Љубомора

Из Википедије, слободне енциклопедије

Љубомора је изразито непријатан афект који се заснива на посесивној љубави, односно на замишљеној или реалној претњи да ће вољена особа или објект бити напуштени или изгубљени. Јавља се на свим узрастима, а онтогенетски најранији зачеци љубоморе налазе се у најранијем детињству. Најпознатији вид љубоморе на том узрасту је непријатељски однос према млађем брату или сестри у „борби” за љубав и наклоност мајке или родитеља као пара. У периоду када се јавља Едипов комплекс, развија се љубомора у односу на једног родитеља. Такав облик љубоморе је несвестан и може бити извор снажног осећаја кривице. Типови љубоморе код одраслих су веома различити и увек се индивидуално тумаче факторима који су партнерима, али и особи која је љубоморна, често неразумљиви. Љубомора може имати значајну улогу у објашњењу различитих, а пре свега неуротских поремећаја.

Литература[уреди]

  • Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“ уз одобрење аутора.