Жељко Парађина
| Жељко Парађина | |
|---|---|
 Жељко Парађина | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 16. фебруар 1953. |
| Датум смрти | 23. јануар 1992. (38 год.) |
| Занимање | пилот |
| Војна каријера | |
| Чин | пуковник |
| Учешће у ратовима | Рат у Југославији |
Жељко Парађина (16. фебруар 1953 – 23. јануар 1992) је био српски војни пилот, и учесник рата у Југославији. Убијен је 1992. године када је имао 39 година.
Биографија[уреди | уреди извор]
По мајци води порекло из Брођанца код Сплита, отац му се звао Небојша и имао сестру Мирјану. Крсна слава му је била Ђурђевдан.[1] Жељко је био пуковник ЈНА, и мајор пилот ПВО. Током рата 1991 - 1992 године, пилот Жељко Парађина је уништио лансере за СКАД ракете, и том приликом су убијени инструктори из Немачке,који су Хрватима донели оружје, као и 50 хрватских војника. Након тога на њега је више пута покушан атентат у Београду. Убијен је у земунском кафићу "Ок" док је чекао ћерку из школе, 23. јануара 1992. године.[2] С леђа су га убили криминалци Миле Бакић и Милорад Мачешић. Њих двојица су касније убијена у криминалним сачекушама. Главна претпоставка је била да је Парађиново убиство наручила Хрватска обавештајна служба, као освету за погибију њихових војника.[3]Начелник тадашње безбедносне службе у Србији Јовица Станишић, изнео је сумње да су Парађинове убице ликвидирали припадници КОС-а, у служби генерала Александра Васиљевића, да би осветили Парађина, али то никада није доказано.[4]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ mirjana (2012-03-06). „Порекло презимена Парађина - Порекло”. www.poreklo.rs (на језику: српски). Приступљено 2023-10-12.
- ^ 24sedam. „24sedam.rs”. 24sedam (на језику: српски). Приступљено 2023-10-12.
- ^ „ŽELJKA USRED ZEMUNA LIKVIDIRALA HRVATSKA SLUŽBA? Pilot Parađina ubio mnogo hrvatskih vojnika i nemačkih instruktora (VIDEO)”. kurir.rs (на језику: српски). 2023-10-12. Приступљено 2023-10-12.
- ^ „BRUTALNA LIKVIDACIJA U ZEMUNU! Željka upucali dok je čekao ćerkicu - sumnja se da ga je ubila hrvatska služba (VIDEO)”. www.sd.rs (на језику: српски). 2023-01-25. Приступљено 2023-10-12.
Литература[уреди | уреди извор]
- Пали су непобеђени - монографија ,Удружења породица палих бораца ратова од 1990. године Републике Србије, Београд, 2019.