Сплит
Из Википедије, слободне енциклопедије
Координате: 43.509° СГ Ш, 16.438° ИГД
| Grad Split Grad Split |
||||
|---|---|---|---|---|
 |
||||
|
||||
| Основни подаци | ||||
| Држава: |  Хрватска |
|||
| Жупанија: | Сплитско-далматинска | |||
| Надморска висина: | 0 m | |||
| Површина | 79,33 km² | |||
| Становништво | 188.694 (2001.) | |||
| Густина становништва | 2.378,6 ст/km² | |||
| Градска насеља: | 8 | |||
| Градски котареви: | 27 (насеље Сплит) | |||
| Поштански број: | 21000 | |||
| Тел. позивни број: | (+385) 21 | |||
| Аутомобилска ознака: | ST | |||
| Градска власт | ||||
| Дан града | 7. мај | |||
| Заштитиник града | Св. Дујам | |||
| Градоначелник | Жељко Керум, (независни кандидат) | |||
| Службена презентација града | ||||
| Локација | ||||
  Сплит
Сплит на мапи Хрватске
|
||||
|
Координате : |
||||
.gif)
| Историјски комплекс Сплита са Диоклецијановом палатом* | |
|---|---|
| Светска баштина Унеска | |
 |
|
| Држава | Хрватска |
| Врста | културна |
| Критеријум | ii, iii, iv |
| Референца | 97 |
| Регија† | Европа |
| Историја уписа у светску баштину | |
| Упис | 1979. (3. седница) |
| * Име као на звничној листи светске баштине. † Регију је класификовао УНЕСКО. |
|
Сплит (итал. Spalato, лат. Spalatum, грч. ασπαλατηοσ (Аспалатос)) је са 188.694 становника (према попису из 2005. године) највећи град у Далмацији, други по величини град у Хрватској и административно средиште Сплитско-далматинске жупаније. Сплит је значајно историјско, управно, и верско средиште Хрватске. Уписан је у УНЕСКО-в попис светске баштине.
Садржај |
[уреди] Име
Сплит је кроз историју више пута мењао име, тако га налазимо као Аспалатос или Спалатос (грч.), Спалатум (лат.), Спалато (ит.), Спљет, Сплит.
Порекло имена се изводи од биљке брнистре (жуке) која овде расте у изобиљу. По другој теорији, име је настало од латинске речи, као увећавање за палату или из спалато = палатица, мала палата (ит.)
[уреди] Положај
Сплит је смештен на јадранској обали у средњој Далмацији, на 43° 30' северне географске ширине и 16° 26' источне географске дужине. У залеђу му је планина Мосор и брдо Козјак. Пред њим су острва Брач, Хвар и Шолта. Трајекти из луке Сплит често су једина веза острва средње Далмације с копном.
[уреди] Клима
Због свог географског положаја подручје је заштићено од утицаја континенталне климе импресивним планинским масивом те се одликује веома повољним климатским карактеристикама. На средоземну климу утичу и локални, сезонски ветрови. Сплитско се подручје убраја и међу најсунчаније крајеве средњег Медитерана са изузетно великим бројем (2.700) сунчаних сати годишње, што га чини најтоплијим делом северне обале Средоземља. Просечна годишња темперетура је 15,7 °C.
[уреди] Историја
Иако се настанак града Сплита повезује с градњом Диоклецијанове палате, (4. век), археолошки налази доказују да је ово подручје било насељено и давно пре Диоклецијана као једна од колонија Грчке.
Диоклецијан, римски цар од 284. - 305. је потекао из скромне породице и оригинално се звао Диоклес. Познат је као велики реформатор Римскога царства, јер је увео уређење звано тетрархија, што је истовремена владавина четири владара. Био је прогонитељ хришћана, а себе је сматрао богом. Огромна палата на подручју данашњег Сплита саграђена је да у њој проведе „старачке дане“.
Диоклецијанова палата највећа је и најбоље сачувана касноантичка палата на свету. Источни и западни зид дугачки су 216 m, јужни 181 m, а северни 175 m. У северном делу палате била је смештена послуга и војска, док су јужно биле саме цареве одаје. У употреби је био водовод који је доводио воду с извора реке Јадро, а користи се једним делом и данас. Најновија од теорија тврди да Диоклецијанова палата никад није била место за одмор, него права фабрика за прераду вуне.
Данас су од комплекса сачуване зидине, троје врата (Златна, Сребрна, Жељезна и Бронзана), царев маузолеј, (данас куле, све четири црква Св. Дује), Јупитеров храм или Храм свих богова, средишњи трг - Перистил.
Значајније насељавање Диоклецијанове палате започело је вероватно од 7. веку, у време првих словенско-аварских провала. Касније се Сплит проширио и изван зидина. По досељења Хрвата, Сплит је остао римски град. Дуго је био део такозване Византијске Далмације пошто је као и други градови на обали повремено био под влашћу Византије, (Источно римско царство), а повремено под контролом хрватских кнезова и краљева. Сплит је христијанизован у то доба, па је тако и царев маузолеј постао црква. Накнадно је додат кор, а од 13. века - 18. века дозидан је звоник, у 19. веку „растављен“ и обновљен.)
Од 11. века византијску је власт над далматинским градовима заменила млетачка, која се такође измењивала с раздобљима владавине домаћих владара. То су најпре били такозвани народни владари или краљеви, а касније владари угарске државе.
За време владавине бана Босне, а од Митровдана[тражи се извор од 09. 2009.] 1377. године краља Срба, Босне, Приморја и Западних страна Твртка I Котроманића Сплит се налазио у саставу Тврткове државе. Од 15. века до пада Венеције у 1791, цела је Далмација била је под млетачком влашћу. За време турских освајања, делом сплитског залеђа завладали су Османлије, па је Сплит почео да се развија као град на граници и као увозно-извозна лука. Град је и раније био културно средиште и ту је радио један од првих и најбољих хрватских књижевника, писац Марко Марулић, аутор познатог епа „Јудита“.
Успомена на краткотрајну власт Француза у Сплиту је Мармонтова улица. После пораза Наполеона, у Далмацији је уследило око 100 година Аустро-Угарско хабзбуршке власти, а након Аустро-угарске нагодбе и стварања двојне монархије, Далмација и Сплит су припали аустријском делу монархије. До краја Првог светског рата Далмација није никада била уједињена с Хрватском, иако је било настојања, нарочито у време Хрватског народног препорода, који се осетио и у Сплиту.
По завршетку Првог светског рата, 1918. године Далмација улази у новостворену државу (Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца), која 1929. године постаје Краљевина Југославија). Од тог тренутка Сплит је почео интензивно расти, постајати све важније културно, административно и привредно средиште.
За време Другог светског рата су Сплит окупирале италијанске снаге, а и формално анектирале тзв. Римским уговорима са Независном државом Хрватском. Сплит је остао без свог природног залеђа, а становништво је подвргнуто политици италијанизације. Због тога је већ 1941. велики део локалног становништва посредно или непосредно приступио партизанима. Партизани су град заузели у септембру 1943. након капитулације Италије, али су га након жестоких борби морали препустити Немачкој. Сплит је формално припао НДХ, али је 26. октобра 1944. поново дошао под партизанску контролу. До краја рата је служио као привремено седиште владе Федералне државе Хрватске.
У доба СФРЈ Сплит доживљава нагли економски раст, делом везан уз развој индустрије у оближњим Каштелима, али и све већи развој туризма у Далмацији. Пораст индустрије и животног стандарда је имао и значајне демографске последице, првенствено у наглом приливу становништва из економски заосталих крајева Далматинске Загоре и Херцеговине.
Распад СФРЈ се у Сплиту одразио кроз низ озбиљних оружаних инцидената, који су претходили ескалацији рата у Хрватској. Разлог за то је било постојање снажног гарнизона ЈНА у граду, везаног уз ратну луку Лора, главну базу ЈРМ. За време рата су Лора и други објекти ЈНА били под опсадом, окончаном тек потписивањем Сарајевског примирја 1992. године и повлачењем снага ЈНА почетком 1992. године. У међувремену су се збили многи инциденти, од којих је највећи био поморски напад на Сплит, 15. новембра 1991, када је разарач Сплит бомбардовао град пре него што је оштећен и присиљен на повлачење ватром хрватских обалних батерија.
Рат је након тога трајао још три године, а Сплит, иако не непосредно погођен, је доста претрпео због економског колапса, тек делимично ублаженог чињеницом да је служио као главна логистичка база снагама УНПРОФОР-а у БиХ.
Тешка економска ситуација се наставила и након рата, с обзиром да се Сплит, слично као и остатак Далмације далеко теже опорављао у односу на Загреб и друге делове Хрватске. Због тога се Сплит - поготово његова околина - показао далеко плодније тло за одржавање националистичке деснице. То се између осталог исказало и у чувеном митингу на Риви одржаном почетком 2001. године у знак подршке генералу Мирку Норцу, хрватском генералу оптуженом, а касније и осуђеном за ратне злочине.
[уреди] Агломерација насеља
Шире подручје Сплита броји око 400.000 становника. Према статуту Град Сплит обухвата подручје насеља: Сплит, Камен, Стобреч, Слатине, Доње Ситно, Горње Ситно, Срињине и Жрновница, те припадајући акваторијум.
Иако се, као управне јединице, следећа насеља суседна Сплиту воде као засебна, она чине једну функционалну целину односно урбану агломерацију:
- Северно - Врањиц, Солин, Мравинце, Кучине, Клис, Дугопоље
- Западно - Каштела, Свети Кајо, Дивуље, Плано, Трогир, Сегет Доњи
- Североисточно - Жрновница, Ситно Горње, Ситно Доње, Срињине
- Источно - Камен, Стобреч, Строжанац, Подстрана, Свети Мартин, Мутограс, Бајнице, Крило, Јесенице, Сухи Поток, Сумпетар, Мали Рат, Ориј, Дуги Рат, Дуће, Омиш.
Појефтињењем трајектних карата на цену аутобусне карте за 1. зону, слободно се може рећи, и с обзиром на краткоћу времена путовања, и градић Супетар на острву Брачу је постао јужна сплитска „четврт“.
[уреди] Потешкоће у развоју агломерације
Сплит у последњих двадесетак година незавидно стагнира и чак назадује. Ово се огледа и у демографским показатељима. Међу најважније разлоге треба убројати територијалну уситњеност и недостатак координације у развоју међу појединим градовима у агломерацији, који су потпуно неплански постали део нове градске целине. Нажалост све је веће заостајање Сплита, као и осталих регија у Хрватској који су условљени глобализацијом, променом на тржишту те неспремности у регијама за промене.
У последње време се дешавају значајне промене, отварањем аутопута Загреб-Сплит (А1) разбија се саобраћајна изолованост, у Дугопољу гради се велика индустријска зона, усваја се нови генерални урбанистички план (2005).
Следи изградња новог (и јединог у Хрватској те врсте) универзитетског кампуса на Високој, и отварање Медитеранског института за истраживање живота, који би требало да омогуће да Сплит постане велики европски универзитетски центар.
[уреди] Становништво
 |
За више информација погледајте Демографија Сплита |
Према попису становништва из 2001. град Сплит има 188.694 становника. По народности, 95,15% чине Хрвати, док осталих 4,85% чине припадници националних мањина од којих више од 400 припадника имају бошњачка, црногорска, словеначка и српска.
88,37% Сплићана се изјаснило као припадници римокатоличке вере, њих 2,12% су припадници православне вере, 3,78% је било неизјашњених, 5,26% агностика и осталих 0,467% се изјаснило као припадници других вера.
[уреди] Кретање броја становника
| Година | 1842. | 1869. | 1880. | 1900. | 1910. | 1921. | 1931. | 1953. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2001. |
| Број становника | 8.200 | 12.169 | 15.513 | 18.574 | 19.016 | 25.569 | 35.332 | 58.443 | 78.792 | 123.027 | 168.379 | 207.147 | 175.140 |
[уреди] Познати Сплићани
|
|
[уреди] Градови побратими/пријатељи
|
.svg){kind=small}
.svg){kind=small}
Предложена побратимства:
Повеља о пријатељству:
[уреди] Занимљивости
- Након Олимпијских игара у Атини 2004. Сплит је град са највише олимпијских медаља на свету у односу на број становника.
- У самом центру Сплита се налазе топлице са извором лековите сумпорне воде.
[уреди] Фотогалерија
|
.JPG)
[уреди] Види још
[уреди] Спољашње везе
- Званична презентација града
- Портал града Сплита
- Независан портал града Сплита
- Градски онлајн водич
- Интерактивна карта Сплита
- Сателитски снимци Сплита
- Прва презентација града Сплита (1995)
|
|||||
