23. јануар
Из Википедије, слободне енциклопедије
Садржај |
Догађаји [уреди]
| јануар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 23. јануар
- 1719. — Уједињењем Вадуза и Шеленберга створена кнежевина Лихтенштајн.
- 1793. — Русија и Пруска споразумеле се о другој подели Пољске.
- 1878. — Током руско-турског рата Британија, на захтев султана Абдул Хамида II, послала своју флоту у Констатинопољ.
- 1920. — Холандија одбила да савезницима изручи бившег немачког цара Вилијема II, који је по абдикацији у новембру 1918. емигрирао у Холандију. Његово изручење тражено због злочина у Првом светском рату.
- 1943. — Британска Осма армија под командом фелдмаршала Монтгомерија заузела, у Другом светском рату, Триполи у Либији.
- 1945. — Совјетске трупе у Другом светском рату, напредујући ка Берлину, избиле на реку Одру у Пољској.
- 1950. — Израелски парламент (Кнесет) донео резолуцију којом Јерусалим постаје главни град Израела.
- 1968. — Морнарица Северне Кореје у територијалним водама заробила амерички шпијунски брод „Пуебло“. Посада брода пуштена на слободу у децембру.
- 1997. — Београдски студенти ватрометом, пиштаљкама и трубама обележили 100. сат непрекидног стајања пред полицијским кордоном у Коларчевој улици, у центру Београда. Полиција 24. децембра почела да спречава студентске и грађанске антирежимске демонстрације које су почеле 20. новембра због фалсификовања резултата локалних избора у Србији.
- 2000. — Више од милион демонстраната прошло кроз центар Мадрида протестујући због ескалације насиља баскијске сепаратистичке групе ЕТА, у чијим је насилничким акцијама током 32 године убијено око 800 људи.
- 2002. — У пакистанском главном граду Карачију киднапован, а касније и убијен, дописник америчког „Вол стрит журнала“ Данијел Перл, који је истраживао исламске милитантне групе у тој земљи.
- 2006. — У железничкој несрећи у Црној Гори, 46 лица је погинуло и 130 повређено када је локални путнички воз који је саобраћао између Бијелог Поља и Подгорице исклизнуо из шина у месту Биоче. Тешка несрећа код станице Биоче (10 km северно од Подгорице) узрокована је кваром електромоторне гарнитуре.
- 2010. — У Саборној цркви у Београду устоличен 45. поглавар Српске православне цркве патријарх Иринеј.
Рођења [уреди]
- 1783. — Стендал, француски писац. (†1842).
- 1832. — Едуар Мане, француски сликар. (†1883).
- 1857. — Андрија Мохоровичић, сеизмолог. (†1936.)
- 1862. — Давид Хилберт, немачки математичар. (†1943.)
- 1872. — Јоже Плечник, словеначки архитекта.(†1957.)
- 1888. — Аритомо Гото је био вице-адмирал јапанске царске морнарице током Другого светског рата
- 1898. — Сергеј Ајзенштајн, најзначајнији руски филмски режисер и теоретичар. (†1948.)
- 1928. — Жана Моро, француска филмска глумица.
- 1956. — Лаза Ристовски, музичар.
- 1966. — Драгана Мркић, глумица
Смрти [уреди]
- 1002. — Отон III, немачки краљ и цар Светог римског царства (*980.)
- 1516. — Фернандо II, краљ Арагоније од 1479.
- 1806. — Вилијам Пит Млађи, енглески државник. (*1759.)
- 1931. — Ана Павлова је била врхунска руска играчица класичног балета(*1881.)
- 1936. — Теодор Тарановски, руски историчар и правник.
- 1944. — Едуард Мунк, норвешки сликар. (*1863.)
- 1989. — Салвадор Дали, шпански надреалистички сликар. (*1904.)
- 2000. — Александар Христовски, македонски песник и преводилац. (*1933.)
- 2002. — Пјер Бурдје, француски социолог.