Живот је леп (филм из 1985)

С Википедије, слободне енциклопедије
Живот је леп
Филмски постер
Изворни насловЖивот је леп
Жанрдрама
РежијаБоро Драшковић
СценариоБоро Драшковић
Маја Драшковић према новели Александра Тишме
ПродуцентНикола Поповић- Директор филма
Главне улогеРаде Шербеџија
Соња Савић
Драган Николић
Павле Вуисић
Љубиша Самарџић
Предраг Лаковић
МузикаВојислав Костић
Директор
фотографије
Божидар Николић
СценографМиленко Јеремић
МонтажаАндрија Зафрановић
Продуцентска
кућа
Унион филм Београд
Неопланта филм Нови Сад
Година1985.
Трајање104 минута
Земља СФРЈ
Језиксрпски језик
IMDb веза

Живот је леп“ је југословенски филм снимљен 1985. године у режији Боре Драшковића, који је са Мајом Драшковић адаптирао сценарио према новели Александра Тишме.

Радња[уреди | уреди извор]

Упозорење: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

Локални воз се зауставља у непрописано време, на непрописаном месту и путници су приморани да проведу један дан у кафани уз пругу. То је прилика да се представе различите личности - свирачи, салашари, намерници из града, интелектуалци, хмељари, у тој кафани препуној музике, испољавају своју праву природу. Кафана постаје свет, а савремена љубавна прича претвара се у параболу о главним људским тежњама.[1]

Ту су сезонци, силеџије, пензионери, домаћице, даме сумњивог морала, музиканти... Али и локални политиканти и моћници, који ситуацију својим поступцима доводе до усијања, што на крају кулминира трагедијом.[2]

Улоге[уреди | уреди извор]

Глумац Улога
Раде Шербеџија Хармоникаш Вита
Соња Савић Певачица Ана
Драган Николић Силеџија Гара
Павле Вуисић Газда кафане Крушчић
Љубиша Самарџић Келнер Валентино „Тровач“
Предраг Лаковић Машиновођа
Иван Бекјарев Гитариста
Тихомир Плескоњић Трубач „Прашњави“
Милан Пузић Господин
Милан Ерак Силеџијин друг
Стеван Гардиновачки Радник у кафани
Снежана Савић Конобарица
Велимир Бата Живојиновић Човек из власти
Љиљана Јанковић Куварица
Драгомир Бојанић Гидрa Камионџија
Миливоје Мића Томић Продавац пауна
Мирјана Карановић Стоперка
Светислав Гонцић Лажов
Предраг Милинковић Путник са кофером
Лидија Стевановић Црвенокоса путница
Маринко Шебез Купац фазана
Боривоје Стојановић
Илија Башић
Тома Јовановић
Ратко Радивојевић
Давид Тасић
Марија Опшеница
Владимир Амиџић
Геза Копуновић
Миодраг Крстић
Ђорђе Русић
Живорад Илић
Милојко Топаловић

Занимљивости[уреди | уреди извор]

  • Радни назив филма је био „Насиље“, а затим „Није тренутак“, да би га на крају назвали „Живот је леп“.
  • Песме је отпевала певачица Беби Дол
  • У последњој сцени филма појављује се исечак из документарног филма, Похвала Исланду из 1973. У том исечку се виде ловци на китове на Гренланду, како је Боро Драшковић рекао у једном од својих интервјуа.

Награде[уреди | уреди извор]

За улогу у филму „Живот је леп“, Соња Савић је добила Специјалну награду жирија на фестивалу у Венецији 1985.године.[3]

Културно добро[уреди | уреди извор]

Југословенска кинотека је, у складу са својим овлашћењима на основу Закона о културним добрима, 28. децембра 2016. године прогласила сто српских играних филмова (1911-1999) за културно добро од великог значаја. На тој листи се налази и филм "Живот је леп".[4]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Живот је леп”. Тв Профил. Приступљено 4. 2. 2020. 
  2. ^ „Живот је леп”. РТС. Приступљено 4. 2. 2020. 
  3. ^ „Соња Савић - тужна бунтовница с разлогом”. Новости. Приступљено 4. 2. 2020. 
  4. ^ „Сто српских играних филмова (1911-1999) проглашених за културно добро од великог значаја”. Југословенска Кинотека. Приступљено 5. 2. 2021. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]