Заветине (празник)

Из Википедије, слободне енциклопедије

Заветине су врста народног празника који се празнује у селима по Србији.

У Србији свако село има по један дан који слави и светкује. То обично бива лети, од Васкрса до Петрова поста. Обичај се негде зове „заветина“, а негде се каже „носити крста“ или „крстоноше“ (они што иду с крстовима и с иконама по пољу и по селу). У Гружи овај обичај зову „литија“, а у неким крајевима источне Србије „литије“ или „крсти“.

У лесковачкој Морави је заветни дан онај када се у селу десио неки особити догађај (поплава, помор, пожар), који се у суштини разликује од обичаја литије или крсти.

У неким крајевима постоје по две заветине, тако да једна служи као прекада. Поред главне заветине, у многим селима су постојале и споредне, у вези са неком несрећом која је задесила село, а негде има чак и посебних породичних заветина.

Главни верски елемент обичаја био је обилажење посвећеног дрвета или записа, од којег се очекивало да утиче на летину и да је сачува од непогоде. У ту сврху бирана су велика и разграната стабла, најчешће храстово или орахово, а нарочито се пазило да дрво буде родно. Најстроже је било забрањено свако скрнављење записа, као и брање плодова, а посвећено дрво се није могло посећи све док се не сасуши.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  • Према истраживању Српског митолошког речника - Нолит, Београд, 1970, стр. 130—131.