Сплит

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сплит

Split - my collage 3.jpg

Грб

Застава
Основни подаци
Држава Застава Хрватске Хрватска
Жупанија Сплитско-далматинска
Становништво
Становништво (2011) 167.121
Агломерација (2011) 178.102
Географске карактеристике
Координате 43°30′29″N 16°26′25″E / 43.50813228813775, 16.44019353678409
Површина 79,33 км²
Сплит на мапи Хрватске
{{{alt}}}
Сплит
Сплит на мапи Хрватске
Остали подаци
Градоначелник Иво Балдасар
Поштански код 21000
Позивни број (+385) 21
Регистарска ознака ST
Веб-страна Службена презентација града
Историјски комплекс Сплита са Диоклецијановом палатом*
Светска баштина Унеска

Поглед на Диоклецијанову палату
Држава Застава Хрватске Хрватска
Врста културна
Критеријум ii, iii, iv
Референца 97
Регија Европа
Историја уписа у светску баштину
Упис 1979.  (3. седница)
* Име као на званичној листи светске баштине.
Регију је класификовао УНЕСКО.

Сплит (итал. Spalato, лат. Spalatum, грч. Ασπάλαθος (Аспалатос)) је град у Хрватској и административно средиште Сплитско-далматинске жупаније. Сплит је највећи град у Далмацији, други по величини град у Хрватској и значајно је историјско и културно средиште Хрватске. Уврштен је у УНЕСКО-в попис светске баштине.

Име[уреди]

Сплит је кроз историју више пута мењао име, тако га налазимо као Аспалатос или Спалатос (грч.), Спалатум (лат.), Спалато (ит.), Спљет, Сплит.

Порекло имена се изводи од биљке брнистре (жуке) која овде расте у изобиљу. По другој теорији, име је настало од латинске речи, као увећавање за палату или из спалато = палатица, мала палата (ит.)

Положај[уреди]

Сплит је смештен на јадранској обали у средњој Далмацији, на 43° 30' северне географске ширине и 16° 26' источне географске дужине. У залеђу му је планина Мосор и брдо Козјак. Пред њим су острва Брач, Хвар и Шолта. Трајекти из луке Сплит често су једина веза острва средње Далмације с копном.

Клима[уреди]

Због свог географског положаја подручје је заштићено од утицаја континенталне климе импресивним планинским масивом те се одликује веома повољним климатским карактеристикама. На средоземну климу утичу и локални, сезонски ветрови. Сплитско се подручје убраја и међу најсунчаније крајеве средњег Медитерана са изузетно великим бројем (2.700) сунчаних сати годишње, што га чини најтоплијим делом северне обале Средоземља. Просечна годишња темперетура је 15,7 °C.

Историја[уреди]

До територијалне реорганизације у Хрватској налазио се у саставу старе општине Сплит.

Иако се настанак града Сплита повезује с градњом Диоклецијанове палате, (4. век), археолошки налази доказују да је ово подручје било насељено и давно пре Диоклецијана као једна од колонија Грчке.

Диоклецијан, римски цар од 284305. је потекао из скромне породице и оригинално се звао Диоклес. Познат је као велики реформатор Римскога царства, јер је увео уређење звано тетрархија, што је истовремена владавина четири владара. Био је прогонитељ хришћана, а себе је сматрао богом. Огромна палата на подручју данашњег Сплита саграђена је да у њој проведе „старачке дане“.

Диоклецијанова палата највећа је и најбоље сачувана касноантичка палата на свету. Источни и западни зид дугачки су 216 m, јужни 181 m, а северни 175 m. У северном делу палате била је смештена послуга и војска, док су јужно биле саме цареве одаје. У употреби је био водовод који је доводио воду с извора реке Јадро, а користи се једним делом и данас. Најновија од теорија тврди да Диоклецијанова палата никад није била место за одмор, него права фабрика за прераду вуне.

Данас су од комплекса сачуване зидине, троје врата (Златна, Сребрна, Жељезна и Бронзана), царев маузолеј, (данас куле, све четири црква Св. Дује), Јупитеров храм или Храм свих богова, средишњи трг - Перистил.

Значајније насељавање Диоклецијанове палате започело је вероватно од 7. веку, у време првих словенско-аварских провала. Касније се Сплит проширио и изван зидина. По досељења Хрвата, Сплит је остао римски град. Дуго је био део такозване Византијске Далмације пошто је као и други градови на обали повремено био под влашћу Византије, (Источно римско царство), а повремено под контролом хрватских кнезова и краљева. Сплит је христијанизован у то доба, па је тако и царев маузолеј постао црква. Накнадно је додат кор, а од 13. века - 18. века дозидан је звоник, у 19. веку „растављен“ и обновљен.)

Од 11. века византијску је власт над далматинским градовима заменила млетачка, која се такође измењивала с раздобљима владавине домаћих владара. То су најпре били такозвани народни владари или краљеви, а касније владари угарске државе.

За време владавине босанског краља Твртка I Котроманића Сплит се налазио у саставу Тврткове државе. Од 15. века до пада Венеције у 1791, цела је Далмација била је под млетачком влашћу. За време турских освајања, делом сплитског залеђа завладали су Османлије, па је Сплит почео да се развија као град на граници и као увозно-извозна лука. Град је и раније био културно средиште и ту је радио један од првих и најбољих хрватских књижевника, писац Марко Марулић, аутор познатог епа „Јудита“.

Успомена на краткотрајну власт Француза у Сплиту је Мармонтова улица. После пораза Наполеона, у Далмацији је уследило око 100 година Аустроугарско хабзбуршке власти, а након Аустро-угарске нагодбе и стварања двојне монархије, Далмација и Сплит су припали аустријском делу монархије. До краја Првог светског рата Далмација није никада била уједињена с Хрватском, иако је било настојања, нарочито у време Хрватског народног препорода, који се осетио и у Сплиту.

По завршетку Првог светског рата, 1918. године Далмација улази у новостворену државу (Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца), која 1929. године постаје Краљевина Југославија). Од тог тренутка Сплит је почео интензивно расти, постајати све важније културно, административно и привредно средиште.

За време Другог светског рата су Сплит окупирале италијанске снаге, а и формално анектирале тзв. Римским уговорима са Независном Државом Хрватском. Сплит је остао без свог природног залеђа, а становништво је подвргнуто политици италијанизације. Због тога је већ 1941. велики део локалног становништва посредно или непосредно приступио партизанима. Партизани су град заузели у септембру 1943. након капитулације Италије, али су га након жестоких борби морали препустити Немачкој. Сплит је формално припао НДХ, али је 26. октобра 1944. поново дошао под партизанску контролу. До краја рата је служио као привремено седиште владе Федералне државе Хрватске.

У доба СФРЈ Сплит доживљава нагли економски раст, делом везан уз развој индустрије у оближњим Каштелима, али и све већи развој туризма у Далмацији. Пораст индустрије и животног стандарда је имао и значајне демографске последице, првенствено у наглом приливу становништва из економски заосталих крајева Далматинске Загоре и Херцеговине.

Распад СФРЈ се у Сплиту одразио кроз низ озбиљних оружаних инцидената, који су претходили ескалацији рата у Хрватској. Разлог за то је било постојање снажног гарнизона ЈНА у граду, везаног уз ратну луку Лора, главну базу ЈРМ. За време рата су Лора и други објекти ЈНА били под опсадом, окончаном тек потписивањем Сарајевског примирја 1992. године и повлачењем снага ЈНА почетком 1992. године.

Рат је након тога трајао још три године, а Сплит, иако не непосредно погођен, је доста претрпео због економског колапса, тек делимично ублаженог чињеницом да је служио као главна логистичка база снагама УНПРОФОР-а у БиХ.

Тешка економска ситуација се наставила и након рата, с обзиром да се Сплит, слично као и остатак Далмације далеко теже опорављао у односу на Загреб и друге делове Хрватске. Због тога се Сплит - поготово његова околина - показао далеко плодније тло за одржавање националистичке деснице. То се између осталог исказало и у чувеном митингу на Риви одржаном почетком 2001. године у знак подршке генералу Мирку Норцу, хрватском генералу оптуженом, а касније и осуђеном за ратне злочине.

Агломерација насеља[уреди]

Шире подручје Сплита броји око 400.000 становника. Према статуту Град Сплит обухвата подручје насеља: Сплит, Камен, Стобреч, Слатине, Доње Ситно, Горње Ситно, Срињине и Жрновница, те припадајући акваторијум.

Иако се, као управне јединице, следећа насеља суседна Сплиту воде као засебна, она чине једну функционалну целину односно урбану агломерацију:

Појефтињењем трајектних карата на цену аутобусне карте за 1. зону, слободно се може рећи, и с обзиром на краткоћу времена путовања, и градић Супетар на острву Брачу је постао јужна сплитска „четврт“.

Потешкоће у развоју агломерације[уреди]

Сплит у последњих двадесетак година незавидно стагнира и чак назадује. Ово се огледа и у демографским показатељима. Међу најважније разлоге треба убројати територијалну уситњеност и недостатак координације у развоју међу појединим градовима у агломерацији, који су потпуно неплански постали део нове градске целине. Нажалост све је веће заостајање Сплита, као и осталих регија у Хрватској који су условљени глобализацијом, променом на тржишту те неспремности у регијама за промене.

У последње време се дешавају значајне промене, отварањем ауто-пута Загреб-Сплит (А1) разбија се саобраћајна изолованост, у Дугопољу гради се велика индустријска зона, усваја се нови генерални урбанистички план (2005).

Следи изградња новог (и јединог у Хрватској те врсте) универзитетског кампуса на Високој, и отварање Медитеранског института за истраживање живота, који би требало да омогуће да Сплит постане велики европски универзитетски центар.

Становништво[уреди]

На попису становништва 2011. године, град Сплит је имао 178.102 становника, од чега у самом Сплиту 167.121.

Град Сплит[уреди]

Број становника по пописима[1]
1857. 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921. 1931. 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2001. 2011
12.417 14.587 16.883 18.438 21.925 25.103 29.155 40.029 54.187 64.874 85.374 129.203 176.303 200.459 188.694 178.102

Напомена: Настао из старе општине Сплит. Од 1857. до 1971. садржи део података за град Солин и део података за општину Подстрана, а од 1948. до 1971. део података за град Каштела.

Сплит (насељено место)[уреди]

Број становника по пописима[1]
1857. 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921. 1931. 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2001. 2011
10.358 12.196 14.815 15.697 18.853 21.738 25.052 35.332 50.075 60.703 80.902 123.756 169.322 189.388 175.140 167.121

Напомена: У 1981. смањено издвајањем делова насеља из којих су формирана самостална насеља Доње Ситно, Горње Ситно, Камен, Подстрана (општина Подстрана), Слатине, Срињине, Стобреч, Строжанац (бивше насеље) и Жрновница, Каштел Гомилица (град Каштела), Каштел Камбеловац (град Каштела) и Каштел Сућурац (град Каштела), Кучине (град Солин), Мравинце (град Солин), Солин (град Солин) и Врањиц (град Солин). Та су се насеља до 1971. исказивала као део насеља Сплит. У 1991. смањено за део подручја који је припојен насељу Камен, за који и садржи податке до 1981., и за део подручја који је припојен насељу Стобреч. У 1857., 1869. и 1890. садржи податке за насеље Доње Ситно, део података за насеље Стобреч до 1981., као и део података у 1953. и 1961. за насеље Горње Ситно. У 1857., 1869., 1921., 1931., 1953. и 1961. део података садржан је у насељу Срињине, од 1857. до 1931. у насељу Жрновница, а у 1857., 1869., 1890., 1921. и 1931. у насељу Горње Ситно. У 1880. и 1910. део података садржан је у насељу Тугаре (град Омиш). До 1971. насеље Блаца (град Солин), исказивано је као део насеља Сплит.

Попис 1991.[уреди]

На попису становништва 1991. године, насељено место Сплит је имало 189.388 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.
Хрвати
  
164,629 86,92%
Срби
  
8,492 4,48%
Југословени
  
4,975 2,62%
Муслимани
  
1,150 0,60%
Црногорци
  
1,028 0,54%
Словенци
  
970 0,51%
Македонци
  
473 0,24%
Албанци
  
280 0,14%
Мађари
  
207 0,10%
Италијани
  
96 0,05%
Чеси
  
76 0,04%
Руси
  
50 0,02%
Немци
  
49 0,02%
Јевреји
  
47 0,02%
Словаци
  
45 0,02%
Украјинци
  
27 0,01%
Бугари
  
26 0,01%
Роми
  
24 0,01%
Русини
  
19 0,01%
Пољаци
  
16 0,00%
Румуни
  
12 0,00%
Турци
  
10 0,00%
Грци
  
7 0,00%
Аустријанци
  
6 0,00%
Власи
  
1 0,00%
остали
  
129 0,06%
неопредељени
  
3,201 1,69%
регион. опр.
  
1,176 0,62%
непознато
  
2,167 1,14%
укупно: 189.388

Познати Сплићани[уреди]

Градови побратими/пријатељи[уреди]

Предложена побратимства:

Повеља о пријатељству:

Занимљивости[уреди]

Фотогалерија[уреди]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  • [1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
  • 2. Књига: "Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima, аутор: Јаков Гело, издавач: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske, 1998., ISBN 953-6667-07-X. ISBN 978-953-6667-07-9.;

Референце[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :

Мапа[уреди]

Фотографије[уреди]