедом, а глад је сваким даном све присутнија у њиховом дому. Породица има седморо деце. Сви заједно живе у скученом, јадном стану попут животиња. У њиховој беди умире сваки смисао за стид и суздржаност - они једу, спавају, купају и љубе се једни пред другима, посве природно, јер другачије не могу.

У руднику Етјен се упознаје с оцем породице и са Катарином. Она се у почетку сналази боље од Етјена али касније се и он привикао на нови и тежак начин живота. Потајно је гледао Катарину коју је, више на силу него својом вољом, за девојку узео Шавал.

Од тада је између Шавала и Етјена тињала притајена мржња. У породици Мае беда је бивала све већа, а пратиле су је и недаће које иду с њом у корак - болест, насиље, деца су скитала и бежала од куће. Уз то, у руднику се догодила несрећа - одрон је усмртио неке рударе, а страдао је и Жан Мае - одрон му је неизлечиво повредио обе ноге. Након што се Захарије оженио, Етјен долази да живи код породице Мае, а у блиском контакту са Катарином његове емоције према њој расту. Шавал је злоставља и мучи, а она то прима с покорном равнодушошћу. Ускоро она напушта породицу и одлази да живи са Шавалом, због његове љубоморе на Етјена и због батина којима јој стално прети.

Силна беда покренула је људе на штрајк, у којем неки виде само начин да се послодавци присиле да повећају наднице, док други, пуни заноса, у њему гледају наговештај новог времена. Њима припада и Етјен који се ускоро истиче својим запаљивим говорима. Маса пуна горчине, слепа од глади и мржње уништава постројења, а после долази и до зверског убиства лихвара Маграта и напада на богате породице. Штрајк траје дуго и сви су већ на крају снага - људи су раздражљиви, сукоби пламте, једни друге називају кукавицама, а све их мучи иста брига - глад. Због великих нереда војска долази да чува рудник, а власници прете довођењем радника из других рудника. Избија крвави сукоб, војска пуца у штрајкаче, а после гони и жели да затвори вође штрајка. Након дугих мука штрајк завршава без успеха. Радници се враћају на посао присиљени бедом и глађу. Катарина и Етјен раде заједно, а у близини је увек Шавал. Заједно их затиче велика несрећа која разара неколико окана рудника. Страдају многи радници, а група од двадесетак њих остају заробљени под земљом. Ту су Етјен и Катарина, али и Шавал. Боре се за живот: надолази вода, нема ваздуха, окружује их тама, а светиљке се полако троше. Шавал нуди Катарини хлеб ако му се преда и напусти Етјена. Она се предаје гоњена животињским инстинктом за преживљавање. Шавал жели наплатити потрошени хлеб и напаствује исцрпљену Катарину. Етјен више не може да издржи мучење и неправду и убија Шавала. Предстоји лагано умирање, помоћ не долази, а животи заробљених рудара се полако гасе. У последњим тренуцима живота Катарина признаје Етјену своју љубав. Он је још дуго држи у наручју иако зна да је мртва. Затим и губи свест.

Спасиоци их ипак проналазе. Након шест недеља проведених у болници, Етјен се полако враћа у живот и испуњен разочарањем одлази из рудника. Али, роман се ипак завршава оптимистички: Етјен одлази корачајући земљом која се буди и осећа огромну снагу у њој - снагу рудара који живе и боре се у њеној црној утроби.

Литература[уреди]

  • Зола, Емил, Жерминал, Новости-Библиотека миленијум, Београд, 2005.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Жерминал