Хлеб

Из Википедије, слободне енциклопедије
Хлеб.

Хлеб (ијекавски хљеб; остали називи: крух, крув, леб, лебац) је врста хране која се најчешће прави печењем теста чији су основни састојци брашно и вода. Најчешће се додаје и со, квасац, шећер и јестиво уље, а понекад и зачини (на пример сусам). Хлеб је већ дуго времена основна намирница у исхрани у многим културама.

Историја[уреди]

Овас, јечам, и производи направљени од њих.

Врло је могуће да је човек, пре него што је почео да припрема хлеб, јео свеже житарице. Претпоставља се да је касније, у неком тренутку, почео да их умаче у воду, а тек после тога и да их меље и пече. У почетку се хлеб правио без квасца, али већ у старом веку, код Египћана, користи се квасац, као и различите врсте брашна (меко и тврдо).

По Библији, након изласка Јевреја из Египта, Господ је Јеврејима 40 година, колико је пут кроз пустињу до Обећане земље трајао, свако јутро бацао с неба ситне комадиће хлеба - мана, којима су се Јевреји хранили. Мана својим обликом подсећа на нафору коју данас добијамо у цркви на крају литургије. Приликом изгона Јевреја из Египта, жене нису имале времена а ни квасца па је хлеб прављен само од брашна и воде. Није било могућности да се пече па је резвијан танко као палачинка и пекао се на јаком сунцу на сапима коња и камила које су биле у каравану. Тај специјални „хлеб“ се зове „Мацес“ и једу га Јевреји током великог празника „Пасха“ (Јевреји и српски Јевреји кажу „Песах“). Овај догађај је описан и у Библији, Стари завет, друга књига Мојсијева.

Већ од 168. године пре нове ере, у Риму постоје велике државне пекаре. Од деветог века, у већим европским градовима појављују се пекарски еснафи; квалитет, тежина и цена хлеба су прописани градским статутима, а пекари који не поштују ову одлуку најстроже се кажњавају.

Квалитет хлеба се значајно побољшава почетком новог века у северној Италији, у 17. веку у Паризу, а у Бечу се почиње производити луксузно пециво у 18. веку. Од 19. века, производња хлеба се све више механизује.

Врсте хлеба и пецива[уреди]

Хлеб

Догађања, изреке, идиоми везани за хлеб[уреди]

Хлеб и пециво
  • У Библији се каже „Ко тебе каменом, ти њега хлебом“
  • У старом Риму услов за стабилност државе је био сажет у реченици „Хлеба и игара“ (Panem et circenses)
  • Када је Марија Антоанета чула грају побуњеног народа и кад је на питање „Шта узвикују?“ добила одговор „Немају хлеба!“ одговорила је (наводно) „Па што не једу колаче?“
  • Рударски хлеб је са седам кора“
  • „Боље сув хлеб поштењем, него колач непоштењем!"
  • „Хлеб је извориште снаге и живота човечијег."
  • „У хлебу Бог пребива."
  • „Без орача и здрава копача, не би било хлеба ни колача."
  • „Нема хлеба без мотике!"
  • „Ногом у блату, главом у злату."
  • „У ратара црне руке, а бела погача."
  • „Из црне земље, бео хлеб."
  • „Зрно по зрно - погача, камен по камен -палача."
  • „Добар као лебац."
  • „Зарадити парче хлеба“ каже се за самостално зарађен новац.
  • „Трбухом за крухом“, каже се за печалбу.
  • Да хоће „преко хлеба погаче“ каже се за нескромног човека.
  • Кад је неко лењ каже се „Лези лебе да те једем“.
  • „Хлеб насушни“ је израз из молитве Оче наш и означава храну потребну и души и телу.

Благослови и клетве везани за хлеб[уреди]

  • „Где погаче ломили, жито да се роди!"
  • „У млину се надомиљало, и наћвама накувавало, у пећи надопјецало и свој браћи надотјецало!"
  • „Лебац ти се огадио!"

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • Kaplan, Steven Laurence: Good Bread is Back: A Contemporary History of French Bread, the Way It Is Made, and the People Who Make It. Durham/ London: Duke University Press, 2006. ISBN 9780822338335
  • Jacob, Heinrich Eduard: Six Thousand Years of Bread. Its Holy and Unholy History. Garden City / New York: Doubleday, Doran and Comp., 1944. New 1997: New York: Lyons & Burford, Publishers (Foreword by Lynn Alley). ISBN 978-1-55821-575-7. &lt
  • Spiekermann, Uwe: Brown Bread for Victory: German and British Wholemeal Politics in the Inter-War Period, in: Trentmann, Frank and Just, Flemming (ed.): Food and Conflict in Europe in the Age of the Two World Wars. Basingstoke / New York: Palgrave, 2006, pp. 143-171. ISBN 978-1-4039-8684-9.
  • Tannahill, Reay (1973). Food in History. Stein and Day. ISBN 978-0-8128-1437-8. 
  • Cunningham, Marion (1990). The Fannie Farmer cookbook. illustrated by Lauren Jarrett (13th edition ed.). New York: Alfred A. Knopf. ISBN 978-0-394-56788-4. 
  • Trager, James (1995). The food chronology: a food lover's compendium of events and anecdotes from prehistory to the present. Henry Holt. ISBN 978-0-8050-3389-2. 
  • Davidson, Alan (1999). The Oxford Companion to Food. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-211579-9. 
  • McGee, Harold (2004). On food and cooking. Scribner. ISBN 978-0-684-80001-1. 
  • D. Samuel (2000). „Brewing and baking“. Ancient Egyptian materials and technology. Eds: P.T. Nicholson & I. Shaw. Cambridge: Cambridge University Press. pp. 537-576. ISBN 978-0-521-45257-1. 
  • Pyler, E. J. (1988). Baking Science & Technology 3rd Ed. vols. I & II. Sosland Publishing Company. ISBN 978-0-929005-02-7. 

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Хлеб