Чачак
| Предложено је да се овај чланак или један његов део споји са чланком Град Чачак. (Разговор) |
| Чачак |
|
|---|---|
Опширније |
|
| Основни подаци | |
| Држава | |
| Покрајина | централна Србија |
| Округ | Моравички округ |
| Становништво | |
| Становништво | 73.217 |
| Агломерација | 117.072 |
| Положај | |
| Координате | |
| Временска зона | UTC+1, лети UTC+2 |
| Надморска висина | 225 m |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Велимир Станојевић (НС) |
| Поштански код | 32000 32101 32102 32103 32104 32105 |
| Позивни број | 032 |
| Регистарска ознака | ČA |
| Веб-страна | www.cacak.org.rs |
Координате: 43° 53′ 17" СГШ, 20° 20′ 35" ИГД
Чачак је град у Моравичком округу. Према попису из 2002. било је 73217 становника (према попису из 1991. било је 70475 становника).
Садржај |
[уреди] Географија
У географском погледу, Чачак се налази на контакту Шумадије и унутрашњих динарида. Општина заузима површину од 636 km² низ ток Западне Мораве.
[уреди] Историја
Најстарија откривена археолошка налазишта на овом простору, која говоре о постојању људских заједница и њиховом животу, припадају периоду неолита или млађег каменог доба (од око 5500. до 3200. године пре нове ере). Регистровани су и локалитети из бронзаног доба, углавном хумке. Најзначајнији праисторијски налаз је из Атенице, где су око 500. пре нове ере сахрањени, највероватније, трибалски кнез и кнегиња са богатим златним и сребрним накитом.
[уреди] Стари век
Следећи велики историјски период одговара времену римске доминације на овом подручју. У оквиру чачанске општине откривене су бројна пољопривредна имања са пратећим објектима (villae rusticae) из римског доба. На основу још неких налаза (епиграфских натписа, метала и керамике) може се рећи да се антички живот на овом простору одвијао у периоду од I. до почетка V века наше ере, када је територија Чачка и околине припадала римској провинцији Далмацији.
У самом центру града истражене су терме из II и IV века наше ере. Након велике сеобе народа на овом простору живот замире. Тек у VI веку у брдско-планинском подручју око Чачка подиже се византијско утврђење, данас названо Градина, за које се претпоставља да је представљало административни и верски центар целог подручја.
[уреди] Средњи век
Најстарији поуздано потврђени материјални остаци живота Срба на овим просторима, који су се на Балкан доселили за време византијског цара Ираклија (610-641), откривени су на локалитету „Кулина“ под Кабларом и који су датовани у X-XI век.
За време Стефана Немање, овај крај под влашћу његовог брата Страцимира, који њиме управља између 1168. и 1189. године, и када на месту данашње цркве подиже манастир Моравски Градац, који је био и седиште епископије а касније митрополије. Чачак се под данашњим именом први пут помиње 18. децембра 1408. године, у једном спису из Дубровачког архива.
[уреди] Турска власт
Падом под Турке (1459), Градац је претворен у турску паланку (црква Богородиве Градачке претворена је у џамију), а старо градачко становништво је истербљено. У последњем војном походу Сулејмна Величанственог (1566) Чачак се наводи као седиште кадије, а помиње се и његово раније име као Стари Градац (тур. Ески Хисарлук}. Турски географ Хаџи-Калфа наводи у Смедеревском санџаку варош „Џаџка, на београдском путу, на обали Мораве“, као седиште кадилука, а турски географ Евлија Челебија на путу из Едирна (1660), помиње турска касабу (варош) Џаџка.
Турска власт на овим просторима није била угрожена све до Бечког рата (1683—1699). Аустријска војска је 1688. године продрла дубоко у Србију, када су устаници опленили и Чачак. Након две године аустријска војска и српски устаници били су поражени, а турска војска је ускоро разорила и сва устаничка места у Западној Србији. Мир између две царевине није дуго трајао. Уочи Аустро-турског рата 1716—1738. Чачак је имао око 150 кућа. Ослобођење у јесен 1717. затекло је "ненасељено пусто место", које Пожаревачком миром остало у аустријским рукама. Турци су у својој офанзиви крајем фебруара 1738. поново заузели и спалили Чачак.
После поновног пада северне Србије у турске руке велики део овог простора остао је пуст услед сеоба преко Саве и Дунава. То је време када се на ово подручје насељава становништво из Црне Горе, Херцеговине, Босне и Старог Влаха од којих данас потиче 90% становника овог краја. За време Кочине крајине варош су 1788. попалили устаници кнеза Алексе Ненадовића.
[уреди] Чачак у модерној Србији
Чачак је у Првом српском устанку ослобођен у пролеће 1804. године. Варош је 1808. имала 250 становника. Када су Турци 1813. напали Србију са свих страна, под њихову власт пао је и Чачак. После поновног освајања Србије репресалије над српским становништвом од стране Турака биле су неподношљиве. Мисао о новом устанку ниједног тренутка није замирала.
У селу Трнави код Чачка, септембра 1814. избила је Хаџи-Проданова буна и углавном је остала у локалним оквирима. Турци су је свирепо угушили. Нови устанак плануо је у Такову следеће 1815. године на пролеће, и захватио велики део Србије. Велика битка на Чачку трајала је од 25. априла до 13. јуна. Решена је у неколико узастопних бојева на простору од брда Љубића и варошког шанца. Погинуо је и предводник турске војске Имшир - паша, и уништена главнина турске војске у београдском пашалуку. Чачак се после Другог српског устанка развијао као нахијско седиште. После коначног одласка Турака из Чачка, почетком тридесетих година XIX века, варош је имала само 900 становника.
[уреди] Култура
Коначна обнова цркве извршена је 1834. године. У граду је 1837. почела је са радом и Гимназија. Средином XIX века Чачак је имао око 1.500 становника. Градски центар са саборном црквом и објектима балканске архитектуре подсећао је на доба прве владе кнеза Милоша Обреновића.
Независност и међународно признање коју је Србија добила 1878. године условили су велики економски препород целе земље. Чачак постаје велики центар за промет пољопривредних производа у Западној Србији. У железнички саобраћај Чачак је укључен 1911. када је у град ушао први воз.
Привредни напредак условио је и раст града. Број становника се са 2.290 из 1874. године повећао на 3.869 у 1890. години, да би 1900. годину дочекао са 4.232 житеља чији је број нарастао на 5.671 у 1910. години.
Након трогодишње Аустроугарске окупације, Чачак је ослобођен 25. октобра 1918. године. Град је наставио свој развој, али овога пута у сасвим новом амбијенту проширене државе. Чачак је 1921. године, добио и електричну енергију за напајање домаћинстава и првих већих индустријских постројења, Војно-техничког завода који је почео са радом 1930. године и запошљавао око 1.000 радника и Фабрике хартије, основана 1930. и која имала око 200 радника. Општи напредак огледао се и прерастањем Гимназије у Чачку из шесторазредне у осморазредну и отварањем нове зграде 1927, у којој је гимназија и данас смештена. Извршена је и обнова цркве, 1929. године. Све је то за последицу имало и повећање становника града, са око 5.000 из 1918. на око 13.000 пред 1941. годину.
Током 1941. године Чачак и његова околина су средиште устанка, као и каснијег грађанског рата између партизана и четника. Сукоби између два покрета избилу су око питања заједничке команде, ознака које нису државне, револуционарних органа власти. Немци су поред репресије над цивилним становништвом и појединачних и масовних ликвидација својих непријатеља, извршили и пљачку индустријских постројења. Окупација је у многоме вратила читаво подручје чачанског краја, у период са почетка XX века. У јесен 1944. године потпомогнути подршком западних савезника и јединица Црвене армије, припадници партизанског покрета однели су превагу. Коначно ослобођење Чачка догодило се 4. децембра 1944. када су немачке јединице истеране из града.
После Другог светског рата дошло је до револуционарног преображаја друштва. Монопол комунистичке партије у свим видовима живота трајао је више деценија, све до првих вишестраначких избора у Србији 1990. године, односно до 2000. године када је дошло до коначног смењивања носиоца старог режима наслеђеног из временена комунизма. Развој Чачка од ослобођења земље 1945. године био је успорен услед последица окупације и рата. Обновљена су многа и погинута нова предузећа, културне установе, спортска друштва. Град којег данас познајемо у овом периоду добио је и своју архитектонску физиономију. Број становника Чачка непрекидно је растао. Од око 13.000 из 1948. године, када је достигнут број житеља града пре почетак Другог светског рата, преко 27.642 становника у 1961. години до 72.392 у 1991. години. У целој општини је 1991. било укупно 116.618 становника. Према последњем попису из 2002. године, у граду је живело 73.217 становника, а у општини 117.072 становника.
[уреди] Демографија
У насељу Чачак живи 58471 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 38,8 година (37,9 код мушкараца и 39,7 код жена). У насељу има 25304 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,89.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
|
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 70.947 | 96,89% | ||
| Црногорци | 402 | 0,54% | ||
| Роми | 349 | 0,47% | ||
| Југословени | 263 | 0,35% | ||
| Македонци | 111 | 0,15% | ||
| Хрвати | 78 | 0,10% | ||
| Муслимани | 46 | 0,06% | ||
| Словенци | 16 | 0,02% | ||
| Руси | 13 | 0,01% | ||
| Мађари | 11 | 0,01% | ||
| Бошњаци | 11 | 0,01% | ||
| Украјинци | 8 | 0,01% | ||
| Бугари | 7 | 0,00% | ||
| Албанци | 7 | 0,00% | ||
| Горанци | 6 | 0,00% | ||
| Румуни | 4 | 0,00% | ||
| Чеси | 3 | 0,00% | ||
| Русини | 3 | 0,00% | ||
| Немци | 3 | 0,00% | ||
| Буњевци | 3 | 0,00% | ||
| Словаци | 2 | 0,00% | ||
| непознато | 469 | 0,64% | ||
| м | ж | |||
| ? | 127 | 131 | ||
| 80+ | 315 | 522 | ||
| 75-79 | 738 | 1095 | ||
| 70-74 | 1387 | 1625 | ||
| 65-69 | 1915 | 2239 | ||
| 60-64 | 1946 | 2242 | ||
| 55-59 | 1647 | 1860 | ||
| 50-54 | 2790 | 2813 | ||
| 45-49 | 3299 | 3613 | ||
| 40-44 | 2733 | 3129 | ||
| 35-39 | 2305 | 2675 | ||
| 30-34 | 2140 | 2390 | ||
| 25-29 | 2521 | 2640 | ||
| 20-24 | 2675 | 2770 | ||
| 15-19 | 2833 | 2629 | ||
| 10-14 | 2352 | 2173 | ||
| 5-9 | 1882 | 1841 | ||
| 0-4 | 1645 | 1580 | ||
| просек | 37.9 | 39.7 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 29371 | 8873 | 18475 | 1041 | 848 | 134 |
| Женски | 32373 | 7345 | 18663 | 4512 | 1746 | 107 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 13684 | 321 | - | 168 | 5625 | 377 | 776 | 2270 | 339 | 1069 |
| Женски | 12391 | 211 | 1 | 123 | 3628 | 120 | 234 | 2809 | 400 | 413 |
| Оба | 26075 | 532 | 1 | 291 | 9253 | 497 | 1010 | 5079 | 739 | 1482 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 128 | 465 | 652 | 381 | 370 | 427 | - | 1 | 315 | |
| Женски | 341 | 561 | 461 | 893 | 1601 | 419 | 6 | - | 170 | |
| Оба | 469 | 1026 | 1113 | 1274 | 1971 | 846 | 6 | 1 | 485 |
[уреди] Привреда
Чачак је до деведесетих година прошлог века важио за привредно средиште општине, док у регионалној расподели развоја није био превише битан. Можда је због тога пропадање друштвених предузећа у њему кренуло раније него у околним градовима (Краљеву и Горњем Милановцу, на пример). Чачани су на време почели развијати приватно предузетништво, па је Чачак данас по привредном развоју далеко испред свих суседа и наметнуо се као средиште моравичког округа. Некадашњи привредни дивови су или пред посустајањем (Слобода), или су у току НАТО напада на СРЈ уништени скоро у потпуности (Цер), али се зато развијају бројна приватна предузећа чија су имена постала познате и препознатљиве робне марке.
[уреди] Знаменитости
| Овом чланку или једном његовом делу је потребно прерађивање.
|
- Планине Овчар, Каблар, Јелица и Вујан.
- Посету РИМСКИМ ТЕРМАМА, које потичу из четвртог века када је ово подручје било саставни део римске провинције Далмације. Оне су најстарије материјално сведочанство о историји града.
- Посету КОНАКУ ЈОВАНА ОБРЕНОВИЋА: Грађен је у оријентално-балканском стилу 1835. године. Данас је у конаку стална поставка Народног музеја.
- Посету СПОМЕНИКУ ЈУНАЦИМА ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА: Подигнут 1934. године изгинулим српским ратницима, али и припадницима противничких армија.
- Да се попнете на брдо Љубић. Тамо се налази СПОМЕНИК ТАНАСКУ РАЈИЋУ, чувеном тобџији, погинулом 1815. године.
- СПОМЕНИК ВОЈВОДИ СТЕПИ СТЕПАНОВИЋУ, у центру града, испред поште. Од споменика па све до куће у којој је живео Степа Степановић постављене су плоче са исписаним годинама битки у којима је он учествовао.
- СПОМЕНИК УЧЕСНИЦИМА ХАЏИ-ПРОДАНОВЕ БУНЕ који се налази у порти старе цркве у Трнави.
- МАНАСТИРИ око Чачка којих има заиста много, а посебно место заузимају Овчарско-кабларски манастири: манастир Вујан, Храм Вазнесења Христовог, манастир Ваведење, Манастир Никоље...
- БАЊУ ГОРЊУ ТРЕПЧУ, ОВЧАР БАЊУ и СЛАТИНСКУ БАЊУ. Све су на седамнаест, осамнаест километара од Чачка.
[уреди] Познати Чачани
- Надежда Петровић (сликарка)
- Соња Савић (глумица)
- Милица Вучетић (народни херој)
- Милован Де Стил Марковић (сликар)
- Младомир Пуриша Ђорђевић (режисер)
- Владислав Петковић Дис (песник)
- Бранко В. Радичевић (писац)
- Миша Радиовјевић (режисер)
- Велимир Илић (политичар)
- Бора Ђорђевић (музичар)
- Жељко Обрадовић (кошаркашки тренер)
- Драган Кићановић (кошаркаш)
- Драгутин Гавриловић (народни херој)
- Милан Јовановић (фудбалер)
- Радомир Михајловић Точак (музичар)
- Радмило Мишовић (кошаркаш)
- Миодраг Радовановић (глумац)
- Урош Трипковић (кошаркаш)
- Мирослав Илић (певач)
- Вера Матовић (певачица)
[уреди] Градови побратими
[уреди] Спорт
За Чачак се са правом може рећи да је спортски град. Велики број репрезентативаца (југословенских и српских) су своје прве спортске кораке и афирмацију стекли управо у Чачку. Такође је познат и као „град кошарке“. Најпопуларнију спортски клубови у Чачку: ФК Борац, КК Борац и РК Младост.
[уреди] Галерија
[уреди] Референце
- ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
- ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
[уреди] Спољашње везе
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
- Општина Чачак
- Чачак интернет портал града
- Гимназија у Чачку
- Чачак у Првом светском рату („Политика“, 13. фебруар 2011)
| Насељена места општине Чачак |
|---|
|
Атеница • Балуга (Љубићска) • Балуга (Трнавска) • Бањица • Бељина • Бечањ • Брезовица • Бресница • Вапа • Видова • Виљуша • Вранићи • Врнчани • Вујетинци • Горичани • Горња Горевница • Горња Трепча • Доња Горевница • Доња Трепча • Жаочани • Заблаће • Јанчићи • Јежевица • Јездина • Катрга • Качулице • Коњевићи • Кукићи • Кулиновци • Липница • Лозница • Љубић • Међувршје • Милићевци • Миоковци • Мојсиње • Мрчајевци • Мршинци • Овчар Бања • Остра • Паковраће • Парменац • Петница • Прељина • Премећа • Придворица • Пријевор • Прислоница • Рајац • Ракова • Риђаге • Рошци • Слатина • Соколићи • Станчићи • Трбушани • Трнава • Чачак |
