Мирјана Карановић

С Википедије, слободне енциклопедије

Мирјана Карановић
Мирјана Карановић на Берлинском филмском фестивалу, 2017.
Лични подаци
Датум рођења(1957-01-28)28. јануар 1957. (67 год.)
Место рођењаБеоград, НР Србија, ФНР Југославија
УниверзитетУниверзитет уметности у Београду
Занимањеглумица
Рад
Активни период1980—данас
Веза до IMDb-а

Мирјана Карановић (Београд, 28. јануар 1957) српска је позоришна, филмска и телевизијска глумица.

Биографија[уреди | уреди извор]

Мирјана Карановић (2009)

Мирјана Карановић је рођена у Београду 28. јануара 1957. године. Глуму је дипломирала на Факултету драмских уметности у Београду 1984. године, на класи професора Миленка Маричића, заједно са Љиљаном Благојевић, Меримом Исаковић и Мимом Караџићем На филму је дебитовала 1980. године насловном улогом у филму Срђана Карановића Петријин венац. Светску славу је стекла улогом мајке у филму Емира Кустурице Отац на службеном путу.

Године 2005. појавила се у филму Грбавица који је првенац редитељке из БиХ Јасмиле Жбанић. Филм је добио златног медведа на Берлинском филмском фестивалу. У њему Мирјана Карановић игра мајку која заједно са ћерком преживљава период после балканских ратова са краја XX века.

На Академији уметности у Београду изабрана је 2001. у звање ванредног и 2007. у звање редовног професора на предмету Глума. Декан Академије уметности била је у два мандата, од 2001. до 2003. и од 2009.[1]

Године 2010. је учествовала у радионици за глумце и редитеље на Филмском фестивалу у Утрехту и Позоришној радионици на Позоришном фестивалу у Боготи.

Једна је од пет глумица које су двапут добиле награду Златна арена у Пули. Након улоге у филму „Грбавица”, који је награђен „Златним медведом”, 2006. године била је номинована од стране Европске филмске академије за најбољу глумицу европског филма.[2][3]

Такође је истакнута по активизму у борби за људска права, учешћу у антиратним протестима и борби против националне, расне, верске и социјалне дискриминације.[4][5][6][7] Активни је ЛГБТ лобиста и носилац титуле „геј икона“.[тражи се извор]

Добитница је многобројних награда и признања. Активно игра у позоришту, на филму и телевизији. Од 2021. је стални члан Београдског драмског позоришта.[8]

Удружење драмских уметника Србије објавило је монографију о Мирјани Карановић. Аутор монографије је Татјана Њежић, новинар и публициста. Монографија садржи преко 130 фотографија и попис позоришних, филмских и телевизијских улога, награда и признања.[9]

Емир Хаџихафизбеговић, управник Камерног театра покренуо је иницијативу за проглашавање Мирјане Карановић почасном грађанком Сарајева што је и постала на дан града Сарајева 6.априла 2019.године. Осим ње, на седници града, почасним грађанима Сарајева проглашени су и Крунослав Цигој (постхумно) и Крис Смит. [10]

У свом редитељском првенцу „ Добра жена“ 2016.године Мирјана отвара тему суочавања са прошлошћу и ратним злочинима.[11]

2022. започиње снимање филма „Мајка Мара“ у њеној режији о успешној пословној жени која бива принуђена да промени свој живот из корена услед губитка сина јединца. Као продуцент филма појављује се продукцијска кућа „This and That Productions“, а заједно са Мирјаном у писању сценарија учествовали су Маја Пелевић и Огњен Свиличић. [12]

На последњој седници паневропског копродукционог фонда Еуримагес у 2021, на којој су се бирали пројекти који ће добити подршку, одлучено је да међу изабранима буде и пројекат овог дугометражног играног филма. [13]

Главна продуценткиња филма је Снежана Ван Хаувелинген, а копродуценти филма су Паул Тилтгес и Адриен Шеф (ПТД, Луксембург), Владимир Булајић (Децембер, Словенија), Немања Бечановић (ВХС, Црна Гора), и Дамир Ибрахимовић (Деблокада).[13]

Награде и признања[уреди | уреди извор]

Добитница је бројних позоришних и филмских награда интернационалног карактера. Награђена је осам пута на међународним филмским фестивалима и још осам пута номинована за награде.[14]

Улоге[уреди | уреди извор]

Мирјана Карановић на Филмским сусретима у Нишу, крајем 90-их
Год. Назив Улога
1980.-те
1980. Петријин венац Петрија
1980. Мајстори, мајстори Дуња
1981. Топола са терасе (ТВ) Ана
1981. Случај Богољуба Савковића Ливца (кратак филм)
1981. Стари Београд (ТВ)
1981. Била једном љубав једна (филм)
1981. Пад Италије Маре
1982. Београд некад и сад (ТВ) Љуба/Буба/Ингрид
1982. Казивања (ТВ)
1982. Двије половине срца Мајка
1983. Имењаци (ТВ серија)
1984. Камионџије опет возе Алапача
1984. Беле удовице (ТВ)
1984. Провинција у позадини (ТВ)
1985. Томбола (ТВ) Олга, Душанова жена
1985. Живот је леп Стоперка
1985. Отац на службеном путу Сенија Сена Зољ
1986. Родољупци (ТВ) Зеленићка
1986. Покондирена тиква (ТВ) Фема
1986. Обећана земља
1987. Увек спремне жене Мајстор
1987. На путу за Катангу певачица Зана
1987. Марјуча или смрт Марјуча
1988. Дом Бергманових (ТВ) Ана
1988. Срце и њена деца Срце
1988. The Fortunate Pilgrim (мини-серија) Клара
1989. Време чуда Марта
1989. Стремницка (ТВ) Исидора Секулић
1989. Сабирни центар Јелена Катић
1990.-те
1991. Холивуд или пропаст (ТВ)
1991. Мала Божидарка
1993. Букет (кратак филм)
1993. Фазони и Форе (серија) Алапача
1993. Боље од бекства Радмила
1994. Отворена врата (серија) Зана
1995. Подземље Вера Попара
1997. Три летња дана газдарица
1998. Код луде птице као гост
1998. Три палме за две битанге и рибицу Директорка
1998. Буре барута Наталија
1998. Породично благо (серија) Сузана
1999. Форма формалина (кратак филм) Мајка
2000.-те
2002. Фазони и Форе 2 (серија)
2002. Нетакнути сунцем (кратак филм) Мајка
2002. Казнени простор Милијана
2003. Јагода у супермаркету власница супермаркета
2003. Свједоци Мајка
2004. Трагом Карађорђа (серија) мајка Марица
2004. Живот је чудо Нада
2004—2006. Стижу долари Невенка Крстић
2005. Go West Ранка
2006. Живот је чудо (ТВ серија) Нада
2006. Грбавица Есма
2006. Das Fräulein Ружа
2007. Крвна веза Хава
2007. Тегла пуна ваздуха (ТВ) Љубица
2007. Оно наше што некад бејаше (серија) Атанасова жена
2008. Бела лађа (серија) Лула Пантић
2007—2008. Вратиће се роде (серија) Радмила Швабић
2009. Тамо и овде Олга
2009. Неко ме ипак чека (ТВ) мајка
2009. Чекај ме, ја сигурно нећу доћи Анђа
2010.-те
2010. На путу Нађа
2010. Торта са чоколадом (кратак филм) Вишња
2010. 1000 грама (кратак филм) Дамилова мајка
2012. Црна Зорица Мајка Петрана
2012. Смрт човека на Балкану Купац
2012. Вир Инспекторка
2013. Дрво и љуљашка Нина
2014. Споменик Мајклу Џексону Даринка
2014. Косач Мирјана
2014. Цуре - Живот друге Баба
2014. Једнаки Нина
2014. Три прозора и вешање Марија/Журналиста
2015. Ургентни центар (серија) Нина
2015. Поред мене Директор школе
2016. Добра жена Милена
2016. Дневник машиновође Јагода
2016. Херострат (кратак филм)
2016. Сумњива лица (серија) Тина
2016–2021. Убице мог оца (серија) Директорка полиције Загорка Обрадовић
2017. Реквијем за госпођу Ј Госпођа Ј
2017. Пусти ме да нађем срцу лек Ната
2017. Каталина мајка
2019. Дневник Дијане Будисављевић Мира Кушевић
2019. Друга шанса Ангелина
2020.-те
2020. Слатке муке Дубравка
2020. Маре мајка
2021. Породица (мини-серија) Мира Марковић
2021. Тома Косара Здравковић (Томина мајка)
2021. Адвокадо (серија) мајка Лахорка
2023. Тома (серија) Косара Здравковић (Томина мајка)
2024. Мајка Мара Мара
2024. Павиљон (филм)
2024. Апсурдни експеримент

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Биографија на сајту Академије уметности, Приступљено 13. април 2013.
  2. ^ „Професори и сарадници, Мирјана Карановић”. Академија уметности у Београду. Архивирано из оригинала 11. 12. 2018. г. Приступљено 10. 12. 2018. 
  3. ^ „Мирјана Карановић: мало ми је фрка од будућности”. pulsonline.rs. 16. 9. 2016. Приступљено 10. 12. 2014. 
  4. ^ „Добитници награде „Константин Обрадовић“”. bgcentar.org.rs. Приступљено 8. 12. 2018. 
  5. ^ „Мирјана Карановић : Добра жена”. danas.rs. 8. 7. 2016. Приступљено 8. 12. 2018. 
  6. ^ „Карановић: Мањина угрожава већину у Србији, а то нису ЛГБТ”. blic.rs. 16. 9. 2016. Приступљено 8. 12. 2018. 
  7. ^ „РТС: Са Европом на Ти - Људска права”. rts.rs. 16. 9. 2016. Приступљено 7. 6. 2014. 
  8. ^ „Мирјана Карановић постала део тима БДП-а”. Политика. 9. 3. 2021. Приступљено 11. 3. 2021. 
  9. ^ „Delfi - Mirjana Karanovic”. 
  10. ^ „Pocasna gradjanka Sarajeva”. 
  11. ^ „Mirjana Karanovic - Pescanik intervju”. 
  12. ^ [(https://nova.rs/kultura/pocelo-snimanje-filma-majka-mara-u-reziji-mirjane-karanovic/ „Snimanje filma Majka Mara”] Проверите вредност параметра |url= (помоћ). 
  13. ^ а б „Danas.rs - 170 hiljada evra filmu Mirjane Karanovic”. 
  14. ^ „Scen - Odsek za umetnost i dizajn”. Архивирано из оригинала 22. 12. 2022. г. Приступљено 21. 02. 2023. 
  15. ^ Војводине, Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија. „Francuski orden za troje srpskih umetnika”. ЈМУ Радио-телевизија Војводине (на језику: српски). Приступљено 2024-01-21. 
  16. ^ „РТС :: Филм и ТВ :: Мирјани Карановић награда „Павле Вуисић“”. rts.rs. Приступљено 2023-07-19. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мирјана_Карановић&oldid=27514028”