Хлеб

Хлеб.

Хлеб (ијекавски хљеб; остали називи: крух, крув, леб, лебац) је врста хране која се најчешће прави печењем теста чији су основни састојци брашно и вода. Најчешће се додаје и со, квасац, шећер и јестиво уље, а понекад и зачини (на пример сусам). Хлеб је већ дуго времена основна намирница у исхрани у многим културама.

Историја

Овас, јечам, и производи направљени од њих.

Врло је могуће да је човек, пре него што је почео да припрема хлеб, јео свеже житарице. Претпоставља се да је касније, у неком тренутку, почео да их умаче у воду, а тек после тога и да их меље и пече. У почетку се хлеб правио без квасца, али већ у старом веку, код Египћана, користи се квасац, као и различите врсте брашна (меко и тврдо).

По Библији, након изласка Јевреја из Египта, Господ је Јеврејима 40 година, колико је пут кроз пустињу до Обећане земље трајао, свако јутро бацао с неба ситне комадиће хлеба - мана, којима су се Јевреји хранили. Мана својим обликом подсећа на нафору коју данас добијамо у цркви на крају литургије. Приликом изгона Јевреја из Египта, жене нису имале времена а ни квасца па је хлеб прављен само од брашна и воде. Није било могућности да се пече па је резвијан танко као палачинка и пекао се на јаком сунцу на сапима коња и камила које су биле у каравану. Тај специјални „хлеб“ се зове „Мацес“ и једу га Јевреји током великог празника „Пасха“ (Јевреји и српски Јевреји кажу „Песах“). Овај догађај је описан и у Библији, Стари завет, друга књига Мојсијева.

Већ од 168. године пре нове ере, у Риму постоје велике државне пекаре. Од деветог века, у већим европским градовима појављују се пекарски еснафи; квалитет, тежина и цена хлеба су прописани градским статутима, а пекари који не поштују ову одлуку најстроже се кажњавају.

Квалитет хлеба се значајно побољшава почетком новог века у северној Италији, у 17. веку у Паризу, а у Бечу се почиње производити луксузно пециво у 18. веку. Од 19. века, производња хлеба се све више механизује.

Врсте хлеба и пецива

Хлеб

• Хлеб прављен од брашна различитих житарица (пшеница, раж, овас, јечам...)
• Проја (хлеб од кукурузног брашна)
• Кифла
• Бухтле
• Лепиња
• Погача
• Ђеврек
• Переца
• Земичка
• Лакумић
• Плетеница
• Кроасан
• Багет
• Сомун
• Двопек
• Пексмит

Догађања, изреке, идиоми везани за хлеб

Хлеб и пециво

• У Библији се каже „Ко тебе каменом, ти њега хлебом“
• У старом Риму услов за стабилност државе је био сажет у реченици „Хлеба и игара“ (Panem et circenses)
• Када је Марија Антоанета чула грају побуњеног народа и кад је на питање „Шта узвикују?“ добила одговор „Немају хлеба!“ одговорила је (наводно) „Па што не једу колаче?“
• „Рударски хлеб је са седам кора“
• „Боље сув хлеб поштењем, него колач непоштењем!"
• „Хлеб је извориште снаге и живота човечијег."
• „У хлебу Бог пребива."
• „Без орача и здрава копача, не би било хлеба ни колача."
• „Нема хлеба без мотике!"
• „Ногом у блату, главом у злату."
• „У ратара црне руке, а бела погача."
• „Из црне земље, бео хлеб."
• „Зрно по зрно - погача, камен по камен -палача."
• „Добар као лебац."
• „Зарадити парче хлеба“ каже се за самостално зарађен новац.
• „Трбухом за крухом“, каже се за печалбу.
• Да хоће „преко хлеба погаче“ каже се за нескромног човека.
• Кад је неко лењ каже се „Лези лебе да те једем“.
• „Хлеб насушни“ је израз из молитве Оче наш и означава храну потребну и души и телу.

Благослови и клетве везани за хлеб

• „Где погаче ломили, жито да се роди!"
• „У млину се надомиљало, и наћвама накувавало, у пећи надопјецало и свој браћи надотјецало!"
• „Лебац ти се огадио!"

Јесте ли знали...

• ... да у месту Пећинци, на 40 километара од Београда, постоји музеј посвећен хлебу, који поседује три збирке: збирку оруђа за обраду земље, збирку предмета за припрему хлеба и збирку хлебова. Хлебови су поређани по групама: божићни, ускршњи, свадбени итд. Овај музеј поседује и документацију о обредном хлебу код Срба.
• ... да у Европи постоји преко 50 музеја хлеба.
• ... да у свету још увек има много гладних хлеба. Неки аутори кажу да је историја хлеба у ствари историја глади.
• ... да многе земље и народи имају развијен култ хлеба који се очитује и у организовању манифестација и фестивала хлеба. Срби спадају у народе са изузетно развијеним култом хлеба.
• ... да се у Србији, у Новом Саду од 2007. године организује Фестивал хлеба који се састоји од изложбено-пекарског дела, научно-технолошког и културног.
• ... да је у Бачкој Паланци 2009. први пут организован Фестивал хлеба за децу.
• ... да је хранљивост једног килограма хлеба отприлике две хиљаде калорија.
• ... да је после Октобарске револуције једно време био на снази закон који је имао члан „Крађа хлеба није крађа и не кажњава се!“
• ... да се приликом исказивања добродошлице, у Србији, пред госта износи хлеб и со
• ... да се погача не сече ножем него ломи
• ... да би хлеб, (то је чак прописано законом), пошто се извади из пећи, требало да одстоји 24 сата и да се тек онда употребљава
• ... да стављањем бајате кришке хлеба у микроталасну пећ на 15 секунди добијате свеж и врућ хлеб као да је управо испечен...
• да се од 1 kg брашна добија 1.5 kg хлеба...
• да се препоручује да се у самопослугама хлеб поставља на средину продајног простора јер мирис свежег хлеба подстиче продају осталих производа

Литература

• Kaplan, Steven Laurence: Good Bread is Back: A Contemporary History of French Bread, the Way It Is Made, and the People Who Make It. Durham/ London: Duke University Press, 2006. ISBN 9780822338335
• Jacob, Heinrich Eduard: Six Thousand Years of Bread. Its Holy and Unholy History. Garden City / New York: Doubleday, Doran and Comp., 1944. New 1997: New York: Lyons & Burford, Publishers (Foreword by Lynn Alley), ISBN 1-55821-575-1 &lt
• Spiekermann, Uwe: Brown Bread for Victory: German and British Wholemeal Politics in the Inter-War Period, in: Trentmann, Frank and Just, Flemming (ed.): Food and Conflict in Europe in the Age of the Two World Wars. Basingstoke / New York: Palgrave, 2006, pp. 143–171, ISBN 1-4039-8684-3
• Tannahill, Reay (1973). Food in History. Stein and Day. ISBN 0-8128-1437-1. 
• Cunningham, Marion (1990). The Fannie Farmer cookbook. illustrated by Lauren Jarrett (13th edition ed.). New York: Alfred A. Knopf. ISBN 0-394-56788-9. 
• Trager, James (1995). The food chronology: a food lover's compendium of events and anecdotes from prehistory to the present. Henry Holt. ISBN 0-8050-3389-0. 
• Davidson, Alan (1999). The Oxford Companion to Food. Oxford University Press. ISBN 0-19-211579-0. 
• McGee, Harold (2004). On food and cooking. Scribner. ISBN 0-684-80001-2. 
• D. Samuel (2000). „Brewing and baking“. Ancient Egyptian materials and technology. Eds: P.T. Nicholson & I. Shaw. Cambridge: Cambridge University Press. pp. 537–576. ISBN 0-521-45257-0. 
• Pyler, E. J. (1988). Baking Science & Technology 3rd Ed. vols. I & II. Sosland Publishing Company. ISBN 0-929005-02-3. 

Види још

• Хлеб у средњовековној Србији

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Хлеб

• Музеј хлеба, Комплетан водич кроз Србију
• међународни Фестивал хлеба у Новом Саду
• Фестивал хлеба за децу у Бачкој Паланци